Želite li dug i zdrav život odmah počnite trčati. Trčite li intenzivno 3 do 4 sata nedeljno ili se jednako toliko bavite nekom drugom žustrom fizičkom vežbom, zadihaćete se i nauživati lepog života.
Ljudi koji žele dug i zdrav život trebalo bi početi s trčanjem.
Novo istraživanje sa Univerziteta Stanford u Kaliforniji, pokazalo je da članovi kluba trkača srednjih godina, imaju upola manje šansi da umru tokom perioda od 20 godina, nego osobe koje ne trče.
Trčanje ne samo da smanjuje rizik za srčane bolesti, već i za tumore i neurološke bolesti poput Alzheimerove.
"U 19 godina, umrlo je 15 posto trkača i 34 posto osoba iz grupe koja ne trči," piše u zaključku dr Eliza Chakravarty i njenih kolega koji su sproveli istraživanje.
"Ali i bilo koji oblik žustre fizičke vežbe imat će isti učinak," rekao je dr James Fries, jedan od članova istraživačkog tima.
Većina od gotovo 300 uključenih osoba, čiji se životni vek pratio, obavljali su neki vid fizičke vežbe, a trkači su vežbali i do 200 minuta nedeljno, u poređenju sa 20 minuta kod onih koji ne trče. Osim toga trkači su bili uglavnom vitkiji i skloniji nepušenju.
"Tokom vremena svi su trčali manje, a nakon 70-e od trčanja su odustali gotovo svi, ali trkači su ipak akumulirali više minuta nedeljno na raznorazne žustre aktivnosti," napisali su istraživači.
Studija je uz to pokazala besmislenost izgovora da se nevežbanjem izbegava rizik od povreda. Naime, trkači su imali manje povreda bilo koje vrste, uključujući i povrede kolena.
Ljudi koji žele dug i zdrav život trebalo bi početi s trčanjem.
Novo istraživanje sa Univerziteta Stanford u Kaliforniji, pokazalo je da članovi kluba trkača srednjih godina, imaju upola manje šansi da umru tokom perioda od 20 godina, nego osobe koje ne trče.
Trčanje ne samo da smanjuje rizik za srčane bolesti, već i za tumore i neurološke bolesti poput Alzheimerove.
"U 19 godina, umrlo je 15 posto trkača i 34 posto osoba iz grupe koja ne trči," piše u zaključku dr Eliza Chakravarty i njenih kolega koji su sproveli istraživanje.
"Ali i bilo koji oblik žustre fizičke vežbe imat će isti učinak," rekao je dr James Fries, jedan od članova istraživačkog tima.
Većina od gotovo 300 uključenih osoba, čiji se životni vek pratio, obavljali su neki vid fizičke vežbe, a trkači su vežbali i do 200 minuta nedeljno, u poređenju sa 20 minuta kod onih koji ne trče. Osim toga trkači su bili uglavnom vitkiji i skloniji nepušenju.
"Tokom vremena svi su trčali manje, a nakon 70-e od trčanja su odustali gotovo svi, ali trkači su ipak akumulirali više minuta nedeljno na raznorazne žustre aktivnosti," napisali su istraživači.
Studija je uz to pokazala besmislenost izgovora da se nevežbanjem izbegava rizik od povreda. Naime, trkači su imali manje povreda bilo koje vrste, uključujući i povrede kolena.
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde