Psihologija danas

Ono što se promenilo je da je vršnjačko nasilje postalo vidljivije. Da sad nije dovoljno samo zlostavljati, nego to snimiti, pokazati, pohvaliti se pretpostavljam… dobiti lajkove, dislajkove, komentare, deljenja, postati vidljiv…

Promene raspoloženja su normalna pojava i u zavisnosti od raznih faktora, kao što su stres, promene, različite okolnosti na poslu, u porodici i slično, te promene će biti manje ili više česte i intenzivne. Problem se javlja kada promene raspoloženja postanu toliko česte i jake da remete svakodnenvno fuknkcionisanje i odnose sa ljudima. Tada se verovatno radi o nekom ozbiljnijem mentalnom poremećaju ili nekom telesnom stanju koje ih uzrokuje.

Termin depresija je postao veoma popularan i često korišćen među laicima, pa se se ovaj termin često olako koristi tako što se svaka tuga i nezadovoljstvo nazivaju depresijom. Ovakvo baratanje terminima unosi konfuziju i može imati negativne posledice i po one koji samo tuguju, što predstavlja normalan proces koji je moguće samostalno prevazići, ali i po one koji imaju mentalni poremećaj - depresiju i koje to što su "svi depresivni" može sprečiti da sami potraže pomoć.

S obzirom na to da polno prenosive bolesti predstavljaju tabu temu i da ih prati jaka stigma, razgovori o tome mogu biti veoma neprijatni, naročito ako ste Vi ti koji treba da saopštite da patite od neke polno prenosive bolesti. Ipak, veoma je važno da podelite tu informaciju sa svojim (potencijalnim) partnerom da biste oboje preduzeli neophodne mere zaštite i/ili lečenja. Kako bi razgovor prošao sa što manje neprijatnosti i kako bi ishod bio što povoljniji, potrebno je da razgovor bude obavljen u adekvatnom trenutku i na pravi način.

Moje iskustvo je da klijentima treba u proseku dva meseca da zakažu seansu pošto su dobili preporuku i odlučili kog terapeuta će da pozovu. Malo je drugačije kada su deca upitanju i ovaj proces javljanja i zakazivanja prve seanse je mnogo kraći.

Svaka trudnoća i dolazak novog deteta podrazumevaju značajne fizičke i emotivne promene i promene životnog stila, usled novih zadataka sa kojima se roditelji suočavaju. Iako se u društvu podrazumeva da je postati roditelj najlepši trenutak u životu, ovo iskustvo je kao i svaka životna promena veoma zbunjujuće i stresno. Nekada je posledica toga i postporođajna depresija koju karakterišu intenzivna osećanja tuge, praznine i krivice, često plakanje, doživljaj preplavljenosti, bes, pa čak i razmišljanja o samoubistvu.

Bilo koja osoba može oboleti od posttraumatskog stresnog poremećaja u bilo kom periodu života. Simptomi i potpuno razvijena klinička slika posttraumatskog stresnog poremećaja mogu se pojaviti odmah nakon stresnog događaja, ubrzo nakon njega ili nakon više godina.

Psihijatri su lekari koji su specijalizovani za bavljenje mentalnim zdravljem. Psihijatar je doktor medicine, što znači da je to osoba koja je završila Medicinski fakultet i specijalizaciju iz psihijatrije.Kako su psihijatri lekari, u lečenju mogu koristiti farmakoterapiju, što je jedna od glavnih razlika u odnosu na pomažuće profesije. 

TA je socijalna psihologija koja se tokom poslednje četiri decenije razvila tako da je postala deo psihoterapije, savetovanja, edukacije i organizacionog razvoja. Ona je zvanično prihvaćena kao psihoterapijski modalitet od strane Evropske asocijacije za psihoterapiju – EAP.

Intelektualno funkcionisanje predstavlja kriterijum čiji se nivo meri testovima inteligencije, odnosno utvrđivanjem IQ-a (koeficijenta inteligencije). Kod osoba sa intelektualnim smetnjama ovaj skor iznosi 70 ili manje. Ozbiljno ograničene mentalne sposobnosti mogu uzrokovati mnoge probleme: