Aleksandra Dimitrijević iz Niša: Svi koji se bore sa IBD-jem su jaki i hrabri ljudi

Aleksandra Dimitrijević je mlada lekarka iz Niša. Prve simptome ulceroznog kolitisa, krvave stolice i bolove u stomaku je osetila naglo. Iako je lekar po struci, ističe da nije odmah pomislila da boluje od zapaljenske bolesti creva. 

Prvi simptomi ulceroznog kolitisa su krenuli naglo

Doktorka Dimitrijević navodi da je stanje počelo naglo, bez ikakve naznake da će sve biti ozbiljno. 

 „Jednog dana sam išla u teretanu, trčala deset kilometara, a već sledećeg kreću krvave dijareje i bolovi u stomaku. Nisam odmah dobila tačnu dijagnozu, iako sam lekar po struci, nisam pomišljala na najgore“.

Naša sagovornica navodi da su njene kolege prvo pomislile, da ima stomačni virus i zbog toga je ležala na Klinici za infektivne bolesti, gde ističe da je izgubila dragoceno vreme, što je i ključno u dijagnostici ulceroznog kolitisa. Nakon toga prebačena je na Kliniku za gastroenterologiju. Tamo su joj kao terapiju odredili Salofalk granule i Pronison. Medjutim, javila se negativna reakcija na lek Pronison, što se manifestovalo crvenilom po koži grudnog koša i ubrzanim radom srca, pa su lekari pogrešno shvatili to stanje kao alergiju i zbog toga je isti isključen. 

„Tako je crevo propalo, upala sam u toksični megakolon, izvađeno je skoro celo debelo crevo, ostavili su rektum. Prve tri operacije bile su neuspešne, četvrta, na Prvoj hirurškoj klinici, bila je uspešna. Prof. dr Stanojević koji me je uputio tamo, prof. dr Sabljak, prof. dr Barišić i doc. dr Keri su mi spasili život. Pri tom je izvedena privremena ileostoma koju ću nositi još par meseci. Dakle, čeka me jos jedna operacija do potpunog izlečenja“, objašnjava dr Dimitrijević.

Doktorka Dimitrijević navodi da je cela dijagnostika i sam razvitak bolesti išao veoma brzo - naglo se pojavila bolest i najgora komplikacija. Takođe, propratne komplikacije koje je Aleksandra imala jesu i nestanak menstrualnog ciklusa, koji joj se vratio tek kada je izašla iz aktivne faze bolesti, kao i opadanje kose usled malnutricije (dugo nije jela, hranila se parenteralno) i stresa. „Sada kosa raste kao iz vode“!

Terapija

Sada kao terapiju koristi Budenofalk penu (ujutru aplikuje kroz anus, da bi sačuvala rektum), Salofalk supozitorije (jednu uveče aplikuje kroz anus), Salofalk ili Pentasa tablete (zavisi koje su dostupne na tržištu).  Doktorka navodi da je veliki problem dostupnost lekova, jer uglavnom na tržištu ima Salofalk granula, a ona to zbog stome ne može da koristi, jer garnule odmah izadju iz organizma. Ističe da „treba misliti i na takve pacijente“ i nada se da će tablete mesalazina (Salofalka/Pentase) biti ubuduće dostupnije.

„Ja sam i nakon operacija imala pražnjenja iz anusa jednom nedeljno (što je kod ileostome normalno) i ta tečnost je bila krvava. Sada, hvala Bogu, više nije, što znači da se rektum polako leči i da terapija deluje“.

Prilikom dijagnostike, dr Dimitrijević su lekari pustili kući na par dana, jer joj je bilo bolje, te navodi da je otišla da proveri svoje stanje i putem kvantne medicine. Testovi koje je radila su ustanovili da nema ulcerozni kolitis, međutim histopatološki nalaz je pokazo da ima. „Tako da preporučujem ljudima da ne gube vreme na tako nešto. Hvala Bogu, ja nisam verovala tome, verovala sam lekarima“, ističe dr Dimitrijević.

Tokom četiri operacije koliko ih je imala za dvadeset dana, i nakon njih još dve nedelje oporavka, Aleksandra uopšte nije ustajala iz bolničkog kreveta. Dobila je totalnu atrofiju mišića i nije mogla da se pokrene. Fizioterapeuti su radili sa njom svakog dana i ističe da su joj puno pomogli u ponovnom pokretanju organizma.

„Tada sam zavisila od drugih. Nisam mogla sama vodu da popijem. Učila sam ponovo da hodam. Zbog dugog ležanja nastali su mi i dekubiti iznad peta i u donjem delu leđa. Bilo je jako teško, ali imala sam pomoć moje majke, hirurga, medicinskih sestara i fizioterapeuta i na tome sam im zahvalna!“

Biološka terapija joj ponuđena, i prošla je sva testiranja za istu, čak je i odobrena, međutim, tog dana kada je trebala da je primi nastao je toksični megakolon i dalje nije bilo svrhe za njom.

Ishrana 

Aleksandra navodi da je za ishranu svi pitaju, i da mora da napomene da je celog života bila gojazna, međutim, u jednom periodu dok je studirala, smršala je čak pedeset kilograma i da je od tada pazila na svoju ishranu. Sada jede apsolutno sve što poželi i nema nikakvih smetnji.

„Verovatno mi stoma dosta pomaže u tome da nemam smetnje i znam da me nakon reverzije iste čeka dijeta, ali Bože moj i to će se izdrzati!“

Aleksandra ističe da ne jede ništa ljuto, kao ni kiselo i ne pije čisto mleko, jer otežava varenje. Sve ostale namirnice konzumira u svojoj ishrani.

Tokom dana je obavezna duga šetnja

Dnevna rutina naše sagovornice se sastoji od ranog ustanjanja, sa uzimanjem terapije i vitamina. Zatim sledi doručak, a onda aktivno radi vežbe, jer je, kako ističe, na fizičku aktivnost navikla i veoma joj prija.

Doktorka Dimitrijević ističe da stoma ne ograničava ni u čemu i fizički funcioniše sasvim normalno.

„Tokom dana obavezno idem u dugu šetnju jer zaista obožavam da hodam! Čitam, gledam filmove, odem do kafića sa prijateljima ili porodicom i uživam svakog dana!“

Velika podrška porodice i prijatelja

Aleksandra navodi da je imala i da ima veliku podršku porodice i prijatelja. Veoma je zahvalna što su najbliži tu za nju u svakom trenutku i da je podrška koju ona dobija na svom putu ka ozdravljenju velika.

„Zaista samo mogu da budem zahvalna na podršci koju dobijam! Moja majka je more suza isplakala, ali me nije ni na sekund ostavila! Njena pomoć je neprocenjiva! Tu su i moji nana i deda, moji tetka i teča i moje dve sestre čija ljubav i podrška su mi dali neverovatnu želju za životom!“

Aleksandrini najbliži prijatelji, su svakoga dana zvali njenu majku i raspitivali se o njenom stanju dok je ležala na intenzivnoj nezi i borila se za život.

Takođe, Aleksandra je dosta aktivna i na društvenim mrežama (Instagram profil @saska.dimi) i ljubav i podrška koju dobija od svih ljudi je ogromna. „Zahvalna sam Bogu na svemu!“

Ističe da joj pored velike ljubavi i podrške nije bila potrebna pomoć psihologa. Međutim, čeka je još jedna operacija i ne negira da može da je sustigne trauma koju je doživela i preživela. Tako da, ukoliko bude imalo potrebe, ukoliko kod sebe primeti da joj je potrebna psihološka podrška, obratiće se stručnom licu. 

„Uvek sam za psihoterapiju. Mentalno zdravlje jednako je važno kao i fizičko.“

Poruka za IBD zajednicu

Svima koji se bore sa zapaljenskim bolestima creva poručuje da su oni jaki i hrabri ljudi. Da se ta bolest uspešno leči i drži pod kontrolom i da nisu jedini i sami.

Takođe, mnogo ljudi beži od postavljanja stome, a ako je stanje već toliko ozbiljno, ističe da stoma spašava život! Ljudi sa stomom trče maratone, idu u teretanu, putuju, žene rađaju... Naročito ako je stoma privremena, kao što je slučaj kod naše sagovornice, ona navodi da se brzo na stomu nakvikla.

„Život je jedan, dragocen je, prelep, čuvajte ga, čuvajte sebe, verujte, nadajte se i molite. Živite svaki dan kao da sutra ne postoji! Nemojte dozvoliti da bolest definiše vaš život. Nema odustajanja!“, poručuje dr Aleksandra Dimitrijević.