Spazmoliza

Spazmoliza predstavlja smanjenje ili ublažavanje mišićnog spazma, koji se može javiti u različitim stanjima, uključujući neurodegenerativne bolesti.

Kod neurodegenerativnih poremećaja, spazmoliza se obično postiže lekovima ili terapijama koje imaju za cilj smanjenje prekomerne mišićne kontrakcije i ukočenost (spasticitet) koja može biti rezultat oštećenja ili disfunkcije nerva.

Ovi spazmi su često povezani sa poremećenom motornom kontrolom uzrokovanom degeneracijom neurona u mozgu ili kičmenoj moždini.

Neurodegenerativna stanja povezana sa mišićnim spazmom

Neurodegenrativna stanja su promene kojima je osobeno degeneratvno propadanje neurona. U samoj patogenezi ova stanja se prepliću kako sa genetskim tako i sa faktorima spoljašnje sredine koji mogu uticati na tok i razvitak raznih stanja. Neurodegenerativna stanja zahvataju različite delove nervnog sistema i imaju različite simptome i uzroke. 

Neurodegenrativna stanja povezana sa mišićnim spazmom jesu:

• Multipla skleroza (MS): MS je hronično stanje gde imuni sistem napada zaštitni omotač oko nervnih vlakana, što dovodi do niza neuroloških simptoma. Grčevi mišića ili spastičnost su česti kod MS zbog oštećenja motornih puteva u mozgu i kičmenoj moždini.
• Amiotrofična lateralna skleroza (ALS): ALS uključuje progresivnu degeneraciju motornih neurona, što može dovesti do slabosti mišića, ukočenosti i spazma. Spazmoliza kod ALS-a može smanjiti nelagodnost i poboljšati kretanje.
• Parkinsonova bolest: Neurodegenerativni poremećaj koji karakteriše gubitak ćelija u mozgu koje proizvode dopamin. Grčevi i ukočenost su uobičajeni simptomi koji nastaju zbog poremećaja u sistemu motorno kontrole. Grčevi mišića mogu biti pogoršani bradikinezijom (usporim kretanjem) i posturalnim abnormalnostima.
• Cerebralna paraliza (CP): Iako se tipično ne smatra degenerativnim poremećajem, CP uključuje oštećenje mozga u razvoju koje dovodi do paralize i spastičnosti mišića. Tretmani spazmolize mogu biti ključni u poboljšanju ovih simptoma.
• Hantingtonova bolest: Hantingtonova bolest uključuje degeneraciju nervnih ćelija u mozgu, usled koje dolazi do poremećaja kretanje i koordinacija. Kako bolest napreduje, može se raziti spazam mišića.

Lečenje mišićnog spazma kod neurodegenerativnih bolesti

Cilj spazmolize kod neurodegenerativnih stanja je smanjenje ukočenosti mišića i poboljšanje kvaliteta života obolelog. Opcije lečenja idu od oralnih medikamentoznih terapija do hirurških opcija kod teških stanja.

Oralna medikamentozna terapija uključuje primenu sledećih lekova:

• Baclofen: Mišićni relaksans koji deluje na kičmenu moždinu kako bi smanjio spastičnost.
• Tizanidin: alfa-2 adrenergički agonist koji se koristi za smanjenje mišićnog spazma.
• Diazepam: benzodiazepin koji ima dejstvo opuštanja mišića.
• Dantrolen: Direktno deluje na mišiće kako bi smanjio spazam, često se koristi u stanjima kao što je ALS.

Botulinski toksin (Botoks):

• Injekcije botulinum toksina mogu pomoći u smanjenju lokalizovane spastičnosti blokiranjem nervnih signala koji izazivaju kontrakcije mišića.

Fizikalna terapija i vežbe istezanja:

• Fizikalna terapija može pomoći da se poboljša obim pokreta i spreči nastanak kontraktura (ukočenosti zglobova.

Intratekalno aplikovanje baklofena:

Ovo uključuje isporuku baklofena direktno u spinalnu tečnost, nudeći ciljano olakšanje od teške spastičnosti kada oralna medikamentozna terapija nije efikasna.

Hirurške opcije:

• U teškim slučajevima, procedure kao što je selektivna dorzalna rizotomija ili čak ortopedske operacije mogu se izvesti kako bi se postigla kontrola spastičnosti.

Minimalno invazivne procedure kao što je krioneuroliza može biti korisna kod određenih pacijenata.

Spazmoliza igra ključnu ulogu u poboljšanju pokretljivosti i poboljšanju kvaliteta života pacijenata sa neurodegenerativnim oboljenjima, iako plan lečenja treba da bude prilagođen pojedincu na osnovu njihovog specifičnog stanja i težine simptoma.