Psihologija danas

Često čujemo da neko želi da promeni ponašanje i osobine svog partnera. Da li partnera prihvatamo onakvog kakav zaista jeste ili vidimo samo ono što nam se dopada?

Opasnosti po javno zdravlje, kakva je i epidemija korona virusa tj. COVID-19, su veoma stresan period za ljude i društvo. Strah i anksioznost vezani za ovu bolest mogu dovesti društvene stigme.

Dok zemlje uvode mere koje ograničavaju kretanje, kao deo napora za smanjenje broja zaraženih korona virusom, sve više ljudi unosi ogromne promene u svoju svakodnevnu rutinu.

EAP je skraćenica za Employee assistance program, odnosno program pomoći zaposlenima. To je interventni program, osmišljen kako bi pomogao zaposlenima u rešavanju ličnih problema i problema na radnom mestu, koji mogu negativno uticati na učinak zaposlenih.

Da li se osećate anksiozno povodom korona virusa? Kako virus korona nastavlja globalno širenje i broj dijagnostifikovanih slučajeva COVID-19 i dalje raste, anksioznost vezana za epidemiju takođe raste. Iako je osećaj zabrinutosti, kao odgovor na pretnju normalna ljudska reakcija, dugotrajna i intenzivna zabrinutost može potkopati konstruktivne reakcije na krizu.

Da li srce može da se slomi? Od kojih kardiovaskularnih bolesti mogu da obole oni koji imaju probleme sa psihom i kako ova stanja svesti utiču na naše zdravlje?

Terapija nespavanjem koja je do sada pokazala uspešnost u lečenju od 70 odsto podelila je stavove psihijatara širom sveta.

Strah od prvog seksualnog iskustva je normalan. Zapitali smo se šta je to što nas zapravo muči na ovu temu. Psiholog Milica Mikić Grčkarac pisala je na ovu temu.

Depresiju treba razlikovati od normalne tuge. Pod uticajem tragičnih događaja i normalni ljudi mogu osećati duboku tugu i bol, dakle, mogu i oni biti intenzivno tužni, ali imaju normalan uzrok. To je normalna depresija, normalna tuga. U depresiji "normalnih" svet je bezvredan, kod patoloske depresije bolesnik sam sebe dozivljava bezvrednim. Depresija normalnih postepeno prolazi, jer kod normalnih ljudi svaka emocija vremenom gubi na intenzitetu..

Zaboravljanje je normalan proces i da nije njega, naš mozak bi bio pretrpan informacijama koje mu nisu potrebne. Međutim, zaboravljanje se nekada javlja u većoj meri nego što je to uobičajeno i tada može biti veoma frustrirajuće. Intenzivnije zaboravljanje može biti posledica umora, problema sa štitnom žlezdom, upotrebe alkohola, depresije ili prosto starenja.