Uvoznici, proizvođači i trgovci trikovima poput teškog mesnog papira, vodom natopljene pršute i salame, svakodnevno obmanjuju građane. Nije redak ni slučaj da se briše
rok trajanja prozvoda, navodi
Centar za zaštitu potrošača.
Domaći proizvođači i trgovci preuzeli su od iskusnijih kolega iz sveta dobro oprobani recept za sitne prevare, pa je cena proizvoda ostala ista iako je njihova težina manja.
Tako su plastične čaše jogurta, pavlake ili kiselog mleka sa 200 mililitara smanjene na 180, čokolade sa 100 grama na 80, a lakše su i paste za zube, šamponi i dezodoransi.
Većina pekara zakida na težini hleba, tako je vekna lakša za 30 do 70 grama nego što je propisano, a prodaje se pritom po punoj ceni kao da se radi o standardnoj polukilogramskoj vekni.
Masni papiri na kojima se meri težina mesa i suhomesnatih proizvoda teže i nekoliko desetina grama, pršuta i salame natopljene su vodom da bi dobile na težini, na prethodno zapakovanim proizvodima napisana je nešto veća gramaža od stvarne, a posebno je opasna prodaja “na merenje” raznih bombona, keksa, čokolada, jer se sumnja da se u rinfuzi često prodaje roba kojoj je istekao rok trajanja.
Javljali su se i građani koji su kupili viršle na kojima piše 162 grama, ali je preko toga zalepljena etiketa na kojoj piše 180 grama.
Udruženjima za zaštitu potrošača objašnjavaju da trgovinski lanci često nude kupone i markice na osnovu visine računa, a uz koje kasnije mogu znatno jeftinije da dobiju posuđe, nakit, belu tehniku. Kada kupci skupe kupona koliko je potrebno i donesu ih da kupe ono za šta su ih skupljali, trgovci im često kažu da su zalihe istrošene, da tih proizvoda više nema i da ne znaju kada će ih biti.
Potrošači u takvim slučajevima mogu da kontaktiraju s jednim od udruženja za zaštitu potrošača, koje ih tada upućuje na inspekcije ili udruženja automatski javljaju inspekcijama za problem.
Izvor: Blic
Domaći proizvođači i trgovci preuzeli su od iskusnijih kolega iz sveta dobro oprobani recept za sitne prevare, pa je cena proizvoda ostala ista iako je njihova težina manja.
Tako su plastične čaše jogurta, pavlake ili kiselog mleka sa 200 mililitara smanjene na 180, čokolade sa 100 grama na 80, a lakše su i paste za zube, šamponi i dezodoransi.
To je obmana građana, ali nije prevara, jer na njima piše stvarna gramaža. Problem je kada prodavnice oglašavaju akcije i sniženja, pa štampaju reklamni materijal na kome piše da je na popustu 100 grama čokolade, a nije– kažu u Centru za zaštitu potrošača.
Većina pekara zakida na težini hleba, tako je vekna lakša za 30 do 70 grama nego što je propisano, a prodaje se pritom po punoj ceni kao da se radi o standardnoj polukilogramskoj vekni.
Masni papiri na kojima se meri težina mesa i suhomesnatih proizvoda teže i nekoliko desetina grama, pršuta i salame natopljene su vodom da bi dobile na težini, na prethodno zapakovanim proizvodima napisana je nešto veća gramaža od stvarne, a posebno je opasna prodaja “na merenje” raznih bombona, keksa, čokolada, jer se sumnja da se u rinfuzi često prodaje roba kojoj je istekao rok trajanja.
Najčešća pritužba koju dobijamo je neispravan rok trajanja. Mnogi trgovci prekucaju rok i na taj način ga lažno produže, na ambalažama koje to dozvoljavaju oni ga izgrebu ili prelepe deklaracijom– objašnjavaju u Centru za zaštitu potrošača.
Javljali su se i građani koji su kupili viršle na kojima piše 162 grama, ali je preko toga zalepljena etiketa na kojoj piše 180 grama.
To jeste razlika od nekoliko dinara, ali ako svakog kupca prevare na taj način, onda je u pitanju velika zarada. Jedan gospodin žalio se da je kupio krastavce u tegli sa dioptrijom, jer u tegli i u vodi izgledaju mnogo veći nego kada ih je izvadio iz njekažu u Centru za zaštitu potrošača.
Udruženjima za zaštitu potrošača objašnjavaju da trgovinski lanci često nude kupone i markice na osnovu visine računa, a uz koje kasnije mogu znatno jeftinije da dobiju posuđe, nakit, belu tehniku. Kada kupci skupe kupona koliko je potrebno i donesu ih da kupe ono za šta su ih skupljali, trgovci im često kažu da su zalihe istrošene, da tih proizvoda više nema i da ne znaju kada će ih biti.
Potrošači u takvim slučajevima mogu da kontaktiraju s jednim od udruženja za zaštitu potrošača, koje ih tada upućuje na inspekcije ili udruženja automatski javljaju inspekcijama za problem.
Izvor: Blic
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde