Sve oblasti – pitajte doktora

Šta je sinusna aritmija srca i kako se leči?

Imam 28 godina i imam blaži oblik hipertenzije, 140, 150/90, 100 mmHg. Uradio sam pregled i laboratorijske pretrage i sve je bilo u redu. Lekar mi je rekao da je hipertenzija psihogene prirode i da načinom života i ishranom regulišem pritisak. Interesuje me kako bi mogao ishranom da regulišem pritisak i da li postoje čajevi koji se preporučuju?
Hvala unapred.

Ultra zvukom mi je konstantovan prolaps mitralne valvule, međutim doktor kaže da nije ništa ozbiljno.
Nije mi napisao ništa u jedinicama u izveštaju.
Da li smem da se bavim sportom neograničeno s obzirom da sam aktuelni sportista?
Hvala

Poštovani,

Pre neku noć, kada sam legla da spavam, osetila sam da mi je teško da udahnem, ali uspela sam da zaspim, da bi me posle jedno sat vremena probudilo srce, mislim da mi je puls bio 200, znači užasna aratmija i naravno nisam mogla da udahnem i to je trajalo jedno sat vremena... otišla sam na urgentni, do tada se prilično smirilo... i doktorka mi je rekla da to nije ništa strašno, da je sve na psihičkoj bazi... dala mi propranolol da popijem po potrebi, i sve se na tome završilo.  Urađeni su mi hormoni štitne žlezde i krvna slika, i svi rezultati su ok... E,sada ja više nisam sigurna da li umišljam ili mi je i dalje nekad teško da udahnem... ipak je to bio šok i nije mi baš svejedno uveče kada treba da spavam ili da idem negde sama... Imam 22 godine, inače, redovno treniram i prilično se zdravo hranim, a i to veče sam bila na treningu, a potom u sauni, što je pretpostavljam i bio povod za sve ovo, ali kao što rekoh i dalje osećam tegobu u grudima... Sada razmisljam da li ima razloga da pomišljam na koksaki i da li mislite da treba da idem da radim test?
Želim što pre da se vratim u teretanu, ali se opet plašim!
Hvala mnogo!

Poštovani,
mom dečku je otkrivena candida albicans, predpostavljam da je imam i ja. On koristi kanesten. Nisam u mogućnosti da posetim svog ginekologa i uradim, bris (trenutno imam menstualno krvarenje) a željela bih što pre da počnem sa terapijom. Da li je moguće da mi ovim putem posavetujete da li i šta treba da počnem da koristim?
Da li na suzbijanju ovog gljivičnog oboljenja imaju utacaja cajevi?

Već neko vreme vaginalni sekret mi je obilniji, beličasto-žute boje, ima i po malo grudvica. Drugih simptoma nemam.
Šta bi to moglo biti, da li imam razloga za brigu?
Pozdrav

Imam 24 godine i već godinu dana pijem pilule za kontracepciju Diane 35.
Interesuje me, da li treba praviti pauzu u korišćenju ovih pilula?

Poštovani,

moja kći ima jedanaest i po godina, rođena je juna 2007.godine. Pre tri meseca dobila je nešto što ja nisam sigurna da je prava menstruacija. Molim Vas da mi odgovorite, šta mogu očekivati sada i kada će se to ustaliti?

Poštovani,

u drugoj sam nedelji trudnoće a za dve nedelje imam zakazan kolposkopski pregled. Kada sam išla na zakazivanje nisam znala da sam trudna. Zanima me da li to neće škoditi plodu i da li da otkažem pregled?
Hvala

Molim Vas da mi pomognete.
Poslednje dve nedelje imam vrtoglavice. Prvi put mi se javila ujutru nakon naglog ustajanja i bila je baš jakog intenziteta, trajala je minut, a narednih dana slabije ali se dešavaju. ORL pregled je ok. Snimak c.kičme: Ispravljena fiz. lordoza Foramen arcuale atlantis. Uncarthrosis C4 C5. U principu nisam dobila nikakve odgovore ni terapije u vezi toga.
Molim za savet.

Poštovani,

Moj otac ima 72 godine, otišao je u bolnicu da reguliše šećer i visok pritisak, a tamo je nakon što su mu parametre i jednog i drugog doveli u normalu naglo onemoćao, tako da više ne može na noge. CT glave je uredan, rtg kičme isto. Samo skolioza, ali smatra se da ima polineuropatiju i trenutno prima berlition ampule. Kakva je prognoza? Hoće li opet prohodati?
Makar do wc-a i po kući!
Hvala unaprijed

Moji simptomi su vezani za jake bolove u očima i glavi koji su se javljali periodično zadnje 3 godine ali su mi bolovi prolazili ubrzo nakon što popijem tablete za glavu. Zadnje dve nedelje ti bolovi su mnogo jači i ne uspeva mi da ih otklonim ni sa 2 tablete od po 500 ml. Prateći simptomi su ustvari ti koji me brinu, kada me oko jako zaboli vid mi se skroz pomuti pojavi mi se na desnom oku nešto kao niz kristala koji nestaje nakon što bol umine. Često sam umorna i mogu da zaspim istog trena kad legnem imam osećaj oduzetosti u rukama i nogama. Isla sam na pregled kod očnog, sve je uredu. Pritisak normalan, šećer 4.9 , zaboravila sam da kažem da imam 26 godina.
Unapred hvala na odgovoru.

MR pregledom glave mi je konstatovano da mi je hipofiza malo nabubrela. Doktor je rekao da to navodno nije ništa strašno. Vrednosti hormona su mi u redu i nemam nikakvih tegoba.
Zanima me da li može biti u pitanju nešto ozbiljno?

Poštovanje!

Za početak bi Vas pitao da li znate za bolest mozga koja se zove (možda sam pogrešno napisao ali tako nešto slično) Lizacemphalija od koje boluje moja trogodišnja devojčica?

Poštovani Dr.
U zadnje vreme osećam kao da u jednom trenutku propadnem, kao da mi mozak postane kao teg i kao da prostruji struja kroz glavu, što nimalo nije prijatno. Kao kad bi se isključio i uključio. Nekad kad s nekim pričam desi mi se kao da se izgubim. Sve je počelo jednom kad sam nešto radio i posle ručka ustao, osetio sam kao da mi se mozak pretvorio u teg i jak pritisak u glavi kao da me neko lupio 3 puta po glavi. Posle toga sam osećao kao da mi mozak vibrira, kad začepim uši i ponekad samo tako prostruji i zavibrira u glavi što me u sekundi preznoji. Osećam pritisak na potiljku i temenu glave i duž vratne kičme.Radio sam Rtg vratane kičme i kao da imam malo spondiloze, dok neki drugi kažu da nemam toliko.Osećam ujutru da mi trni ruka i uglavnom prsti leve ruke mali, domali i srednji! Glava me ne boli, samo me pritisak neki i kao da nekad propadnem i osjećam neke čudne vrtoglavice, a inače sam se bavio sportom i forsirao sam se pretjerano i vrat posebno od trbušnjaka. Prestao sam sa tim pre 3 godine. Da li ovo može sve od vratne kičme da bude?  Osećam i vratne žile kao da me bole i imam neke čvoruge po glavi kad ih taknem baš me bole. Radio sam EEG - sve u redu, dopler u redu, nalaz krvi uglavnom u redu, malo masnoća kao uvećana i bilirubini ostalo ok. Malo sam i nervozan u poslednje vreme jer ovo utiče i psihički na mene, posebno taj dan kad mi zatutnjalo u glavi, sšo ja mislim da je nedostak kiseonika-krvi u mozak, jer sam posle ručka naglo ustao. Pritisak mi je tad bio 150- 90, tu malo ima i straha što sam doživeo, a sad mi nekad 115/ 80, a nekad 145- 90, varira.
Inače imam migrenu sa aurom.
Hvala unapred na odgovoru.

