Halucinacije

bzirom da ne mogu da nađem odeljak o zavisnosti(sem nikotinske),a radi se o korišćenju opijata i želji da se izadje iz tog začaranog kruga ali totalno,znaci ne uči u program supstitucije Bup_om ili metadonom,koje su mogućnosti i.izgledi za oporavak. Dugo sam bio na Metadonskoj terapiji,ali isto tako je dopunjavao opjatima i stvorila se enormna zavisnost koja u kontinuitetu traje bukvalno 7-9 godina .Nema dana da nije uzeta jedna doza metadona,koja bi se kasnije dopunila opijatskom. Zajedno,zbirno problem je prisutan više od 20 god.,sa nekim periodima apstinencije je dobrovoljno prijavljivanje na neku od klinika u RS.Najduza apstinencija je uz pomoć Blokatora trajala 3 godine. Nakon toga,nakon 2 godine sporadicnog koketiranja sa opijatima ulazim u MProgram 2007. Napuštam ga svojevoljno krajem 2011 ali ne bi prestanem da metadon i pijem,medjutim u manjim dozama želeći da se postepeno i bezbolno skinem.Uspelo mi je u 2 navrata na odmoru uz mnogo pića i lekova za bolove. Danas u 46 god.nakon smrti partnera,konačno shvatam da sam nakon tog tragičnog događaja krenula u samoubilački misiju, obzirom da nakon 26 god.provedenih sa osobom koja mi je bila sve..ne mogu i ne znam da funkcionisem ,a tu je i poimanje da nemam svrhu i veru u to da može biti bolje i da će bol otupeti. Za samo 3 meseca sam se dovela u stanje koje je ..neopisivo. U jednom trenutku iz želje da izadjem iz svega i da povratim smisao svog života ali i da životu pokojnog partnera dam smisao time da je svojom smrću,uticao na moj i spasao me-vodeci ka tome da nastavim život bez bilo koje supstance svojevoljno sam krenula da tražim pomoć. Iako je dogovoreno na prijemu da na bolničko lečenje,ležanje na odeljenju KCVa udjem sa ciljem totalnog izlecenja-znsci bez supstitucije Bup om(metadon nije ni moga biti opcija jer sam već bila zavisna od opijata i metadona)Treći dan mi je saopšteno da je konzilijum odlučio da mi se ipak uvede u supstitucionimorogrsm Buprenorfina a sve zarad opšteg stanja,depresije izazvane smrću muža,dvojake zavisnosti u velikim kolicinama i same istorije recidiva,lečenja i dugogodišnjeg drogiranja..Obzirom da svo vreme radim,ulazem u sebe i na poslu sam uspela da napredujem i to je trenutno jedino mesto gde sam bar bila sigurna da narednih 10h neću koristiti nista,Nikada nisam išla na posao na opijatima,funkcionisala sam i odlično radila posao koji volim,problem je da udjem u program komune i na 3 meseca,stanje je svuda takvo da se poslovi gube za sitnuce,a pitanje je i šta će biti kada se sada vratim sa bolovanja jer iako protivzakonito na samoj hranarini za bolovanje piše šifra,koja po zakonu ne sme stajati na dokumentima koji se predaju kadrovskoj,šifra treba da se nalazi samo na listu koji ide u RFSZO. Uglavnom nakon 9dana KCVa izlazim na dozi od 16mg Bupa,rivotril,flormidal -PP i antidepresiv Calixta/Remirta koji mi nije odgovarao nikako. Javljam se u zakazanom terminu i rejonskim lekaru po uput za polikliniku,onako kako je i stajalo u otpusnoj listi iz KCentra,(a u svom gradu ,KCV NS nije moje mesto življenja i prebivalište)gde me je lekar-dezurni Pshijatar na poliklinici primio.(reonski lekar je rezervisao prvi slobodni termin ,takodje po izveštaju KCVa.Tu nastaje prvi problem, Iako mi je bilo sasvim dobro,čak odlično,vratila se i neka doza vere a i fizička snaga pa sam pocela da jedem konačno(težina pred ulazak na KCV je na mojih 152cm bila 42kg !) Psihijatar preispituje zbog čega sam na supstituciji obzirom da je primarni cilj bio skidanje sa svega,iako se u izveštaju sve navodi.Konzilijum iz KCVa mi je objasnio da je zbog smrti muža,depresije i svih turbulencija najbolje da budem bar 6meseci na supstituciji kako bi se moje fizičko i mentalno stanje stabilizovali,što je kako sam uvidela imalo skroz smisla.Inace da napomenem da sam 3 puta morala da urgiram i idem da tražim pomoć od specijalista iz svog grada jer nisu želeli da mi daju uput,ni za Drajzerovu gde sam čak razgovarala i dobila uputstva kako da ipak pokušam da dobijem uput za makar preliminarni razgovori i procenu..da bi na kraju osto sam se malim obratila KCVu takodje dobila uputstvo i sugestiju da ne odustajem.Tek iz trećeg puta sam na kraju na ogromno insistiranje i uz pretnju majke od 80god.kada sam i 3ci put otišla iz uput od rejonskog lekara dobila da odem u NS (tako degradirajuce ponašanje ,odnos,pravo na drugo lekarsko mišljenje nisam znala da može da postoji,ali da tako je jer se lekari igraju životima pacijenata i glume Boga) Problem 1.nastaje da me Psihijatar ne uzimajući u obzir da mi je odmah po prijemu i testiranju uveden trodon, kako bi se postavila dijagnoza i kako bi se video stepen zavisnosti a da ne budem u apstin. krizi danima i nepodnošljivim bolovima(tako je uvek bilo i u BGu i NSu,jer lekari nisu dozvoljavali da pacijent pati više od onoga što se mora proći,zarad određivanja terapije) ja ustvari ni 24 hbnisam bila čista,znaci kontinuirano su se smenjivali lekovi pa ja sa bukvalno 2 vrste zavisnosti (i od opijata i metadona )u KCVu, odmah nakon 4dana prelazima na Bup. Perfidnim ubeđivanjem kako sam samo par nedelja na dozi od 16mg Bupa ,psihijatar mi na toj 1voj kontroli obrazlaže kako ja mogu vrlo lako da se skinem i ostvarim svoj primarni cilj,daje mi spisak lekova koji se slobodno kupuju i objašnjava da će skidanje sa Bupa trajati max 4 dana i biti kao blaža gripa . Želeći da verujem da je ostvarljivo ja i pristajem i iz terapije mi se Izbacuje Buprenorfin.Svaki dan obzirom da mi je uz skidanje i zatvoreno bolovanje,što je tek van pameti,ja doze Bupa smanjujem.Pi 2mg svaki drugi ,neka i treći dan obzirom da sam već na 10mg.uvidela da ovakav vid skidanja uz staru terapiju neće izaći na dobro(rivotril,Calixta,flormidal a Bup-EX,)dobijam spisak onoga što će po rečima psihijatra biti tako efikasno da možda krizu ni ne osetim.,to su;suplementi,vitamini,brufen,dikofenak i nimulid,dakle totalno neodgovarajuća terapija za ovakav vid skidanja sa leka kao što je Buprenorfin a sve to SAMA u kućnim uslovima i prekidom bolovanja. Uz svakodnevne muke i krize ,kada sam počela da pijem 4mg. Bupa-treci dan nastaje pakao,kriza postaje nepodnošljiva da dobijam hitan uput za polikliniku gde me odbijaju jer imam zakazanu kontrolu za nekih 10 dana kasnije i da uput nije dobar,ja nikakvu pomoć niti savet ne dobijam i stajem sa spuštanjem Bupom,jer su krize bile nemoguće a kod sebe sam imala još samo 4mg.leka ,koji sam popila taj dan nakon povratka kući i opet nije ublažilo krizu.Nakon 12h videći se uputstvu priloženom u leku,uzimam jedino što smem,a to je opijat.Nakon tri dana opijata počinjem da pijem metadon.Zbog očiglednih razloga kao što su nabavka i novčana sredstva kombinujem opet i jedno i drugo ili oba.Metadon sam smanjivala i uspela da nekako funkcionisem sa 90,zatim svaki dan 5 manje i dodjem do 50 kapi. Dolazi 2ga kontrola...Gde me isti lekar bukvalno optuži