Magična formula voda i sapun

Specijalisti iz celog sveta poručuju: ako hoćete da se odbranite od zaraznih bolesti i najezde novih, otpornijih virusa i bakterija, poštujte osnovna pravila higijene!

Rezultat nedavnog istraživanja Saveta za higijenu (Hygiene Council), grupe koju čine najpoznatiji međunarodni stručnjaci za virologiju, mikrobiologiju i infektivne bolesti, zaista je zapanjujuć: iako znaju za osnovna pravila higijene, većina ljudi ih ne poštuje, zbog čega se izlaže zaraznim bolestima i nepromišljeno stavlja zdravlje na kocku.

Istraživanje

U stvari, studija Saveta za higijenu, rađena na uzorku od preko 8.000 ljudi, pokazuje da gotovo svi znaju koliko su higijenske norme važne za sprečavanje bolesti, ali im uprkos tome ne pridaju značaj i ne sprovode u praksi čak ni ono što spada u osnovnu zaštitu njih i njihove porodice.
Priroda je htela da sredina u kojoj živimo vrvi od mikroorganizama. Ima ih na milione gotovo na svakoj površini, uključujući kožu. Ima ih na zemlji, u sredstvima javnog prevoza, na kvakama, ali ponekad i u hrani ili vodi. Većina tih mikroorganizama za zdravlje je neškodljiva, ali postoje i oni drugi koji se u datim okolnostima nekontrolisano razmnožavaju i postaju opasni.
Gotovo je nemoguće živeti u aseptičkoj sredini, dakle sredini bez mikroorganizama, pa o tome ne vredi ni razmišljati. U izuzetnim slučajevima, sterilne sredine se stvaraju zbog oporavka od nekih bolesti (teških opekotina, na primer), postoperativnog toka pacijenata posle težih hirurških intervencija ili zaštite ljudi sa drastično oslabljenim imunitetom koji su i najpodložniji infekcijama.
Unutar istog ljudskog organizma postoje milijarde mikroorganizama s kojima normalno živimo i koji ne pričinjavaju teškoće, naprotiv, oni koji čine bakterijsku floru čak su i korisni.
Moramo se, međutim, čuvati klica koje izazivaju infekcije ili bolesti, a zaustavićemo ih samo ako se pridržavamo osnovnih pravila higijene: čestog pranja ruku i održavanja čistoće tamo gde živimo.

Rizik

Evo infekcija koje se zbog loše higijene najbrže šire.

Nazeb i grip – Uzročnik je rinovirus iz kapljica pljuvačke koje se rasprše kad kašljemo i kijamo. Na isti način se prenosi i virus gripa koji može biti tipa A, B i C. Najčešće izaziva tegobe disajnih puteva, slabost i bol u mišićima. Da ne bismo postali izvor zaraze, kada kašljemo ili kijamo treba da pokrijemo usta (rukom, maramicom).
Zapaljenje pluća – I ova bolest, čiji su izazivači pneumokoka, meningokoka i hemofilus influenca, veoma je česta, posebno među starijim ljudima i osobama s oslabljenim imunitetom. Budući da se bakterije-krivci prenose direktnim kontaktom ili izbacivanjem kapljica, rizik od infekcije se smanjuje isključivo održavanjem higijene.
Salmonela – Salmonelozu uzrokuju brojni sojevi iz roda salmonela, bakterije koja napada želudac i creva, a „oglašava” se prolivom, stomačnim bolovima, mučninom i temperaturom. Ima je u jajima, mesu, živini i nepasterizovanom mleku, pa treba voditi računa o poreklu namirnica, roku trajanja i pravilnoj termičkoj obradi.
Enterokolitis (zapaljenje tankog i debelog creva) – Bakterije ešerihija koli žive u crevima i čine bakterijsku floru. Kad se nasele u drugim zonama, recimo sluzokoži debelog creva, uzrokuju infekciju i enterokolitis, bolest koja se prepoznaje po stomačnim bolovima, dijareji i temperaturi. Dizenterija ubrzava širenje zaraze kod dece, posebno posle menjanja pelene ili kad mališan dodirne stolicu (feces), a zatim se hvata za predmete ili ljude.
Gastroenteritis – Rotavirus je virus koji uzrokuje crevne tegobe kao što su dijareja i povraćanje, posebno kod dece do 5 godina. Veoma je zarazan, a prenosi se dodirivanjem zaraženih predmeta i prinošenjem ruku ustima. I u ovom slučaju, besprekorna higijena jedini je način da se izbegne zaraza. Nedavno je puštena u prodaju efikasna injekcija protiv ove infekcije.

Zarazne bolesti su mnogobrojne i mogu da se „zakače” na razne načine, od onih koje se prenose seksualnim putem do težih oboljenja kao što su hepatitisi. Poštovanje higijenskih normi posebno je važno kod onih bolesti koje se prenose:

• vazdušnim putem, u dodiru sa mikročesticama pljuvačke, recimo kad kašljemo i kijamo. Zato treba staviti ruku na usta, pažljivo prati čaše i pribor za jelo i dezinfikovati telefone ili računare kad ih koristi više lica;
• orofekalnim putem, direktno ili indirektno, jedenjem i pijenjem zaražene vode ili hrane, najčešće prljavim rukama. Zbog toga treba pažljivo prati voće i povrće, najbolje u sodi bikarboni koja ima antimikrobno dejstvo;
• direktnim dodirom, to jest kad se rukama ili ustima dodiruju prljave površine, pa se zaraza širi, posebno među decom.

Higijena u kući

U kućnom ambijentu, gde provedemo pola života, ponašamo se opuštenije i manje pazimo da ne dodirnemo određene predmete. Ne treba, međutim, zaboraviti da ni tu nismo zaštićeni od opasnih mikroorganizama, da se i tu moraju poštovati higijenske norme, pogotovo kad u kući ima dece i bolesnih.

Oni se, naime, najlakše zaraze: kod prvih imuni sistem još nije dovoljno razvijen, kod drugih je već oslabio. Onaj ko čuva dete često dolazi u dodir sa njegovom stolicom (slično je i s osobama koje neguju teškog bolesnika), stoga odeću ili pelene treba često menjati, a predmete (cucle, bočice sa mlekom) propisno dezinfikovati. Da bi se izbeglo širenje bolesti u porodici, dovoljno je brisati podove, kvake, telefone i igračke i češće spremati prostorije u kojima se najduže boravi.

Posebnu pažnju zaslužuju kupatilo, ručka za puštanje vode na klozetu i menjanje peškira. I nagomilano prljavo rublje može preneti infekciju, pa ga zato treba odložiti u zatvorenu korpu, ne odugovlačiti sa pranjem i posle dodira obavezno oprati ruke. S razlogom više kad u kući ima dece i bolesnih, s tim da se iz predostrožnosti u deterdžent za pranje može sipati sredstvo za dezinfekciju.

Na poslu i...

I na radnom mestu treba poštovati higijenske norme i brinuti o redovnom čišćenju. Imajte na umu da su radni stolovi, telefoni, kvake na vratima, tastature kompjutera leglo klica. Ukoliko ove instrumente pored vas koriste i drugi, rizik od brzog širenja zaraze veoma je visok. Poželjno je ruke prati što češće, a obavezno posle upotrebe klozeta i pre odlaska na ručak.
I od onog ko putuje očekuje se oprez. Kad govorimo o rizičnom putovanju, obično mislimo na letovanje u egzotičnim zemljama. Opasnost od infekcije vreba, međutim, u autobusu, tramvaju, vozu, jer gde je mnogo ljudi, tu je i mnogo klica. Dobro bi, dakle, bilo da posle korišćenja javnog prevoza uvek operete ruke.

A budući da je pranje i dalje najefikasnije sredstvo zaštite, poželjno bi bilo da to radite često i temeljito, u tekućoj vodi i bogatoj sapunici, snažno trljajući celu površinu šake, kako biste bili sigurni da je pena svuda: gore, dole, između prstiju.

Operite i nokte, posebno ako su dugi, jer se i ispod njih skuplja prljavština. Ruke bi trebalo obrisati čistim peškirom, od pamuka ili papira. Ako u blizini nema čiste vode (jer, na primer, putujete), upotrebite specijalni antibakterijski gel koji ne traži ispiranje, a prodaje se u apoteci.

Ličimo li na Italijane?

Pošto su razgovarali sa preko 1.000 Italijana, istraživači Saveta za higijenu su utvrdili da više od dve trećine uzorka ne pere redovno ruke:

• pre pripremanja jela,
• pre nego što sednu da jedu,
• posle kijanja i kašljanja,
• posle milovanja kućnih ljubimaca,
• posle upotrebe klozeta.

Istraživanje je pokazalo da ruke najmanje peru samci, među kojima je 8 procenata izjavilo da retko koristi i – sapun. Ispitanici, uglavnom, nisu znali gde im preti najveći rizik od infekcije. Kuću, na primer, ne smatraju opasnim mestom i samo 4 procenta anketiranih zna da u njihovom stanu žive zarazne klice. Svi su bili iskreno iznenađeni kad su čuli da su i ruke leglo mikroorganizama: možda je upravo to razlog što ih ne peru često.

Infekcija ruke-noge-usta

Infektivnu, tipično dečju bolest zovu „ruke-noge-usta” zbog pojave plikova na ovim delovima tela koje može da prati i temperatura. Uzročnik je virus koksaki koji se prenosi zaraženim predmetima, kapljicama pljuvačke ili orofekalnim putem (kontakt sa stolicom obolelih). Čest je kod dece koja idu u zabavište ili se igraju po parkovima, gde su izložena naletu virusa i bakterija. I u ovom slučaju, prenošenje bolesti gotovo sigurno sprečava Nj.V. higijena. Zbog toga deci treba uporno objašnjavati zašto je važno:

• da nikad ne stavljaju ruke u usta,
• da ih peru pre jela, posle igranja u parku ili dvorištu, čim dođu kući iz škole.