U 38. epizodi TV Stetoskop emisije na Televiziji Zdravlje, saznali smo nešto o posledicama odstranjivanja materice, o povezanosti hlamidije i neplodnosti, a Dr Milan Milenković, specijalista ginekologije, uveo nas je i u proceduru transplatacije materice.
Zakažite pregled kod dr Milana Milenkovića >>>>>
Pitanje: Imam 48 godina i pre 15 meseci mi je rađena histerektomija. Ubrzo su počeli problemi sa jajnicima, ciste, bolovi... Šest meseci sam pila hormone. Jaki bolovi su se ponovo javili. Dijagnoza je: hydrosalpinx. Ginekolog predlaže laparaskopiju. Interesuje me Vaše mišljenje.
Dr Milan Milenković: Verovatno je posle odstranjivanja materice (pošto nisu odstranjeni jajovodi) došlo do stvaranja tečnosti u tim jajovodima, gde su se napravile kao neke ciste od tih jajovoda i to bi trebalo da se odstrani, ako postoje bolovi. Ali bolovi mogu da budu i zbog tih hydrosalpinxa, ali mogu da budu neke priraslice, tzv. ožnjeno tkivo, koje je nastalo posle te operacije, ali naravno laparaskopskim putem, jer je to najmanje invazivna operacija.
Pitanje: Zbog dijagnoze infertilitas primaria uradila sam dif test za detekciju hlamidije u laboratoriji. Izveštaj o ispitivanju glasio je: Broj elementarnih tela na graničnoj vrednosti, uz napomenu mikrobiologa: Potrebno je uraditi dodatne analize na hlamidiju. Interesuje me šta znači ova dijagnoza i da li ona može biti uzrok neplodnosti?
Dr Milan Milenković: Hladimija je jedna od dve bakterije koja može da dovede do neplodnosti, tako što ošteti jajovode. Čak i kad se radi test gde su prolazni jajovodi, oni mogu da budu oštećeni posle infekcije hlamidijom, jer je to jedan fini mehanizam. Postoje neke treplje, nekicilije, koje pokreću spermatozoide da se kreću, i oni i jajne ćelije. Naravno da hlamidija, kao što sam rekao, može da dovede do infekcije. Najbolji test za otkrivanje hlamidije je PCR metoda i ona je mnogo senzitivnija metoda od ove dif metode, ali ako želite da se ta metoda dopuni nekim drugim testovima, mogu da se urade imunoglobulini G i imuloglobulini M iz krvi.
Pitanje: Imam Rokitanski sindrom (MRKH) od 16-te godine (sada imam 25 godina) i volela bih, kada bih imala šansu, da rodim dete. Živim u Finskoj već 20 godina i u vezi sam sa dečkom pet godina. Puno smo čitali o transplataciji materice, ali bih volela da čujem kako bih mogla da uđem u proceduru i kako ona izgleda.
Dr Milan Milenković: Pacijenktinja koja se rodila bez materice može da se obrati ordinaciji BeoGyn u Beogradu ili klinici Stochkolm IVF u Stokholmu. Ona može da uđe u taj projekat transplatacije materije. Morali bismo da ispitamo nju, njenog partnera i ko će biti donor. Sama ta priprema, u najbolju ruku traje nekih 6 meseci i moguće je uraditi je u Beogradu ili u Švedskoj.
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde