Imunoserumi i imunoglobulini

Imunoglobulini su veliki molekuli u obliku slova Y. Postoji 5 glavnih klasa imunoglobulina. Svaka klasa ima jedinstven tip teškog lanca koji se označava grčkim slovom: gamma (IgG), alpha (IgA), mu (IgM), epsilon (IgE), ili delta (IgD). Svaka klasa ima nešto drugačiju ulogu u telu. Najzastupljeniji imunoglobulini u perifernoj krvi su oni klase IgG, nakon kojih sledi IgA i IgM. IgD i IgE su prisutni u malom broju. Laki lanci imunoglobulina označavaju se grčkim slovima kappa (κ) ili lambda (λ).

Za imunitet su najznačajniji IgG. Na vrhovima krakova nalaze se specifična područja za razne antigene kojima organizam može biti izložen (virusi, bakterije). To znači da za svakog uzročnika postoji specifična vrsta imunoglobulina IgG koji je posebno građen za taj određeni uzročnik. Od svih klasa IgG jedino prolazi kroz placentu i najzastupljenije je od svih klasa Ig - a u novorođenčadi.

Primena gotovih imunoglobulina ili imunoseruma naziva se pasivna imunizacija.

Kada se primenjuju imunoglobulini, moguća su dva načina:

U prvom slučaju govorimo o primeni imunoseruma, a u drugom o primeni imunoglobulina posebne frakcije serumskih proteina.

Imunoglobulin G – IgG je proteinska frakcija koja sadrži veliki broj antitela potrebnih za odbranu organizma od različitih infekcija. On predstavlja izvor različitih antitela protiv bakterija, virusa, parazita i antigena mikoplazme. Antitela sadržana u preparatu IgG imaju očuvanu biološku funkciju da potpomognu opsonizaciju, fiksaciju komplementa i inaktivaciju patoloških mikroorganizama i njihovih toksina. Kod autoimunih oboljenja kod kojih dolazi do zatajenja kontrolnih mehanizama i pojave patoloških procesa, IgG za intravensku upotrebu (IVIG), dovodi do ponovnog uspostavljanja fiziološke regulacije imuniteta i suzbijanja tih oboljenja. Njegovo zaštitno dejstvo je momentalno i traje nekoliko nedelja.
Normalni humani imnoglobulin (IgG), dobijen iz humane plazme, može se koristiti kao supstituciona terapija u stanjima deficijencije antitela, kao i za zaštitu osetljivih osoba od infekcije virusima hepatitisa A, morbila, parotitisa ili rubeole. IgG poreklom od osoba sa viskokim koncentracijama antitela specifičnih za određena opasna stanja (hepatitis B, besnilo, tetanus) takođe su dostupni.

Specifični, hiperimuni ili hiperimunoglobulini predstavljaju preparate imunoglobulina G (IgG) koji u sebi sadrže određena - specifična antitela. Dobijaju se od plazme zdravih ljudi-dobrovoljaca koji su imunizovani sa određenom vrstom antigena - najčešće protiv infektivnih bolesti. Imunizacijom, organizam dobrovoljca je podstaknut da produkuje određenu vrstu antitela, i u trenutku kada titar antitela u njegovoj cirkulaciji dostigne optimalnu koncentraciju, imunizovana osoba postaje davalac. On, međutim, ne daje punu krv, već samo plazmu i to posebnim postupkom pomoću određenih aparata. Ćelijski elementi iz krvi kao što su eritrociti, leukociti i trombociti se tokom procedure uzimanja plazme vraćaju u cirkulaciju davaoca. Davanje plazme može biti mnogo češće nego davanje krvi i obično se obavlja jednom u tri nedelje, naravno uz redovnu kontrolu koncentracije njegovih ukupnih proteina.
Na ovaj način se pripremaju imunoglobulini protiv tetanusa, protiv besnila i anti D imunoglobulini koji služi u zaštiti Rh D negativnih trudnica.