Kolorektalna hirurgija

Dijagnostika | Operacija | Zaključak

Savremeni način života dovodi do sve češćih tegoba koji potiču u digestivnom traktu. Zbog loše ishrane, nedovoljne fizičke aktivnosti i višesatnog sedenja, često se osećamo umorno, naduto i osećamo bolove u predelu trbuha.

Bolovi u trbuhu ne moraju nužno predstavljati zabrinjavajući simptom, ali svakako treba zakazati pregled kod lekara specijaliste. Izuzetno je važno prepoznati zdravsveni problem pre nego što tegobe uznapreduju.

Dijagnostika

Napredna dijagnostika podrazumeva ultrasonografske preglede abdomena, endoskopske procedure (kolonoskopija, ezofago-gastro-duodenoskopija), kao i funkcionalno i biohemijsko ispitivanje funkcije digestivnog trakta.

Hirurška oboljenja digestivnog trakta mogu da budu benigne (dobroćudne) i maligne (zloćudne) prirode. Benigna oboljenja se najčešće sreću. Tiču se komplikacija u okviru zapaljenskih obolenja creva - ulcerozni kolitis i Kronova bolest. Zapaljenske bolesti zahtevaju multidisciplinarni pristup i timski rad gastroenterologa i hirurga. Ukoliko nakon medikamentoznog tretmana dođe do komplikacija u vidu pojave fistule ili stenoze, pristupa se obaveznom hirurškom lečenjenju.

Kod lečenja kolona i rektuma, najznačajniji je hirurg, koji treba da svojim iskustvom sačuva što duži segment digestivnog trakta. Pacijent se najpre detaljno endoskopski (kolonoskopijom) ispita, čime se precizno identifikuje mesto postojanja tumorske promene. Na taj način se i omogućava biopsija promene, kojom se potvrđuje sumnja na maligno oboljenje, nakon mikroskopske patohistološke analize.

Po dobijanju PH nalaza, dijagnostika se nastavlja ultrasonografskim pregledom, skenerom ili magnetnom rezonancom. Ovakve imaging motede su potrebne kako bi se procenila lokalna uznapredovalost tumorske promene, kao i eventualna diseminacija (metastaze) osnovne bolesti unutar trbušne duplje ili plućnog parenhima.

Indikacije za operativni zahvat

Konzilijum

Nakon što se završi dijagnostička obrada pacijenta, procena se prikazuje internom konzilijumu koji donosi odluku da li se odmah pristupa operativnom lečenju ili je pacijenta najpre potrebno podvrgnuti preoperativnom onkološkom tretmanu. Ove odluke se donose isključivo na osnovu najnovijih svetskih protokola o lečenju malignih obolenja kolona i rektuma.

Lečenje - operacija

Operacija mora biti izvedena tako da se postigne adekvatan onkološki efekat koji podrazumeva da se uz uklanjanje tumora, i podvežu pripadajući krvni sudovi na tačno definisanim mestima, kako bi se sa preparatom uklonile i potencijalne maligne ćelije koje nisu vidljive okom. Pored uklanjanja tumora, vodi se računa i da se rekonstrukcija digestivnog trakta izvede bezbedno, kao i da se očuva funkcija digestivnog trakta. Kod nisko lokalizovanih tumora rektuma posebno se vodi računa o očuvanja sfinkterskog aparata, što zapravo predstavlja veliki izazov za hirurga.

Zaključak

Zbog svega gore navedenog, zaključuje se da je odabir iskusnog hirurga za kolorektalnu operaciju od ključne važnosti. U slučaju kolorektalne hirurgije, nije važna samo uspešnost zahvata, već i očuvanje što dužeg segmenta digestivnog trakta.

Uz dobrog hirurga, život pacijenta posle operacije može biti bezbrižan.


Podeli tekst:

Spec. dr Stefan Kmezić je specijalista opšte hirurgije u Beogradu. Bavi se onkološkom, kolorektalnom i hepatobilijarnom hirurgijom.

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde