Češće ustajanje može da smanji
rizik od smrti u roku od tri godine, čak i ako ste već fizički aktivni, pokazuje studija sprovedena na više od 200.000 ljudi i objavljena u Arhivama interne medicine.
Studija je ustanovila da su odrasle osobe koje sede 11 ili više sati dnevno izložene 40 odsto većem riziku da umru u naredne tri godine u poređenju sa onima koji sede manje od četiri sata dnevno. U obzir su uzeti fizička aktivnost, telesna težina i zdravstveno stanje ispitanika.
,, Ovi rezultati imaju važne implikacije po javno zdravlje’’, kaže vodeći autor studije dr Hide van der Pleg (Hidde van der Ploeg), viši istraživač-saradnik na Fakultetu za javno zdravlje Univeziteta u Sidneju.
,, Jutarnja šetnja ili odlazak u teretanu su i dalje neophodni ali je takođe važno izbegavati dugo sedenje. Naši rezultati pokazuju da vreme koje ljudi provode sedeći kod kuće, na poslu i u prevozu treba da se smanji i zameni stajanjem ili šetanjem.’’
Ovi rezultati su prva revolucionarna otkrića koja će biti objavljena u okviru studije ,, 45 godina i stariji’’ Univerziteta Saks, trenutno najveće studije o zdravom starenju koja se sprovodi na južnoj hemisferi.
Ona pokazuju da je fizička aktivnost i dalje korisna: neaktivni ljudi koji su najviše sedeli bili su pod duplo većim rizikom od umiranja u naredne tri godine od aktivnih ljudi koji su najmanje sedeli. Među fizički neaktivnom grupom, oni koji su najviše sedeli imali su skoro 33 odsto veću šansu da umru nego oni koji su najmanje sedeli.
Obim i fokus studije na ukupno vreme koje se provodi sedeći predstavlja važan doprinos sve većem broju dokaza o negativnim posledicama dugog sedenja. Prosečna odrasla osoba provodi 90 odsto svog slobodnog vremena sedeći a manje od polovine odraslih poštuje preporuke o fizičkoj aktivnosti Svetske zdravstvene organizacije. Uvodni članak u časopisu kaže da su dokazi dovoljno čvrsti da doktori počnu da prepisuju ,, smanjenje vremena provedenog u sedenju’’ svojim pacijentima
Ovo istraživanje je naručila Mreža za istraživanja kardiovaskularnih bolesti, uz podršku ogranka Nacionalne fondacije za bolesti srca Australije za Novi južni Vels. Ono predstavlja jedan od preko 60 tekućih projekata u okviru studije ,,45 godina i stariji’’, najvećeg izvora informacija u Australiji kada su u pitanju zdravlje i stil života ljudi starih 45 godina i više. Direktor ogranka Nacionalne fondacije za Novi južni Vels Toni Tirlvel (Tony Thirlwell) kaže da je neaktivnost glavni faktor rizika od kardiovaskularnih bolesti, odgovoran za više od 17 miliona smrtnih slučajeva godišnje u svetu.
,, Gledanje televizije, upotreba kompjutera i igranje elektronskih igara može da podrazumeva dugo sedenje i čini veliki deo slobodnog vremena’’, kaže on. ,, Ali, mi znamo da ljudi koji tako provode manje vremena imaju bolje zdravlje od onih koji previše vremena posvećuju tome.
Nedavno je započeta dodatna petogodišnja studija ,,45 godina i stariji’’ i u njemu će 265.000 muškarca i žena odgovarati na pitanja o zdravlju, stilu života, lekovima i medicinskim uslugama koje koriste. Tako obimno istraživanje pomoći će vladama da se izbore sa izazovima sve starije populacije.
Studija je ustanovila da su odrasle osobe koje sede 11 ili više sati dnevno izložene 40 odsto većem riziku da umru u naredne tri godine u poređenju sa onima koji sede manje od četiri sata dnevno. U obzir su uzeti fizička aktivnost, telesna težina i zdravstveno stanje ispitanika.
,, Ovi rezultati imaju važne implikacije po javno zdravlje’’, kaže vodeći autor studije dr Hide van der Pleg (Hidde van der Ploeg), viši istraživač-saradnik na Fakultetu za javno zdravlje Univeziteta u Sidneju.
,, Jutarnja šetnja ili odlazak u teretanu su i dalje neophodni ali je takođe važno izbegavati dugo sedenje. Naši rezultati pokazuju da vreme koje ljudi provode sedeći kod kuće, na poslu i u prevozu treba da se smanji i zameni stajanjem ili šetanjem.’’
Ovi rezultati su prva revolucionarna otkrića koja će biti objavljena u okviru studije ,, 45 godina i stariji’’ Univerziteta Saks, trenutno najveće studije o zdravom starenju koja se sprovodi na južnoj hemisferi.
Ona pokazuju da je fizička aktivnost i dalje korisna: neaktivni ljudi koji su najviše sedeli bili su pod duplo većim rizikom od umiranja u naredne tri godine od aktivnih ljudi koji su najmanje sedeli. Među fizički neaktivnom grupom, oni koji su najviše sedeli imali su skoro 33 odsto veću šansu da umru nego oni koji su najmanje sedeli.
Obim i fokus studije na ukupno vreme koje se provodi sedeći predstavlja važan doprinos sve većem broju dokaza o negativnim posledicama dugog sedenja. Prosečna odrasla osoba provodi 90 odsto svog slobodnog vremena sedeći a manje od polovine odraslih poštuje preporuke o fizičkoj aktivnosti Svetske zdravstvene organizacije. Uvodni članak u časopisu kaže da su dokazi dovoljno čvrsti da doktori počnu da prepisuju ,, smanjenje vremena provedenog u sedenju’’ svojim pacijentima
Ovo istraživanje je naručila Mreža za istraživanja kardiovaskularnih bolesti, uz podršku ogranka Nacionalne fondacije za bolesti srca Australije za Novi južni Vels. Ono predstavlja jedan od preko 60 tekućih projekata u okviru studije ,,45 godina i stariji’’, najvećeg izvora informacija u Australiji kada su u pitanju zdravlje i stil života ljudi starih 45 godina i više. Direktor ogranka Nacionalne fondacije za Novi južni Vels Toni Tirlvel (Tony Thirlwell) kaže da je neaktivnost glavni faktor rizika od kardiovaskularnih bolesti, odgovoran za više od 17 miliona smrtnih slučajeva godišnje u svetu.
,, Gledanje televizije, upotreba kompjutera i igranje elektronskih igara može da podrazumeva dugo sedenje i čini veliki deo slobodnog vremena’’, kaže on. ,, Ali, mi znamo da ljudi koji tako provode manje vremena imaju bolje zdravlje od onih koji previše vremena posvećuju tome.
Nedavno je započeta dodatna petogodišnja studija ,,45 godina i stariji’’ i u njemu će 265.000 muškarca i žena odgovarati na pitanja o zdravlju, stilu života, lekovima i medicinskim uslugama koje koriste. Tako obimno istraživanje pomoći će vladama da se izbore sa izazovima sve starije populacije.
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde