U današnje vreme uzročnici stresa su značajno drugačiji nego nekad: gužva u saobraćaju, kratki rokovi za obavljanje mnoštva obaveza, finansijski problemi, porodični problemi, problemi na poslu ili u školi, ispiti, javni nastupi, prezentacije i dr. Ako smo često izloženi stresu, telo je stalno napeto i vremenom se iscrpljuje i slabi, pa postaje podložno za različita oboljenja, od povišenog pritiska i slabije probave, do bolova u mišićima, glavobolje, češćih infekcija i depresije.
U osnovi napetosti, nervoze i anksioznosti izazvanih stresom leži manjak aktivnosti supstance zvane GABA (gamaaminobutirna kiselina), koja u organizmu ima ulogu inhibitora, "usporivača" različitih procesa u nervnom sistemu. Drugim rečima, osobe koje su sklonije snažnijem odgovoru na stresore i stalno osećaju pritisak, napetost, anksioznost, nisu "krive" za preterano reagovanje na okolinu, kriv je slab učinak supstance GABA.
U kratkoročnoj terapiji anksioznih problema najviše se koriste benzodiazepini, vrlo delotvorni lekovi koji pojačavaju učinak GABA supstance i tako smanjuju nervozu i napetost, ali takođe deluju i sedativno, pa s manjuju pažnju i koncentraciju. Ovi lekovi imaju i čitav niz neželjenih dejstava, koja mogu biti vrlo ozbiljna. Ako se koriste duže vreme gube efikasnost pa im se mora povećavati doza, što dodatno povećava verovatnoću neželjenih dejstava. Drugi problem je zavisnost koja se javlja pri upotrebi benzodiazepina. Zavisnost od benzodiazepina je snažna, sa klasičnim simptomima sličnim onima kao kod zavisnosti od narkotika i vrlo teško se leči. Veliki broj osoba koje se leče u zavodima za lečenje zavisnosti upravo su zavisnici od benzodiazepina! Zato je potrebno primeniti veliki oprez prilikom primene ove grupe lekova. Neophodno je naći efikasno rešenje koje bi nam pomoglo u stresnim situacijama a da se pri tom ne izaziva zavisnost niti umanjuje budnost, koncentraciju i funkcionalnost.
