Embolija pluća (EP) nastaje kada se tromb fragmentiše i odvojeni delovi (tromboembolusi), nošeni strujom krvi, dospeju u pluća. To je zapravo "plućni infarkt". Izvori embolusa u ovom slučaju su trombi koji se formiraju negde u venama tela (u stomaku, nogama i sl.) i od kojih se otkida deo i izaziva plućnu emboliju.
Simptomi
Embolija pluća oponaša mnoge bolesti grudi, medijastinuma i epigastrijuma. Klinička slika razvije se iznenada za nekoliko minuta, a pri plućnom infarktu za nekoliko sati. Traje obično nekoliko dana, ali s vremenom se pogoršava. Bolesnik ispoljava naglu bol u prsima, ima naglo gušenje, gubi dah, pobledi, srce počinje jako da "lupa" , može da izgubi svest i dosta je čest smrtni ishod. Tromboza dubokih vena nogu često nastaje u toku ili posle hirurških zahvata, kada bolesnik duže leži i kada se cirkulacija krvi usporava.
Dijagnoza
Rendgenografija grudnog koša se često radi, ali je retko kada dijagnostična za EP. Westermarkov znak, rasvetljenje oligemične zone plućnog parenhima nije čest nalaz na rendgenogramima. Plućni infarkt, često praćen pleuralnim izlivom, nastaje kod oko jedne trećine pacijenata sa pretrpljenom EP. Infarkcija obično nastaje kod pacijenata sa preegzistujućom bolešću srca ili pluća, koja kompromituje puteve oksigenacije (bronhijalna arterijska cirkulacija, plućna arterijska cirkulacija, i disajni putevi).
S druge strane, pacijenti bez ranije kardio - pulmonalne bolesti retko kada razviju infarkt pluća usled pretrpljene plućne tromboembolije. Elektrokardiografija, slično rendgenografiji, može ukazivati na EP, ali obično nije dijagnostična. Elektrokardiografske promene se nalaze kod do 87% pacijenata sa EP, i izraženije su kod onih sa odranije prisutnom kardio - pulmonalnom bolešću. Perfuziona scintigrafija pluća je postala najkorišćenija dijagnostička metoda za utvrđivanje EP. Izvodljiva je brzo i sa minimalnim rizikom po pacijenta. Angiografija pluća je još uvek najpouzdanije dijagnostičko sredstvo za utvrđivanje EP. Slično perfuzionoj scintigrafiji, najpouzdanija je ako se izvede neposredno po embolizaciji, a biva sve manje pouzdana sa protokom vremena, jer u plućnoj cirkulaciji brzo usledi tromboliza.
S druge strane, pacijenti bez ranije kardio - pulmonalne bolesti retko kada razviju infarkt pluća usled pretrpljene plućne tromboembolije. Elektrokardiografija, slično rendgenografiji, može ukazivati na EP, ali obično nije dijagnostična. Elektrokardiografske promene se nalaze kod do 87% pacijenata sa EP, i izraženije su kod onih sa odranije prisutnom kardio - pulmonalnom bolešću. Perfuziona scintigrafija pluća je postala najkorišćenija dijagnostička metoda za utvrđivanje EP. Izvodljiva je brzo i sa minimalnim rizikom po pacijenta. Angiografija pluća je još uvek najpouzdanije dijagnostičko sredstvo za utvrđivanje EP. Slično perfuzionoj scintigrafiji, najpouzdanija je ako se izvede neposredno po embolizaciji, a biva sve manje pouzdana sa protokom vremena, jer u plućnoj cirkulaciji brzo usledi tromboliza.
Lečenje
Ciljevi lečenja EP su potpora i održavanje života (u akutnoj fazi), zaustavljanje širenja tromboembolusa, pojačavanje (spontane ili indukovane) fibrinolize embolusa, i sprečavanje recidiva. Uz ranu dijagnozu i agresivno lečenje, većina pacijenata će preživeti EP, uz malu stopu recidiva. Težinu slike EP određuju veličina embolusa i bolesnikov kardio-pulmonalni status. Neki pacijenti tolerišu masivnu embolizaciju, dok oni sa narušenim kardio-pulmonalnim statusom loše podnose i male emboluse.
Primena kiseonika (preko maske ili nazalnog katetera) pomaže većini pacijenata, ali kod onih sa veoma izraženom hipoksijom može biti neophodna intubacija traheje i mehanička ventilacija. Hipotenzija, ili popuštanje srca, obično nalažu potrebu primene inotropnih agenasa i vazopresora.
Lečenje EP takođe obuhvata i antikoagulaciju, tromboliznu terapiju, kao i embolektomiju. Heparin je i dalje glavni farmakološki agens u lečenju EP. U odsustvu kontraindikacija, i.v. heparin bi trebalo primeniti čim se posumnja na EP i primenu nastaviti tokom sprovođenja dijagnostike. Intravenska primena heparina se nastavlja tokom 5-10 dana, ili duže (u prisustvu recidiva embolije, ili produžene aktivne tromboze u nogama ili karlici). Nakon akutne epizode, primenjuje se varfarin, tokom najmanje 3 meseca.
Takođe se, u cilju smanjivanja učestalosti rekurentne embolije, propisuju elastične čarape i izbegavanje položaja koji izazivaju vensku stazu. Odgovarajuće i promptno lečenje EP je ujedno i adekvatno lečenje rezidualne tromboze (na izvoru embolusa). Mnogi pacijenti umiru od masivne EP zbog zatajivanja desne komore srca, usled naglog povećanja plućne vaskularne rezistencije (uzrokovane embolijom).
Trombolizna terapija ima teorijske prednosti u odnosu na heparin (koji deluje zaustavljanjem procesa tromboze i omogućavanjem nastupa spontane fibrinolize), budući da je u stanju da brzo lizira tromb, i time smanji plućnu hipertenziju i poveća minutni volumen srca. Podaci ukazuju da trombolitici ubrzavaju lizu plućnih embolusa i mogli bi biti korisniji od heparina kod pacijenata sa masivnom EP. Stoga se trombolizna terapija preporučuje kod pacijenata sa masivnom EP, koja zahvata jedan ili više lobusa, kao i kod onih sa kardio-pulmonalnom insuficijencijom koji su u stanju šoka. Trombolizu bi trebalo primenjivati uz dodatak kompresivne terapije, da se smanji venostaza, i trebalo bi da bude praćena antikoagulacijom sa heparinom i varfarinom. Heparin ostaje lek izbora kod većine pacijenata, naročito kod onih sa EP bez narušavanja hemodinamike.
Embolektomija pluća (hirurško lečenje) je tradicionalno bila rezervisana za pacijente sa masivnom EP i srčanim kolapsom. Dijagnoza EP se pre operacije mora potvrditi angiografski. Operacioni Mt pulmonalne embolektomije je oko 50%. Retrospektivna analiza je navela mnoge istraživače da predlože tromboliznu terapiju kao inicijalni tretman, rezervišući embolektomiju za refraktarne slučajeve. Alternativa operacionoj embolektomiji je kateterom - usmerena sukciona embolektomija; istraživači su objavili Mt od 32% i stopu preživljavanja od 56% kod primene te tehnike, koja je izvodljiva u radiološkom odeljenju.
Primena kiseonika (preko maske ili nazalnog katetera) pomaže većini pacijenata, ali kod onih sa veoma izraženom hipoksijom može biti neophodna intubacija traheje i mehanička ventilacija. Hipotenzija, ili popuštanje srca, obično nalažu potrebu primene inotropnih agenasa i vazopresora.
