Dr Tijana Antin Pavlović

Imam dete od 6 godina. Naime, sa 3. 5 je doživeo traumu od vojnih aviona koji su imali vežbu, a on je na minut ostao sam dok su oni preletali. 

Od tada je prošlo skoro tri godine, a on još uvek ima strah od bilo kakvog zvuka aviona, ne sme napolju sam, ne udaljava se uopste, neće da izađe napolje sam, jer kako kaže plasi se zvuka, da će avion da padne. . . 

Ide u vrtić i tamo se ponaša normalno. Ako uđem u kuću na minut on trči za mnom. Ako je baš glasno počne da vristi. 

Uskoro treba da krene u školu i vise ne znam šta da radim. Jednom smo ga vodili dečijem psihologu i on je predlozio ignorisanje, ali nije pomoglo, a strah je sve dublji. Molim vas za pomoć

Imam dječaka od 11 godina. Dijete je konstantno zamišljeno i u školi potpuno nezainteresovano. I kod kuće se primjeti ta zamišljenost po nekoliko puta ga moramo zovnut, a on odreaguje kao da ga probudimo iz sna i to se ponavlja već duži period. Prvo su počeli problemi u školi, zaboravlja da zapamti domaći u toku časa uspije da zapiše samo jedan zadatak. Onda kad to treba kući odraditi nastaje plač i vrpoljenje na stolici. Inače, dijete je zdravo raste u normalnoj porodici nisu zapostavljeni (ima još 2 brata jednog starijeg jenog mlađeg), kao mali je bio hiperaktivan, ali nikad nije napravio nikakvu štetu nikome. Volio je da vježba, skače, bavi se sportom i to se nikad nije promijenilo. Sad me zabrinjava ta njegova zamišljenost, slaba koncentracija i taj neki pogled izgubljeni, jer kad pričam sa njim on sluša nekih par rečenica i tačno osjetim kad se zamisli gleda u mene, a kao da me uopšte ne vidi. Svi mi govore da će proći, ali ja ipak mislim da imamo problem. Molim vas za savjet.

Poštovani, 

Imam dečaka od 23 meseca. On sve razume ali problem je njegov nagli bes koji ga ponekad snađe. Toliko pobesni da lomi predmete, ujeda nas, udara, vrišti iz sve snage, čak lupa glavom, a plač je neverovatan tako da ga po pola sata ne možemo smiriti. Napadi se jave odjednom nakon spavanja ili kad mu nešto nije po volji i ne uradiš po njegovom, a ume da plane za glupost ili sitnicu. Tipa skinuli smo mu bluzu ili preneli preko asfalta, a hteo je sam da prođe i tera nas da ga vratimo na predhodno mesto da sam prođe, da mu vratimo bluzu onako kako je zamislio koja ruka ili to, mora otac a ne ja itd. Kako postupati?

Poštovani,

Imam dječaka 14 godina. Od kada je krenuo u školu neće da uči. Vodila sam ga prije dvije godine i kod dječijeg psihologa da vidim ima li nekih problema koji bi mogli uticati na učenje, ali doktorica je nakon svih obavljenih razgovora i testiranja rekla da je čak i natprosječno inteligentan. Moj problem je što ga uopšte ne mogu motivisati na učenje. Svaka mjera je bezuspješna. On je potpuno ravnodušan na bilo kakve mjere po sistemu nagrade, kazne i razgovora. Stalno sa njim razgovaram da saznam da li ima nekakav problem i da li mu je potrebna nekekva pomoć, ali on kaže da je sve u redu i da mu nije potrebna pomoć. Do šestog razreda sam mu dosta pomagala oko učenja i učila ga kako da uči. Sada je osmi razred i svake godine su ocjene sve lošije. Imate li neko rješenje za ovaj naš problem? Razrednica me ubjeđuje da je to pubertet, ali meni je neprihvatljivo da baš zbog toga ne voli toliko da uči. Sa starijim sinom (ima sada 27 god) sam se isto ponašala, ali nije bilo ovakvih problema, jer smo uspijevali da kroz razgovor nađemo "zajednički jezik" što sa mlađim ne uspijevam. Da li negdje griješim? 

Poštovani,

Moj sin ima 22 godine. Uspešan na fakultetu. Odjednom imao svađu sa drugom sa fakulteta. Sad priča kako ga prate, kako ga kontrolišu, kako znaju sta misli. I odjednom neće više na fakultet. Da li treba da se zabrinem i preduzmem nešto?Objektivno kćerka kaže koja je zajedno sa njim da on izmišlja.