Hlamidija trahomatis (Chlamydia trachomatis) u genitourinarnom aspektu

O bakteriji

Hlamidija (Chlamydia trachomatis) je Gram negativna bakterija koja pripada  porodici Chlamidiacea. Obavezni je intracelularni parazit. Hlamidija ima veoma komplikovan životni ciklus i postoji u dve forme. Jedna forma je u vidu Elementarnog Telašca (ET) koje je sposobno da preživi van ćelije i odgovorno je za inicijaciju infekcije. Drugi oblik je Retikularno Telašce (RT) koje je odgovorno za unatarćelijsko razmnožavanje.
Hlamidije mogu izazvati više oboljenja kod čoveka u zavisnosti od serotipa bakterije:

• Serotipovi A,B,C – izazivaju oboljenje oka Trachom
• Serotipovi D-K- izazivaju genitourinarna oboljenja
• Serotipovi L1,L2,L3-  Lymphogranuloma venereum    
  

Mehanizam infekcije

Prilikom seksualnog kontakta (vaginalnog, analnog ili oralnog) sa zaraženim partnerom, Hlamidija dospeva do sluzokože genitourinarnog sistema, preko specijalnih receptora vezuje se za ćeliju-metu i posebnom vrstom endocitoze biva uneta u ćeliju. U tom trenutku Elementarno telašce počinje svoj razvojni ciklus i nakon 9-10 časova od ulaska u ćeliju, Elementarno telašce se menja u Retikularno telašce koje je metabolički aktivno i koje se  deli binarnom fisijom (podelom na dve ćerke ćelije a u ovom slučaju dve bakterije). Nakon deobe Retikularnog telašca nastaju nove količine Elemenatrnih telašaca koja se izbacuju iz ćelije u kojoj su nastala i to je način širenja bakterija na nove, do tada nezaražene ćelije genitourinarnog sistema.

Kliničke manifestacije

Inkubacioni period je 1-3 nedelje a nakon toga se javljaju određeni simptomi.
Postoje izvesne razlike između hlamidijalne infekcije kod muškaraca i žena. Kod polovine muškaraca infekcija Hlamidijom je simptomatska (u 50% slučajeva) dok je kod žena infekcija najčešće asimptomatska ( u 80% slučajeva), a interesantan je podatak da je verovatnoća prenosa infekcije sa muškarca na nezaraženog partnera 25% pri svakom seksualnom odnosu.

Najčešći simptomi kod muškaraca su uretritis, bolovi, peckanje i svrab u toku mokrenja, iscedak iz uretre, jednostrani otok i bol u skrotalnom region. Takođe može se javiti i povišena telesna temperatura, ali kako je ranije rečeno 50% inficiranih muškaraca nema nikakve simptome.

Kod žena se javlja pojačana vaginalna sekrecija, bolovi pri seksualnom odnosu, blago krvarenje za vreme ili  posle seksualnog odnosa, bolovi slabijeg intenziteta u donjem delu stomaka i donjem delu leđa, povišena telesna  temperatura i to u samo 20% inficiranih žena.

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničkog pregleda i laboratorijskih testova. U anamnezi kod simptomatskih pacijenata često dobijamo podatke o nezaštićenom polnom odnosu, učestalom mokrenju, peckanju, svrabu i bolu pri mokrenju, otoku u predelu testisa kod muškaraca, a kod simptomatskih žena dobijamo podatak o pojačanom vaginalnom sekretu, tupim bolovima u donjem stomaku, krvarenju posle odnosa, pojavi bola u toku odnosa.  Hlamidijalnu infekciju dokazujemo sledećim testovima:

• Identifikacija Hlamidije iz uzorka cervikalnog i uretralnog brisa
• PCR uzorka urina ili vaginalnog, uretralnog brisa
• NAAT (Nucleid acid amlplification test)
• ELISA
• DIF ( direktni  imunofluorescentni test)
• Identifikacija Hlamidije u ćelijskoj kulturi ( McCoy, He-La)
• Detekcija DNK Hlamidije u uzorku urina
• Komplikacije

Smatra se da je infekcija Hlamidijom jedan od vodećih uzroka ženskog infertiliteta. Naime, infekcija se može proširiti sa cerviksa na endometrijum, jajovode i jajnike pri čemu se zbog prisustva fibrina i lokalne zapaljenske reakcije formiraju priraslice kako unutar samih jajovoda tako i između jajovoda i ostalih organa male karlice. Priraslice na taj način blokiraju prolazak jajne ćelije iz jajnika preko jajovoda u matericu pa ne može doći do oplođenja. Takođe kao posledica hlamidijalne infekcije odnosno priraslica u i izvan jajovoda može doći do ektopične trudnoće usled nemogućnosti prolaska oplođene jajne ćelije do materice i njenom vanmateričnom implantacijom koja se najčešće odvija u jajovodu. Žene inficirane Hlamidijom (naročito serotipom G) su u 6,5 puta većem riziku od razvijanja karcinoma grlića materice.

Kod muškaraca uretritis (zapaljenje uretre) može se komplikovati širenjem infekcije na epididimis i testis ( orhiepididimitis), često kao posledicu može imati oštećenje plemenitog tkiva testisa ili nekada i do formiranja hidrocele što takođe može  dovesti do muškog infertiliteta.

Prevencija

Na prvom mestu najvažnije preventivne mere su edukacija seksualno aktivne populacije, korišćenje prezervativa pri seksualnom kontaktu i rano otkrivanje i lečenje infekcije.

Terapija

Kao lekovi prve linije u lečenju hlamidijalne infekcije je Doksiciklin i Azitromicin, Ciprofloksacin, Ofloksacin, Hemomicin, i to isključivo prema terapijskoj šemi koju će Vam propisati vaš lekar.  Takođe je neobično važno da se i Vaš partner leči jer će se tako smanjiti mogućnost reinfekcije Hlamidijom.