da je to bio samo predlog a da sam ja insistirala na skidanju sa Bupa uporno mi ispiraju i mozak da Bup nije lek za mene i da je možda ipak najbolje da udjem u MC program.Timovi su 1 nedeljno,tražila sam da me prime na ležanje dok čekam prvi sledeći tim gde mi je obećano da ću ležati u bolnici i neću biti u krizi.U zakazanom terminu zovem po dogovoru,gde mi saopštavaju da nema mesta za ležanje i da dodjem da tim sa pratiocem.Iako su znali da nema mesta..ne znam da li je to istina i imali sve moje podatke to su mi saopštili dok sam zvala sa pauze na poslu i iako sam tražila izlaz nisam ga dobila zbog godišnjih odmora i manjka osoblja na poslu,a svakako ne bih mogla stići jer je vreme kada su rekli da zovem da mi saopšte dan prijema ,što je po zadnjem timu i kontroli bilo 11h.Takodje pratioca saradnik ,majka upućena u sve nije bila taj dan dostupna a ja sam na poslu prethodne nedelje najavila menjanje smene bas zbog termina za koji mi je rečeno da ću ući u stacionar. Onda je rečeno da odem po prioritetne uput i dodjem sutra u polikliniku i da će me primiti na ležanje i uvođenje u MC.(ne znam zbog čega se insistira i dalje na metadonu a ne Bupu koji mi je odgovarao?!) U utorak dolazim sa prioritetnim uputom gde me novi specijalista,mlada psihijatrica odbija,uz obrazloženje da me ona ne zna iako je sva istorija bolesti bila ponesena i data joj na uvid3,zatim mi saopštava da dodjem sutra kada radi 3ci lekar bas u poliklinici koja je i koordinator MC. naravno dolazim sa majkom ,sledi priča i dogovor da ukoliko ne podnesem ili teško podnesem apstinen.krizu u stacionaru udjem dok ležimo u MC program. ni u jednom trenutku mi je rečeno da se tamo skidanje radi apsolutno na suvo a najjači lek je Rapidol ili Brufen od 600mg. Uz hepatitis C,koji nije aktivan kod mene ali svu iznurenost,stres,gubitak apetita kada je kriza nastupila ,na večernjoj voziti sam tražila da me tu uvedu u Program i regulišu dozu dok lezim.Apstinenc.krizu nisam više mogla da podnesem. Da li manjak i loša komunikacija,koordinacija svega..ali moj stav da moram uci u supst.terapiju nisu preneti ,ja to nisam znala i tek 2dana posle ,kada su bolovi bili već nenormalno iscrpljujući u jutarnjoj velikoj voziti Načelniku i ostalim lekarima ponavljam ono što sam prijavila 2 ili čak 3 dana pre.Vikend me je zatekao,htela sam još u subotu da izadjem na lični zahtev,ali mi je obećano da će mi uvesti lek i ostala sam u ledenoj sobi u stacionaru sama.Vise puta sam prijavljuvalaa još na samom početku grčeve u stomaku,stezanje želuca,konstantno povraćanje i dijareju,grčeve u nogama,kočenje podkolenica kao i da ne mogu da stojim tj hodam samostalno.Loperamid i klometol su uvedeni tek kada nisam stigla do kupatila i ispovratila u lavabo pored kreveta penu,vodu jer nisam smela vise ni da pijem vode niti bilo šta drugo zbog straha od povraćanja i dijareje. Pre tima u ponedeljak a tokom Velike vizite ,kako sam navela rečeno je da će koordinatorka doći da prodje sa mnom ugovor (htela sam opet da pitam zašto mi se ne daje kao rešenje i terapija Bupom već se insistira na metadonu?) medjutim doktorica dolazi tek posle 17h popodne,gde mi saopštava..prilično sarkastično sad hoćeš u program,a svo vreme se radilo o tome da ukoliko ne podnesem krizu i shvatim da neću moći bez supstitucije tj.da će nastati recidivi ulazim u program. Naravno pošto je bila zaboravila na mene,a ponedeljak dan za tim prošao,rekla je da ćemo videti sutra ili