Bezbednost terapije hormonom rasta

Rekombinantni humani hormon rasta (rhHR) koristi se u lečenju dece i odraslih od 1985. godine. Svi efekti lečenja hormonom rasta u svetu neprekidno se prikupljaju u velike baze podataka koje omogućavaju stručno i ispravno tumačenje rezultata. 

Lečenje dece hormonom rasta je bezbedno u prihvaćenim indikacijama i preporučenim dozama.

Neželjena dejstva su izuzetno retka: 

• Benigna intrakranijalna hipertenzija (pseudotumor cerebri) - retko nastaje ako nisu prisutni drugi predisponirajući faktori. Terapija se privremeno prekida i kasnije nastavlja u nižim dozama;
• Epifizeoliza glavice butne kosti - posledica ubrzanja rasta i osnovnog stanja. Faktori rizika su gojaznost, brz rast i pubertet. Lečenje je hirurško. Praćenje dijafizno-epifiznog ugla (Southwick) može biti korisno za procenu individualnog rizika;
• Pogoršanje postojeće skolioze – ne zavisi od doze rhHR. Češća je kod dece s Turner i Prader-Willy sindromom čak i bez upotrebe HR. Terapija može da se nastavi uz redovne kontrole;
• Porast insulinske rezsitencije veoma je retka, prolaznog je karaktera i bez efekta na nivo glikemije. Učestalost dijabetes melitusa kod dece na terapiji rhHR ista je kao u opštoj populaciji;
• Lokalni neželjeni efekti - bol i otok na mestu davanja injekcije i razvoj lipoatrofije. 
• Opšta prolazna neželjena delovanja - retencija tečnosti, sindrom karpalnog tunela, artralgija i mialgija, ginekomastija, trombocitoza, malokluzija, proliferativna retinopatija, pankreatitis i povećanje broja pigmentnih nevusa.

Eventualni nastanak antitela na hHR retko utiče na efikasnost terapije HR. Terapija rhHR može da demaskira postojeći hipotiroidizam, te je u početku terapije neophodno redovno praćenje nivoa slobodnog tiroksina (fT4) i TSH u serumu.

Terapija rhGH ne povećava rizik od smrtnog ishoda, ni od ponovnog javljanja iste maligne bolesti. Neophodno je praćenje nivoa IGF-1 u serumu.

Bojazan od primene hormona rasta nije opravdana. Svi dokumentovani podaci dokazuju da najveći broj dece koja se leči hormonom rasta ima dobar odgovor na terapiju, nema tegobe, a neželjena dejstva hormona rasta izuzetno su retka!

Izvori:

1. Allen DB, Backeljauw P, Bidlingmaier M, Biller BM, Boguszewski M, Burman P, et al. GH safety workshop position paper: a critical appraisal of recombinant human GH therapy in children and adults. Eur J Endocrinol. 2016;174(2):P1–9. 
2. Swerdlow AJ, Cooke R, Albertsson-Wikland K, Borgstrom B, Butler G, Cianfarani S, et al. Description of the SAGhE Cohort: A Large European Study of Mortality and Cancer Incidence Risks after Childhood Treatment with Recombinant Growth Hormone. Horm Res Paediatr. 2015;84(3):172–183.  
3. Bell J, Parker KL, Swinford RD, Hoffman AR, Maneatis T, Lippe B. Long-term safety of recombinant human growth hormone in children. J Clin Endocrinol Metab. 2010;95(1):167–177.