U 41. epizodi emisije TV Stetoskop na TV Zdravlje, razgovarali smo sa Irenom Werner, psihologom, o paranoidnosti, nesanici i psihozi, a saznali smo nešto i o telesnim simptomima anksioznosti i depresije.
Zakažite pregled kod psihologa Irene Werner >>>>>
Pitanje: Kako se ponašati prema obolelim od manije gonjenja? Odobravati ili opovrgavati njihove ''priče''?
Irena Werner: Nije dobro razuveravati ih. Prosto ih treba razumeti, to je ono što je najvažnije, jer od tog razuveravanja mogu da postanu još paranoidniji. Međutim, treba ih razumeti i odvesti kod stručnjaka. Ta neka pomoć bi zaista bila neophodna.
Pitanje: Nisam psihijatrijski bolesnik, međutim imam problema sa nesanicom. Dugo sam koristio medikamente, ali doneo sam odluku da se odvikavam od ove zavisnosti pa bih hteo da mi pomognete. Kako to da uradim?
Irena Werner: Postavlja se pitanje koliko dugo čovek uzima medikamente, ali u suštini, potrebno je da se pridržavamo neke higijene sna. Dakle, odlazak u isto vreme na spavanje, da to bude u neko dogledno vreme, npr. ako je to 23h onda da to bude tad, a ustajanje takođe treba da bude u isto vreme. Prosto, da se pridržavamo tog nekog ritma, da ne spava popodne, da se bavi nekim fizičkim aktivnostima i postepeno da se ukidaju te tablete. Znači to bi bio jedan način da se poštuje ta higijena sna, a onda sa druge strane da se smanjuje ta terapija koja je vezana za nesanicu.
Pitanje: Da li je dijagnoza neorganska nespecifična psihoza f29 trajna tj. neizlečiva?
Irena Werner: To zavisi od osobe do osobe. U suštini, kada je ta dijagnoza utvrđena, neophodno je da se naravno piju lekovi, koje je prepisao i odredio psihijatar, a onda se procenjuje nakon nekog perioda. Kod nekog zaista može da bude, ali to je opet vrlo individualno i malo je nezahvalno davati te neke opšte odgovore, ali je u suštini najbolje pratiti reč stručnjaka. Ukoliko treba, piti neki lek, možda će on u nekom momentu ukinuti tu terapiju, što je sasvim u redu.
Pitanje: Da li je moguće da se stres i nervoza manifestuju fizički? Zbog problema u braku, koji duže traju, osećam se iscrpljeno, imam bolove u mišićima, nemam snage (uglavnom kod kuće), smetnje sa disanjem (kod kuće je loše, na poslu je u redu). U kući se jako loše osećam, a na poslu, kod roditelja, prijatelja dobro. Da li je moguće da sve svoje psihičke probleme manifestujem na fizičku bol?
Irena Werner: Moguće je. Kao što su ona prethodna pitanja bila vezana više za anksioznost, ovo može čak da bude više vezano za neki pad raspoloženja, odnosno za depresiju. Ovo malo i podseća na to, zato što se pominje bezvoljnost, da se ne oseća dobro i tome slično. Taj pad raspoloženja, odnosno, kako mi kažemo - depresija, može da se ispolji na više aspekata, na više nivoa. Jedan je i taj telesni, koji se pominje. Zaista može da se oseća fizička bol, u mišićima, leđima ili tako nešto. To je jedna stvar, druga je na nekom misaonom nivou, tipa da razmišljate negativno, pesimista ste i slično. Treći je na tom nekom niovu osećanja, u smislu da ste tužni, da vam se plače i slično. Četvrti nivo se odnosi na ponašanje, npr. ne radi mi se ništa, bezvoljan sam, ostajem u krevetu, ne tražim novi posao i slično. Tako da od ta četiri, jedan je taj telesni, samo što se kod različitih osoba različito ispoljavaju ovi aspekti. Kod nekog se ti neki možda neće uopšte ispoljiti ili će se ispoljiti minimalno, ali nije neobično i da se svi ispolje. Tako da jeste indikativno i neobično da je samo na tom nivou, kao fizička bol. Verovatno postoje tu i neke misli. Mi ih zovemo disfunkcionalne misli, koje se kroz taj terapijski proces posle treitraju i zamenjuju nekim funkcionalnijim. To je u stvari smisao terapijskog rada.
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde