Kada i kako reći partneru da bolujete od polno prenosive bolesti?

Polno prenosive bolesti predstavljaju tabu temu u našem društvu, pa su zbog toga obeležene mnoštvom dezinformacija, a prate ih i stigma i razne predrasude. Uprkos velikoj neprijatnosti koju ovakva situacija stvara prilikom razgovora, veoma je važno pričati o njima.

Polno prenosive bolesti su česte, naročito među seksualno aktivnim tinejdžerima i mladim odraslim osobama. Otvoreno razgovarati o seksualnom zdravlju je veoma važan aspekt brige o sebi, jer stigma koja prati polno prenosive bolesti i tabuizira ovu temu, upravo povećava učestalost prenošenja ovih bolesti, dovodi do toga da ljudi izbegavaju da zatraže lečenje, pa zbog toga negativno utiče i na zdravlje ali i na kvalitet života.

Šta su polno prenosive bolesti?

Termin polno prenosive bolesti označava grupu bolesti koje se prenose prvensteno putem seksualnog odnosa (vaginalnog, analnog, oralnog), ali se neke od njih mogu preneti i ljubljenjem ili bliskim intimnim kontaktom. Uzročnici ovih bolesti mogu biti bakterije, virusi, paraziti ili sićušni insekti, a ukoliko se ne leče, one se prenose i šire i uzrokuju značajne zdravstvene probleme.

Polno prenosive bolesti često su praćene karakterističnim simptomima, ali simptomi nisu nužna pojava. Zbog toga je važno da seksualno aktivna osoba redovno odlazi na preglede i radi odgovoarajuće testove, radi zaštite kako vlastitog zdravlja, tako i zdravlja svog/svojih partnera.

Kada reći partneru da bolujete od polno prenosive bolesti?

Partneru treba reći da patite od polno prenosive bolesti što ranije. Naravno, postoji razlika u tome u kom trenutku je najbolje reći partneru sa kojim ste već u odnosu neko vreme i u kom trenutku reći potencijalnom (budućem) partneru.

Partneru sa kojim ste već u odnosu (vezi) je najbolje reći čim saznate, kako biste (u zavisnosti od polne bolesti koja je u pitanju) na pravi način zajedno reagovali u pogledu prevencije bolesti kod partnera/lečenja i dalje zaštite.

Kada je u pitanju potencijalni partner sa kojim tek izlazite, naravno, neophodno je da mu kažete pre nego što dođe do seksualnog odnosa. Ipak, to ne znači da ste dužni da govorite o svojoj intimi čim se upoznate. Sasvim je u redu da sačekate neko vreme, dok malo bolje upoznate osobu (i dok ona vas upozna) i procenite da li se osećate sigurno da tako nešto podelite.

U oba slučaja važi da je potpuno neadekvatno reći osobi da bolujete od polno prenosive bolesti neposredno pred seksualni odnos (dakle tokom predigre i slično). U takvoj situaciji bi došlo do neprijatnog iznenađenja i zbunjenosti kod partnera, a vi biste verovatno bili nedovoljno pripremljeni i smireni da iznesete ono što želite.

Kako reći partneru da bolujete od polno prenosive bolesti

1. Edukujte se.

Pre nego što započnete razgovor na ovu temu, veoma je važno i korisno da se Vi sami što bolje edukujete o Vašoj bolesti. Polno prenosive bolesti nisu homogena grupa bolesti i veoma su različite njihove manifestacije i rizici koji idu sa njima, kao i načini prenošenja, trajanje i lečenje. Za početak, Vi sami treba da znate kakve su vaše mogućnosti i kakva su ograničenja tokom bolovanja od određenje polno prenosive bolesti kako biste znali kako dalje da postupate. Veoma je važno da informacije prikupite na proverenim i legitimnim mestima i od legitimnih stručnjaka.

Vaš partner će takođe želeti da bude informisan i zaštiti svoje zdravlje, pa je važno da Vi imate spremne odgovore na razna pitanja koja mogu da iskrsnu i da pokažete da ste se poneli odgovorno prema vlasititom zdravlju kao i prema zdravlju partnera. Osim što je to važno zbog samog zdravlja, vaš partner će ceniti takav pristup.

