Knjige

Crevna flora je podložna čestim promenama, i na nju utiču brojni faktori, kako oni iz hrane, tako i patogene bakterije i lekovi koji narušavaju normalnu crevnu floru.  Jedna od glavnih uzročnika narušavanja crevne flora, i ubijana „dobrih“ bakterija, su svakako   antibiotici .  

Tumori se karakterišu stalnom, patološkom i autonomnom proliferacijom ćelija. Maligni tumori rastu brzo, vrše razaranje okolnog tkiva i ukoliko se na vreme ne otkriju i ne leče, dovode do smrti.

Rastvori za intravensku primenu su rastvori za parenteralnu ishranu, infuzijski rastvori elektrolita, rastvori za ispiranje, rastvori za peritoneumsku dijalizu, razni dodaci intravenskim rastvorima.

Jedini predstavnik depolarizirujućih miorelaksansa je suksametonijum. On je neka vrsta dvostrukog acetilholina. Dejstvo ostvaruje tako da što se veže za neuromuskularnu spojnicu jače od acetilholina i uzrokuje dužu depolarizaciju od samog acetilholina - neurostransmitora koji pokreće depolarizaciju mišića a samim tim i kontrakciju mišića, što u početku rezultiuje prolaznim mišićnim trzajevima (fascikulacijama), nakon čega se mišići opuštaju. Treba istaći da je pacijent zbog toga totalno opušten i ne može ni malo da upotrebi svoje mišiće, ne diše, priključen je na respirator. Koristi se u hirurgiji i dijagnostici kada je neophodno postići opuštanje svih mišića i pomeranje grudnog koša radi lakšeg izvođenja operacije ili dijagnostičkog postupka.

Lamotrigin po svom farmakološkom delovanju podseća na fenitoin i karbamazepin, iako im nije hemijski sličan. Deluje na natrijumske kanale i inhibira otpuštanje ekscitatornih aminokiselina. Uzima se oralno, poluvreme u plazmi je oko 24 časa, bez posebnih farmakokinetskih anomalija. Lamotrigin ima širi terapijski profil nego raniji lekovi, sa značajnom efikasnošću kod absansnih anapada. Glavna neželjena dejstva su mučnina, vrtoglavica, nesvestica, ataksija i reakcije preostetljivosti (osip).

Lek je hemijska supstanca koja utiče na fiziološku funkciju na specifičan način. Lek je proizvod koji sadrži supstancu ili kombinaciju supstanci proizvedenih i namenjenih za lečenje ili sprečavanje bolesti kod ljudi ili životinja, postavljanje dijagnoze, poboljšanje ili promene fizioloških funkcija, kao i za postizanje drugih medicinski opravdanih ciljeva.

Nenukleozidni inhibitori reverzne transkriptaze su hemijski različite komponente koji se vezuju za reverznu transkriptazu u blizini katalitičkog mesta i dovode do njene denaturacije. Veliki broj lekova iz ove klase anti-HIV lekova su induktori, supstrati ili inhibitori različitih enzima sistema citohroma P450. Predstavnici ove grupe lekova su nevirapin (NVP) i efavirenz (EFZ).

Miorelaksansi mogu blokirati neuromišićnu transimisiju presinaptički (putem inhibicije sinteze ili oslobađanja acetilholina), kao i postsinaptički. Upravo, na postsinaptičkom nivou deluju svi lekovi koji su od kliničkog značaja (izuzetak je botulinski toksin). Klinički, neuromišićna blokada se koristi samo kao dodatak anesteziji u hirurgiji, u situacijama kada je dostupna mehanička ventilacija.

U ove preparate spadaju pre svega nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) za lokalnu upotrebu. To su obično gelovi, kreme ili gel-masti, tj bitno je da se takvi preparati vrlo brzo i lako upijaju kroz kožu. Najbolji oblik za takve preparate jeste gel na bazi poliakrilata (karbomera). Predstavnici su ibuprofen, nimesulid, ketoprofen, etofenamat, diklofenak (koji su već opisani u delu o antireumatskim lekovima).

Demencija predstavlja stečeno ili permanetno sniženje dve ili više intelektualnih funkcija. Od srednje teškog do teškog oblika ovog oboljenja pati 5% populacije od 65 godina i više, a u grupi od 85-89 godina čak 20-22%. Postoji više tipova demencije, a najčešće su Alchajmerovog tipa (AD) i vaskularna demencija (VD). Opšti simptomi demencije su: opadanje intelektualnih sposobnosti, psihička inertnost, teškoće u pamćenju, fiksacija za događaje iz prošlosti, teškoće u prilagođavanju i sl. U tipičnim slučajevima počinje sa smetnjama pamćenja, teškoćama nalaženja reči ili izmenama raspoloženja. Posle najmanje šest meseci uočavaju se problemi za razliku od obične zaboravnosti koja se ne pogoršava. Sa napredovanjem bolesti mogu da se razviju i drugi problemi: Stalno zaboravljanje skorašnjih događaja, sastanaka, imena i lica kao i teškoće da razumeju šta je rečeno. Postaju konfuzni u rukovanju sa novcem, vožnji automobila ili upotrebi kućnih aparata. Nastaju izmene ličnosti, prestaju da brinu za osobe iz neposredne okoline, postaju razdražljivi ili ravnodušni. Mogu da se jave promene raspoloženja sa plačljivošću, postaju sumnjičavi, misle da ih neko potkrada ili želi da im naudi. U kasnijoj fazi bolesti mogu da postanu uznemireni, ustaju noću, spremaju se da idu negde, odlutaju i izgube se ili se stalno šetaju u istom prostoru. U završnoj fazi senilnosti bolesnici su vezani za postelju, gubi se normalna komunikacija, ne kontrolišu više mokrenje i stolicu. Ličnost može da se u toj meri promeni da bliske osobe imaju utisak kao da se radi o stranoj osobi.