sl.ponedeljak,a na pitanje zbog čega nisam obaveštena da se skidanje radi na suvo,rekla je da je mislila da znam.Izlazim u apst.krizi na svoj zahtev jer shvatam da ne želi da mi pomogne,da protok informacija ima rupe,pogresne izjave se prenose ili se uopšte ne prenose i da jednostavno ja za njih nisam pacijent. izgubila sam 7dana ,da sam dobila uput za Drajzerovu,već bih bila na pola puta do izlečenja,možda čak i bez substitucije a uz Blokator. I dalje sam u ogromnim mukama ,kriza prestane na par sati pa zatim opet krene svom snagom i ja sam na granici ..da uzmem bilo šta da ovaj pakao prestane jer tek u pon.imam tim. da dodam,iako radim traži se da dolazim svaki dan lično po terapiju,što ni jedan poslodavac iz moje branše ne može jednostavno da omogući,stavljana sam da biram da izgubim posao koji radim 10 god.,čeka me manje unapređenje ali obzirom da sam udovica sa samo jednom platom,imam sina koji upisuje 4tu god FTN sa prosekom iznad 9 i na budžetu,ali to znači da mora živeti u NSu a ja plaćati kiriju..ovakve stvari prave socijalne slučajeve od ljudi. nema kompromisa samo lažna obećanja i sada me dovode u situaciju da se i mojoj majci i sinu uz mene život degradira. da li je moguće da ovako nešto postoji samo u jednom gradu u celoj Srbiji,a jeste.Uz to ovo je je jedini grad gde se oduzimaju vozačke dozvole ako se udje u program...kako je to moguće,na nivou jednog grada.Kako putovati na posao,fabrike u industrijskoj zoni za koje nema prevoza. ovo je horor.da li ima ikonsavet, uputstvo ili neki vid kome da se obratim,jer sve više gubim volju za životom ako će uništiti još 2 zbog mene??

Ranije sam radio kao električar na gradilištu. Posle dvanaest godina ovog meseca počnem opet da radim taj posao blizu mene ma jednoj zgradi. Radim ja sa jednim mladim dečacima kad oni stavili mi neku drogu u sok biter lemon i u vodu. Ja odmah dam otkaz posle 3 dana. Te večeri sam video neku ljubičastu i žutu svetlost kao mrlje a žuta varnicu. Ujutru mi je bolje ali popodne i uveče malo mi trne jezik i ruka. Lepo spavam. Ima li razloga za brigu ?

E ovako... Sve mi je gore i gore... Ovako nesto mi se pre nije desavalo, trazim odgovore zasto ali ih ne dobijam, pre par večeri legla sam da spavam.. Ali mi nesto nikako nije dalo mira da zaspim... Nesto me je teralo da plačem dobijala sam veliki strah, strah je bio svs veci i veci, iz cista mira sam pocela da placem ne znam razlog, uhvatila me je panika, taj strah je ne zaboravan, lezim u krevetu spremna za spavanje od jednom me uhvati napad panike pocnem da placem kad zatvorim oci neka crna tama ide ka meni, otvorim oci jer se uplasim, proslo je od toga nekih 5 dana, sad sam legla dešavaju mi se strašne halucinacije vidjam velike paukove kako idu ka meni, kako trče i kako mlataraju njihovim nogama, brzo sam se protresla da me to prodje, skrenula sam pogled od jednom sam videla neke linije koje se migulje koje su me opkruzile ustala sam brzo upalila svetlo teralo me je da placem plakala sam previse, ugasila svetlo nadajuci da cu da zaspim i da ce to da prestane, nije prestalo.. Strasne linije su opet isle ka meni, crna tama mi je prolazila kroz sobu, i pored toga su mi se stvorile crne ruke na zidu, ja vas molim za bilo kakav odgovor jer mislim da ako mi se to desi jos koji put da ce mi bukvalno pući srce od straha, kad god idem da zaspim pomolim se bogu da mi se to sve ne desava. Ali iz dana u dan sve gore i gore, i sve strasnije i strasnije