Lečenje EP takođe obuhvata i antikoagulaciju, tromboliznu terapiju, kao i embolektomiju. Heparin je i dalje glavni farmakološki agens u lečenju EP. U odsustvu kontraindikacija, i.v. heparin bi trebalo primeniti čim se posumnja na EP i primenu nastaviti tokom sprovođenja dijagnostike. Intravenska primena heparina se nastavlja tokom 5-10 dana, ili duže (u prisustvu recidiva embolije, ili produžene aktivne tromboze u nogama ili karlici). Nakon akutne epizode, primenjuje se varfarin, tokom najmanje 3 meseca.
Takođe se, u cilju smanjivanja učestalosti rekurentne embolije, propisuju elastične čarape i izbegavanje položaja koji izazivaju vensku stazu. Odgovarajuće i promptno lečenje EP je ujedno i adekvatno lečenje rezidualne tromboze (na izvoru embolusa). Mnogi pacijenti umiru od masivne EP zbog zatajivanja desne komore srca, usled naglog povećanja plućne vaskularne rezistencije (uzrokovane embolijom).
Trombolizna terapija ima teorijske prednosti u odnosu na heparin (koji deluje zaustavljanjem procesa tromboze i omogućavanjem nastupa spontane fibrinolize), budući da je u stanju da brzo lizira tromb, i time smanji plućnu hipertenziju i poveća minutni volumen srca. Podaci ukazuju da trombolitici ubrzavaju lizu plućnih embolusa i mogli bi biti korisniji od heparina kod pacijenata sa masivnom EP. Stoga se trombolizna terapija preporučuje kod pacijenata sa masivnom EP, koja zahvata jedan ili više lobusa, kao i kod onih sa kardio-pulmonalnom insuficijencijom koji su u stanju šoka. Trombolizu bi trebalo primenjivati uz dodatak kompresivne terapije, da se smanji venostaza, i trebalo bi da bude praćena antikoagulacijom sa heparinom i varfarinom. Heparin ostaje lek izbora kod većine pacijenata, naročito kod onih sa EP bez narušavanja hemodinamike.
Embolektomija pluća (hirurško lečenje) je tradicionalno bila rezervisana za pacijente sa masivnom EP i srčanim kolapsom. Dijagnoza EP se pre operacije mora potvrditi angiografski. Operacioni Mt pulmonalne embolektomije je oko 50%. Retrospektivna analiza je navela mnoge istraživače da predlože tromboliznu terapiju kao inicijalni tretman, rezervišući embolektomiju za refraktarne slučajeve. Alternativa operacionoj embolektomiji je kateterom - usmerena sukciona embolektomija; istraživači su objavili Mt od 32% i stopu preživljavanja od 56% kod primene te tehnike, koja je izvodljiva u radiološkom odeljenju.
Postovana, 20.02.2024 prva embolija pluca. 10 dana bolnivkog lijecenja clexan terapija. Otpust kuci uz tablete xeralto. Nakon 2,5 mjeseca mi ukinu xeralto ukljuce and old 100Gr. 01.08. Druga embolija ponovo intenzivna njega clexan terapija 10 dana 2 puta dnevno. Otpust kuci uz terapiju tablete river 20 mg. 04.10 bolnicko lijecenje na klinici pod terapijom.dobijem trecu emboliju, I kazu da postoji mogucnost da se radi o hronicnoj plucnoj emboliji. Interesuje me podtojili igdje nacin da se otkrije odakle dolaze te ucestake embolije. Napominjem.urađena 4 CT pluca urađen CT stomacne aorta, urađen color dopler urađen internisticki nalaz I svi nalazi bo. Sta jos mogu uraditi da dođem do cilja.
Dobar dan, ja ležim evo me 8 dan danas u bonicu, dobila sam tromb embolija pluća, molim vas recite mi je li se ovo leči ikoliko vremena traje. Da li ću ja osećati taj bol non-stop? Hvala unapred.
Moj dečko ima 29 godina, prošle godine dobio tromb u nozi, pio tablete 3 meseca i izlečio se. Posle tofa kao da ništa nije bilo. Pre par dana je dobio infarkt u plućima od tromva, ali mi nismo znali da ga bole pluća. Ispljuvao je roze sekret, kao krv, mislila sam da se prehladio. Nije mogao da se pomeri dva dana, tada je ležao u krevetu i nije želeo da ide kod lekara, sve dok ga ja nisam napala, pa je otišao direktno u bolnicu. Našli su mu trombozu na plućima. Molim Vas za sabet, kako i koliko traje izlečenje? Teško diše, lekari u Beču su rekli da mora da pije tablete 6 meseci, ali se ja pitam da li ga tablete mogu izlečiti?
Dobro vece postovana Doktorka molim vas htela bih da mi objasnite moj tata je imao tezak infarkt pukla mu je srcana Aorta pre 17 dana je imao operaciju srca ugradili su mu neku pumpu za koju kazu da se zove Vestacko srce .Tata se posle nedelju dana probudi iz kome bilo mu je malo bolje pa mu se opet stanje pogorsalo imao je temperatureu i dobio je Emboliju Pluca nalazimo se u Nemackoj videla sam neko crvevo kroz koje mu ide krv iz usta on je i dalje u vestackoj komi.Molim vas recite mi dali se to leci i dali moj Tata ima sanse da prezivi .Hvala puno cekam vas odgovor
Prijatelj je dobio plućnu emboliju dok je bio na psihijatriji. Kaže da je od previše lijekova? Znam da je primio treću dozu cjepiva prije 4-5 mjeseci. Mislim da se sve spojilo loše po njega.
1. Septembar 2021 operacija diskus hernije i strogo mirovanje ocekujuci rehabilitaciju u banji. 1 Oktobar 2021 Embolija oba plucna krila. Nista nije ukazivalo na emboliju, blaga nelagodnost ujutru prilikom umivanja i odlazak u ambulantu. Pre polaska TA 100/65, u ambulanti 145/95. EKG radjen sa prirucnim aparatom gde nisu mogle da se uoce promene na srcu. Doktor za po njemu svaki slucaj daje uput za Klinicki centar. Odlazimo, ja sveze operisan, nema drugih pacijenata cekam sat vremena stojeci. Na 6-to kanalnom EKG nema drasticnih ostecenja srca. Uzimaju mi krv i nalaze mesto u opservaciji gde mogu lezati. Jos 2 ipo sata cekanja da bi mi bolnicar saopstio da je kod mene ''mali infarktic" i da cu morati da ostanem na kardiologiji. Smestaju me u koronarnoj jedinici gde mi jedna stara i iskusna doktorka radi ultrazvuk srca i salje na skener. Znaci, od 8 ujutru do 18 popodne trebalo je da se utvrdi da sam ja doziveo emboliju-infarkt pluca, U dijagnozi je mnogo pomogla cinjenica da sam operisao diskus i da sam dugo lezao. To vece i noc sam proveo u koronarnoj jedinici, sledecu noc i prepodne na odeljenju i otpust (zbog guzve). Pijem brdo lekova, bio sam pre nove godine na rehabilitaciji zbog kicme, i to je to. Na kontrolu nesmem da odem zbog Kovida jer trebam svom izabranom lekaru po upute, laboratorija i transfuzija zbog D-dimera, internista da mi zakaze kod kardiologa i na kraju kardiolog. Napominjem da sam dan pre dobijanja embolije primio trecu buster dozu vakcine protiv kovida i da mi je D-dimer prve noci posle embolije bio 8.460 a mesec dana posle 93. Hvala medicinskom osoblju koronarne jedinice.
Da li može da se dobije embolja kod alkoholičara?
Bolovi su zaustavljeni, osećam se malo bolje i biće bolje jer doktor je i rekao da je važno zaustaviti proces. Biće i kasnije manjih bolova, ali je to kao zemljotres, prvi udar je najjači, ostali udari su znak smirivanja. Korišćenjem ovog leka posle 28 dana spremam se za moj zavičaj i to mojim kolima.
Savet: verujte sebi, volite život, imajte volju za životom, lek je posle toga.
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Bolesti