Nema ničeg abnomalnog u tome što je dete stidljivo, ali deca sa socijalnom fobijom prożivljavaju ekstremnu teskobu pri svakodnevnim aktivnostima i situacijama poput igranja sa drugom decom, čitanja na času, razgovora sa odraslima, rađenja testova ili nastupanja pred drugima.
Deca sa socijalnom fobijom često ne żele da idu u školu.
Tretman socijalne fobije No. 1: Preispitati negativna uverenja
Oni koji pate od socijalne fobije često imaju negativna uverenja i verovanja koja doprinose njihovoj anksioznosti. Ako imate socijalnu fobiju możete biti preplavljeni sledećim mislima:
- "Znam da ću ispasti budala."
- "Moj glas će početi da se trese i poniziću se."
- "Ljudi će misliti da sam glup."
- "Neću imati šta da kazem. Delovaću im dosadan."
Preispitivanje ovih negativnih uverenja kroz terapiju ili samopreispitivanjem, efektivan je način da smanjimo simptome socijalne fobije.
Prvi korak je da prepoznate automatska negativna uverenja koja su u osnovi straha od društvene situacije. Na primer, ako ste zabrinuti oko poslovne prezentacije koja se pribliżava, uverenje może glasiti: " Upropastiću nešto. Svi će misliti da sam potpuno nekompetentan."
Sledeći korak podrazumeva analizu i izazivanje uverenja. Od koristi je da sebi postavite sledeća pitanja u vezi negativnih uverenja: " Da li zasigurno znam da su upropastiti prezentaciju?" ili " Čak iako budem nervozan, da li će ljudi neminovno misliti da sam nekompetentan?".
Kroz ovakvu logičku analizu vaših negativnih misli, możete ih postepeno zameniti sa realističnijim i pozitivnijim gledištima na društvene situacije koje okidaju vašu anksioznost.