2. Izaberite pravo mesto i vreme.

Već je napomenuto u prethodnom odeljku da ne bi bilo prijatno ni za vas ni za partnera da ga obavestite o svojoj polno prenosivoj bolesti tokom predigre. Uopšteno rečeno, bilo bi dobro da to ne bude bilo kakav usputni i neočekivani trenutak i da se ne odvija na mestu koje je puno raznih distrakcija (bučno, puno prolaznika i slično). Korisno je da na neki način pripremite situaciju, ali da se potrudite da atmosfera bude koliko je moguće opuštena. To može biti recimo šetnja, večera ili piće i u svakom slučaju treba da se odigrava uživo kako biste mogli da vidite reakcije partnera i reagujete na pravi način.

3. Budite direktni i iskreni.

Prvo, nemojte sami preuveličavati problem i govoriti koliko je strašno što imate polno prenosivu bolest, jer cilj nije da partnera još više uplašite, već da predstavite činjenice takve kakve jesu i da umirite partnera.

Drugo, nemojte previše okolišati i uvoditi u priču jer to može da dovede do tenzije i nestrpljenja kod partnera, a takođe i do dožilvjaja da su stvari gore nego što jesu. Budite dirketni. Recite da imate da pričate o nečemu, da vam tema nije baš prijatna ali da je važno da popričate o tome. Zatim recite o čemu se radi.

Budite iskreni, nemojte ulepšavati stvari, jer će Vaš partner onda saznati stvari na (i za vas i za njega) nepovoljniji način – informišući se sam ili kroz konkretne posledice laganja (npr. tako što će zaraditi bolest).

4. Dopustite da razgovor teče prirodnim tokom i da Vaš partner ima prostora da postavi pitanja.

Iako je dobro da budete pripremljeni za razgovor, nemojte izrecitovati sve što ste saznali u jednom dahu. Pustite da tok razgovora teče prirodno, kao i bilo koji drugi razgovor. Pratite reakcije vašeg partnera – da li želi da čuje još od Vas ili želi da postavi neko pitanje, da li želi da mu nešto razjasnite ili mu je možda potreban trenutak da se informacija slegne. Takođe, nemojte očekivati od sebe da ćete znati da odgovorite na baš svako pitanje. Sasvim je u redu da nemate sve odgovore, a njih možete pokušati zajedno da nađete naknadno.

5. Ne požurujte reakcije i odluke vašeg partnera.

Različite polno prenosive bolesti izazivaju različit nivo tegoba, nisu sve podjednako lako izlečive, a neke su nažalost i trajne. Takođe, od nekih je moguće zaštititi se tokom odnosa, dok se druge veoma lako prenose. Prema tome, reakcija partnera će zavisti od mnogo faktora: i od karaktera same bolesti i od vašeg odnosa i od njegovih ličnih stavova i strahova. Sigurno ste nestrpljivi da saznate šta će dalje biti sa Vašom (potencijalnom) vezom, ali požurujući partnera da odmah donese odluke samo ćete vršiti pritisak na njega, zbog čega reakcija može biti negativna. Prema tome, dobro je da date partneru prostora da razmisli.

Da li pojava polno prenosive bolesti kod jednog od partnera u vezi dokazuje nevernost?

Ukoliko ste u monogamnoj vezi i ispostavi se da Vi ili Vaš patner imate polno prenosivu bolest, to može biti znak da je neko od vas bio neveran, ali to NIJE jedini način da se pod ovakvim uslovima ispolji bolest.

U slučaju nekih polnih bolesti simptomi se ne ispolje odmah, već počnu da se ispoljavaju danima, mesecima ili nekad čak godinama kasnije. Takođe, čest je slučaj da muškarac ili žena uopšte ne ispoljavaju simptome neke bolesti, ali da su i dalje nosioci iste a da to ni ne znaju. Tako, “asimptomatski partner” može preneti polnu bolest svom partneru, kod koga će se javiti simptomi. Dakle, polno prenosiva bolest u monogamnoj vezi nije siguran dokaz prevare, ali je naravno ne isključuje.

Saveti za kraj

• Polno prenosiva bolest nije vaš identitet, prema tome, nemojte sami sebi stavljati etiketu i smatrati sebe manje vrednim zbog bolesti koju ste dobili.
• Budite ponosni na sebe koji god da je ishod razgovora, jer ste bili hrabri, iskreni i odgovorni.
• Ukoliko partner dobro reaguje i prihvati situaciju, to jeste veliko olakšanje, ali to ne znači da je vreme da se opustite i zapostavite lečenje i mere zaštite.
• U slučaju kada polno prenosiva bolest jeste posledica prevare, to je veoma nezgodna situacija, ali su i tada zdravlje i mere zaštite i lečenja na prvom mestu!