EP007: Dr Tijana Antin Pavlović, dečiji psihijatar

U sedmoj epizodi Stetoskop TV emisije na Televiziji Zdravlje, dr Tijana Antin Pavlović, specijalista dečje i adolescentne psihijatrije odgovarala je na pitanja u vezi sa problemima kontrole emocija kod male dece, sumanutim idejama i psihozama, kao i problemima u ponašanju adolescenata.

Zakažite pregeled kod dr Tijane Antin Pavlović!

Transkript razgovora:

Pitanje: Imam dečaka od 23 meseca. Sve rauzme, ali problem je njegov nagli bes. Toliko pobesni da lomi predmete, ujeda nas, udara, vrišti iz sve snage, čak lupa glavom, a plač je neverovatan tako da ga po pola sata ne možemo smiriti. Napadi se jave odjednom nakon spavanja ili kad mu nešto nije po volji i ne uradiš po njegovom, a ume da plane za sitnicu. Kako postupati?

Dr Tijana Antin Pavlović: Napadi besa su česti kod dece, posebno kod dece od 18 do 36. meseca. Donekle su očekivani jer se dete u tom periodu na neki način odvaja od roditelja, posebno od majke. Dete teži nekoj samostalnosti i ima neku svoju volju. U tom periodu uči da reguliše svoje telo i emocije. Napadi besa za roditelje budi vrlo neprijatni i frustrirajući. Posebno ako se javljaju u javnosti. Ono što je važno kad su ovi napadi u pitanju je da kada tete uđe u takvo ponašanje da roditelji ostanu dosledni zabrani. Ovi napadi nastaju kao posledica zabrane nečega. Ovakva vrsta ponašanja je pokušaj deteta da probije granice koje roditelj nameće. U takvim situacijama ne treba tući dete, ne treba ga preterano grditi, zato što dete je prepravljeno sopstvenim emocijama i do njega ništa ne dopire. Te vaspitne mere u vidu razgovora i analize treba ostaviti za period kada bes prođe. Šta je dobro uraditi? Negde ignorisanje takvog ponašanje, što je roditeljima najteže. Treba ignorisati tako da se detetu ne pokazuje nikakva emocija u smislu ni da nas to previše uznemirava, ni da nas ljuti. Bitno je biti u blizini deteta, ali raditi nešto drugo i praviti se kao da se zapravo ništa ne dešava. Taj bes je uglavnom jedna predstava, Na primer deca krenu sama sebe da udaraju, ili da udaraju glavom u zid ili slično. Kad se malo bolje obrati pažnja to je jedna velika farsa i ni jedno dete se ne povredi u takvim situacijam. Htela bih da napomenem 2 stvari. Nekada napadi besa i neka neprijatnost i ljutnja i odbijanje kod dece se javlja zbog nečega što mi zovemo problemi senzorne obrade, tj senzorne integracije. Mi dobijamo sve informacije o spoljašnjem svetu preko čula i razlićito obrađujemo takve informacije. Nekome prija jači dodir, nekome ne prija i sl. Ako se deca bune oko nečega dolazi obično iz problema senzorne integracije i često roditelji to tumače kao hir, ili bezobrazluk. Ustvari taj momenat kod dece treba ispoštovati jer kod dece to izaziva neprijatnost koja vodi ka besnoj reakciji. Povećana razdražljivost  onosno iritabilnost je takođe još jedan od razloga. Kada je u crevima povećana količina candide albicans koja luči toksine koji povećavaju nervozu tj snižavaju prag tolerancije kod dece, pa i kod odraslih. I o tome treba razmisljati kada su ovakvi slučajevi u pitanju.

Pitnje: Moj sin ima 22 godine. Uspešan je na fakultetu. Odjednom je imao svađu sa drugom sa fakulteta. Sada priča kako ga prate, kako ga kontrolišu, kako znaju šta misli i odjenodm ne želi više na fakultet. Da li treba da se zabrinem i preduzmem nešto?

Dr Tijana Antin Pavlović: Treba da se zabrine jer ovo što je opisala kao što je osećaj praćenja i čitanja misli je nešto što mi u psihijatriji nazivamo sumanute ideje. Kada na potpuno drugačiji način tumačimo realnost  to smatramo sumanutim idejama. One mogu biti znak onoga što u psihijatriji nazivamo psihoza. Psihoze su česte, prva epzioda se javlja u nekom ovom periodu, tj srednjoj ili kasnoj adolescenciji. Češća je kod muškaraca nego kod devojaka. Predložila bih da se što pre obratite psihijatru.  Što se ranije obratimo, prognoza je bolja. Psihijatrija danas je zaista napredovala, uz dobru farmakoterapiju i psihoterapiju ovo može da se reši.

Pitanje: Imam problem sa dečakom koji je prva godina srednje škole, jer neće da uči, skroz je nezainteresovan, ne sluša na času, profesri ga izbacuju jer ometa predavanja. Do sedmog razreda je bio odličan đak, išao je na takmičenja, razredni starešina je predlagao da ide na test inteligencije. Sada kao da je drugo dete. Ne možemo da nađemo način da ga ubedimo da opet počne da uči i da bude ono što je i bio pre.

Dr Tijana Antin Pavlović: Mama ne kaže šta se dešavalo u osmom razredu. Verovatno su ti problemi krenuli ranije. Za većinu adolescenata je polazak u srednju školu je preokret. Moje iskustvo iz prakse je da se deca iscrpe i psihički i fizički pripremajući se za prijemni ispit da kada dođu u srednju školu budu iscrpljeni i u odnosu na školski uspeh iz osnovne škole dožive pad. Ovo može biti deo nekog buntovništva koje se javlja koje se javlja u tom periodu. Može biti takođe znak prikrivene depresije koja se kod adolescenata malo drugačije prezentuje. Depresija se kod njih manifestuje kroz neki bunt, razdražljivost, probleme ponašanja. Savetovala bih razgovor sa stručnim licem da bi se razgraničilo o čemu se tačno radi