Parkinsonova bolest je predstavnik ekstrapiramidnih oboljenja, jer je
česta, zahvata čitavu motoriku, a neretko i psihičke funkcije i
ozbiljno remeti funkcionisanje bolesnika, kako u obavljanju
svakodnevnih aktivnosti tako i u socijalnim relacijama.
Uzrok nastanka
Sekundarni parkinsonizam ima drugačiju etiologiju i patologiju od Parkinsonove bolesti. Uzroci mogu biti:- Infektivni (AIDS, postencefalitički, Creutzfeldt - Jakobova bolest, subakutni sklerozirajući panenecefalitis)
- Arterioskleroza
- Medikamentozni (litijum, rezerpin, blokatori dopaminskih receptora)
- Toksični (ugljenik monoksid, ugljenik dioksid, mangan, živa, cijanid, metanol, etanol)
- Vaskularni (multiinfarktna stanja, Binswangerova bolest)
- Trauma
- Drugo (poremećaji paratiroideje, hipotireoidizam, stečena hepatocerebralna degeneracija, tumori mozga, normotenzivni i nekomunikantni hidrocefalus i dr.)
- postojanje određene predispozicije u vidu manje vrednosti odgovarajućih neuronskih sistema ili postojanje rane, subkliničke forme bolresti, i
- jasno oštećenje, anatomsko ili funkcionalno, nigro - strijatnog dopaminergičnog sistema.
Klinička slika
Kardinalni znaci parkinsonovog sindroma su rigor,
bradikinezija, tremor u miru i oštećenje posturalnih refleksa. Bolesnik zauzima
karakterističan poguren stav sa
rukama flektiranim u
laktovima i adukovanim uz
telo.
Lice mu je ukočeno kao
maska. Hoda sitnim koracima. Svi pokreti su
usporeni i otežani. Naročito je upadljivo pri hodu i okretanju u hodu ili u
krevetu (bradikinezija). Upadljivo je osiromašenje automatskih pokreta, npr.
nedostaje mahanje rukama pri hodu, čak je i treptanje retko (hipokinezija).
Tremor (
podrhtavanje) u miru je grub, najčešće velike
amplitude, 4 Hz. Jako je promenljiv, pojačava se sa uzbuđenjem, a nestaje pri
voljnim radnjama i u snu. Stari neurolozi su ga opisivali ka "pravljenje
pilula" ili "brojanje novca" na rukama, odnosno "gaženje
pedala" na nogama. Ređe su zahvaćeni vilica, jezik i kapci.
Oštećenje posturalnih refleksa se manifestuje nestabilnošću
i zanošenjem pri hodanju, naročito pri okretanju. Nekada se pri hodu bolesnici
naginju, kao da ih nešto vuče napred (anteropulsio), nazad (retropulsio) ili na
stranu (lateropulsio). Nekada ubrzavaju hod (festinatio) ili postaju jako brzi
kad se uzbude, npr. kad se uplaše od gaženja vozilom (kinesis paradoxica).
Rukopis se menja, postaje sitan i drhtav. Govor vremenom postaje monoton, slabo
modulisan, sliven, tih i na kraju nerazumljiv.
Kod ovih bolesnika može se naći hiperhidroza, curenje
pljuvačke, masno, seboroično lice. Značajan broj bolesnika ima depresiju, a u
oko jedne trećine može se registrovati i intelektualno propadanje - demencija.
Lečenje
Lečenje simptoma bolesti uspešno je posebno u ranom
stadijumu bolesti. Ali lečenje ne zaustavlja napredovanje bolesti.
- Levodopa: jedan od najdelotvornijih lekova. Podiže nivo dopamina, supstanci koja nedostaje u mozgu obolelih.
- Dopaminergički agonisti: bromokriptin, apomorfin, pramipeksol, ropinirol. Direktno stimulišu receptore i zamenjuju ulogu dopamina u mozgu. U ranoj fazi bolesti uzimaju se kao monoterapija. Kasnije u kombinaciji s levodopom pojačavaju njen učinak.
- MAO inhibitor (deprenil): usporava razgradnju dopamina. U ranoj fazi odlaže primenu levodope.
- COMT inhibitor (entakapon): blokira razgradnju levodope pre ulaska u mozak. Uzima se samo uz levodopu, te značajno produžuje njen učinak.
- NMDA antagonisti (amantadin, mementin): u ranoj fazi uzima se kao monoterapija, kasnije u kombinaciji s levodopom.
- Hirurško lečenje i ugradnja stimulatora (poput “pacemakera” za srce) primenjuju se samo kod bolesnika koji se ne mogu uspešno lečiti lekovima ili su razvili nekontrolisane pokrete koji se ne mogu suzbiti lekovima.
Povezani tekstovi:
Migrena je neurološko oboljenje koje karakteriše ponavljajuć...
Za razliku od nesanice koja se u kraćem trajanju relativno d...
Profesor Gavin Giovannoni izdvojio je Srbiju kao primer dobr...
Multipla skleroza bolest kod većine obolelih karakteriše sme...
Pre 2 godine mi je postavljena dijagnoza - sekundarni parkins. Dve godine pijem Mirapeksin 0,52 i sad mi je dodat Madopar 3x 1/4. Kakva je perspektiva toka bolesti?
Molim vas da li je krenulo lečenje matičnim celijama
Postovani da li se maticniM celijama moze Parkinson leciti?
Dali je krenulo lecenje mataicnom celinama
Molim vas,da li je krenulo lecenje maticnim celijama?
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Bolesti
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke