Psihologija

Ako prilazimo strahu sa fenomenološke strane  strah bi mogli da uklopimo u definiciju:    Strah je BIOLOŠKI dat mehanizam koji ima ZAŠTITNU ulogu u odnosu na pojedinca koji ga doživljava.  Šta to znači za osobu koja ima bilo koji neurotski poremećaj tipaanksioznost, paniku ili socijanu fobiju na primer?

Ako krenemo od definicije straha - Strah je primarna emocija koja nastaje usred opažanja ili očekivanja stvarne ili zamišljene opasnosti, ili ozbiljne pretnje. Može se zaključiti zaštitna i biološki usađena funkcija straha. Glavna uloga je da zaštiti jedinku od opasnosti. Ali nisu sve opasnosti realne pa zbog toga postoji iracionalni i racionalni strah. Za nas, ovog puta, racionalni strah nije bitan pa cemo privremeno zaboraviti na njega. Pozabavićemo se iracionalnim strahom.

Nema ničeg abnomalnog u tome što je dete stidljivo, ali deca sa socijalnom fobijom prożivljavaju ekstremnu teskobu pri svakodnevnim aktivnostima i situacijama poput igranja sa drugom decom, čitanja na času, razgovora sa odraslima, rađenja testova ili nastupanja pred drugima.

Samo zato što povremeno dozivite  napetost u društvenim situacijama, ne mora da znači da imate socijalnu fobiju. Mnogi ljudi su stidljivi, makar s vremena na vreme, međutim to ne stoji na putu njihovog svakodnevnog funkcionisanja. Socijalna fobija, sa druge strane, prilično remeti rutinsko funkcionisanje i izaziva veliku patnju.

Mnogi ljudi povremeno dożive napetost i opterećenost slikom o sebi u situacijama poput držanja govora ili dok bivaju intervjuisani za novi posao. Ali socijalna anksioznost, ili socijalna fobija, mnogo je više od stidljivosti ili povremene nervoze. 

U današnje vreme uzročnici stresa su značajno drugačiji nego nekad: gužva u saobraćaju, kratki rokovi za obavljanje mnoštva obaveza, finansijski problemi, porodični problemi, problemi na poslu ili u školi, ispiti, javni nastupi, prezentacije i dr. Ako smo često izloženi stresu, telo je stalno napeto i vremenom se iscrpljuje i slabi, pa postaje podložno za različita oboljenja, od povišenog pritiska i slabije probave, do bolova u mišićima, glavobolje, češćih infekcija i depresije. 

Sve veći broj ljudi se danas pita šta im je činiti kako bi održali svoje mentalno zdravlje. Za to postoji toliko recepata koliko i ljudi, a svaki se recept temelji na koncepciji mentalnog zdravlja.

Mat Williams sa Univerziteta u Melbournu, ispitivao je vreme potrebno da dobrovoljci reaguju na različite izraze lica. Rezultati su pokazali da su i žene i muškarci su brže uočavali ljute izraze lica od drugih raspoloženja.

Tuga utiče na ljude da više razmišljaju o sebi, premda u tim trenucima o sebi i svojim materijalnim dobrima imaju vrlo nisko mišljenje. Upravo su zbog tog osećaja spremni za izdvojiti dosta više novca kako bi bili zadovoljniji sobom.

Loše raspoloženje može biti korisno, otkriva najnovija klinička studija iz Australije. Naime, takvo raspoloženje omogućuje osobi da bude manje naivna, poboljšava memoriju i prosuđivanje drugih osoba.