Poštovana doktorko,
Zbog anksioznosti i paničnih napada svega dva tri izražena bio sam pod terapijom nepune dve godine, a potom tri meseca nisam bio pod terapijom lekovima naravno, po uputstvu lekara- psihijatra. Ja i za vreme terapije sam to sve nosio na nogama, dosta sam putovao, radio,.... živeo normalno. Naravno, dešavalo se da se pojave simptomi, ne bude prijatno ali bude pa prođe... Naravno, uvek se u glavi vrzma taj strah od straha, te pašću u nesvest, te ovo, te ono... Sada bi me interesovalo sledeće: Za ovo vreme dok nisam bio pod terapijom lekovima Seroxat i Rivotril u početku osećao sam malo intezivnije prisustvo karakterističnih simptoma napetost, smetenost, nedostatak koncentracije, uznemirenost. Sve se to dešavalo u proseku tri četiri dana u nedelji, ali ne po ceo dan. Na primer: Bude mi jedan deo dana sasvim u redu, i onda recimo u drugom delu dana potpuno druga priča. No i tada ja ne bežim, suočim se sa simptomima, i trudim se da ne obraćam pažnju, kažem sebi proći će i prođe. Razgovarao sam sa doktorkom, a i nalazio na nekim sajtovima o anksioznosti, da je potrebno što više ignorisati simptome, izbegavati im pripisivanje nekog nerealnog značenja i što manje razmišljati o tome kako se osećate. Ja to sve znam, ali kad me zgrabi taj talas malo sve zaboravim, ali ne paničim svakako. Još da kažem da sam posle terapije imao baš dva tri vrlo intezivna anksiozna talasa, zapravo simptomi ogdovaraju napadu panike jaka uznemirenost, odsustvo koncentracije, blaga vrtoglavica, potreba za odlaskom u WC, otežana komunikacija, nemoć da se šta učini... Stoga sam pre par dan otišao kod doktorke, i sad pijem Rivotril po njenom nalogu 1mg dnevno. Inače, bavim se sportom, izlazim, druzim se sa prijateljima, čitam, i uvek kad me snađe anksioznost govorim sebi da treba da ostanem miran pa će se vremenom istutnjiti i postajaće sve slabije i ređe ako puno ne pridajem važnost svemu tome. Čak i kad mi je frka ja se u razgovoru znam i šaliti i sasvim normalno komunicirati, mada mi nije prijatno Voleo bih da mi Vi kažete Vaše mišljenje... Kažem Vam, ja radim i živim uobičajeno, ali moram priznati da me ti trenuci anksioznosti pomalo izbace iz neke ravnoteže.. Predstoje mi neka putovanja i neka poslovna dešavanja do kojih mi je stalo i ne bih želeo da me ova dosadna anksioznost ometa da u svemu uživam. Prijateljima u šali kažem da se osećam kao Vudi Alen: svi misle super je a on iznutra pun problema (oprostite na malo šale)..... Da li biti uporan, i svojim mislima i brigom ne podsticati pojavu anksioznosti, tako da će se sve vremenom povući?... I uvek mi je ta podsvesna briga - šta ako to vodi u neka teža oboljenja.... I uvek to čuveno pitanje -koliko to traje, ukoliko uopšte postoji pravilo? Obraćam Vam se znajući da ste poznati stručnjak u ovoj oblasti i neki Vaš savet i mišljenje o svemu ovome dosta bi mi značilo. 

Srdačno Vam se zahvaljujem i želim sve najbolje
Mile

Poštovani!
Pišem Vam u nadi da me posavetujete u vezi moje sestre koja je u stanju depresije zvanično devet godina, od kada se javila svom lekaru, a predpostavljam iz razgovora sa njom i duže. Ima 43 godine i od 1992 godine živi u Hrvatskoj sa svojom porodicom. Situirana je, ne oskudeva ni u čemu, zaposlena je, ali zbog prirode njene bolesti, već izvesno vreme ne radi. Konkretno u nazad tri godine, dve godine nije radila, bila je na bolovanju. Zatim je imala kratke prekide u radu pa bolovanje pa opet na rad i tako do u nedogled. Ona se jednostavno ne oseća dobro. Lično mislim, da je sve počelo to kod nje, onog dana kada je otišla da živi u drugu sredinu, sa drugim ljudima. Verovatno je crpila sebe dok se uklopila u okruženje, zatim nedostatak svojih najbližih, mene kao sestre i roditelja jer smo bili jako daleko a i nije se moglo putovati u ratno nevreme i tako od svega po malo ali napominjem da u njenom mestu gde ona živi nije bilo ratnih dejstava. Kada je sve ružno prošlo ona je doputovala prvi put za 10 godina i tu polako počinjemo mi kao porodica i ona, da primećujemo da se sa njom nešto dešava ali ona tada nije znala da prepozna stanje depresije kao ni mi. Iz razgovora sa njom to je počelo da se manifestuje kao neki strahovi, na primer ode na roditeljski i počne nešto da je guši, povraća joj se, ima osećaj da će pasti u nesvest. Te nelagode su joj se javljale i na poslu (medicinsi je radnik), u kući je počela polako da se udaljava od porodice, povlačila se u sebe, nije se javljala na telefonske pozive i nije primala goste u kući. Zatim je odlučila da se javi lekaru za pomoć. Usledili su odlasci kod, ja ću možda sada pogrešiti ako kažem kod psihologa ili psihijatra i za svih tih devet godina uspeli su samo da se reše tih strahova. Toga više nema ali se njeno stanje po drugim pitanjima nije poboljšalo. U početku su joj dali dijagnozu da je anksiozno depresivna, a kasnije da je manično depresivna jer je bila u periodu a i sada je, da nekada uopste ne može da spava, i radi po čitav dan nešto u kući a sa druge strane naiđe period kada po sedam dana jednostavno ne može da  ustane, samo leži i govori da je niko ne dira. Uspela sam da izvučem iz nje da je razmišljala i o suicidu i da joj je čak sasvim sve jedno koga bi povredila od svoje porodice i nas takvim postupkom.
Doktorka, mene konkretno interesuje da li je taj njen doktor trebao da je pošalje na psihoterapiju i verujte čudim se da to do sada nije urađeno.  Prošli mesec je kao išla da odleži 21 dan u bolnici ali ni sama ne zna zašto jer je bila i u goroj situaciji pa je nisu slali. Od lekova pije Prozaik i Normabel i ponekad nešto za spavanje i tako to je sve za tih devet godina.
Molim Vas, kakav bi mi savet dali u vezi nje i po Vašem mišljenju da li je lečena kako treba?
Unapred se izvinjavam sa pisanjem nekih detalja ali predpostavljam da bi Vam ti detalji bili bitni. Često je zovem da dođe kod mene, da promeni sredinu i to joj godi ali sada jednostavno ne može jer valjda postoji kontrola kada je neko na bolovanju. U nazad mesec dana, stalno je u kući, leži, jedva da se digne. Ručak i ne može da skuva, kaže da na to ni ne misli. Kada je pozovem jedva da može da priča a evo juče i jutros kaže da je dobro napokon. Osećam da može da se izvuče iz ovakvog stanja. Ima u njoj josš onog vedrog duha. Kad odem kod nje, ona je potpuno drugačija, smeje se, šali se a nekada i zaplače, što je kod nje vrlo retko. Molim Vas šta da radim? Kako da joj pomognem? Koliko će to da traje?
S poštovanjem

Moje poštovanje,
imam 44 godine i dijagnoza mi je Insomnia i reakcija na psihosomatske tegobe. Godinu dana sam pila Remeron 1/2 tablete uveče zajedno sa Demetrinom od 5 mg. Prestala sam piti iz razloga što mi se pojavljuju edemi na gležnjevima i sindrom nemirnih nogu što i piše kao popratne pojave. Ne pijem Remeron više od godinu dana i sada pijem Bromazepam (Lexillium, Lexaurin) 3 mg ujutru i 3 mg uveče. Spavam dobro. Mene najviše muči nestabilnost nogu, npr. prije sam nosila štiklu sada kada vidim da neko ide ispred mene sa potpeticom visokom, meni dođe da padnem (napominjem da mi nikada nije pozlilo dok sam hodala na štiklama što znači da uzrok nije to). Jednostavno imam taj osjećaj straha da će mi pozliti jer mi noge postanu teške. Jedva hodam, guši me,s uvoća usta, lupanje srca i zavrti mi se u glavi. To se najviše ističe u proljeće kad sam malaksala, snage nemam, umorna. Zimi se bolje osjećam, volim hladnoću...napominjem da ti ispadi nisu svakodnevni ali su uvijek prisutni u mojoj glavi. Moja me psihijatrica stalno vraća sa Bromazepama na Demetrin i obratno. Tlak mi je nizak 100/65, puls od 70 do 110 (prva jutarnja cigareta).
Nedavno sam uradila analizu krvi i u granicama je normale (L:9; Er:3,9, HGB:120)
Šta da pijem da povratim snagu i samopouzdanje (očito je poljuljano)?
Unaprijed zahvalna!