Ortopedija – pitajte doktora

Poštovani g. G.,

 Na osnovu opisa vaših tegoba najverovatnije da se radi o problemu koji je lokalizovan u samom kolenu, najčešće je to povreda meniskusa ili slobodno zglobno, pri čemu dolazi do mehaničke prepreke u ispravljnju kolena iz čučnja, što je obično praćeno jakim bolom. neznam da li imate tegobe pri hodu uz i niz stpenice, što takodje može a ukazuje na oštećenje meniskusa. U svakom slučaju potrebno je da vas pregleda otroped, a od dijagnostičkih procedura najpouzdanija je Magnetna Rezonanca, kojom se odlično mogu prikazati sve strukture kolena.

Poštovana gospodjo D.,

hipotonija predstavlja sniženi tonus mišića,i predstavlja samo simtom, ne i stanje odnosno posebno oboljenje.Kod mnoge dece ona se uz adekvatnu fizikalnu terapiju stanje u potpunosti popravi, bez posledica. Nivo motornog razvoja je individualan, i postoje vremenski okviri kada dete savlada neku fiziču aktivnost. Okvirno je da dete stoji sa 9 a hoda sa 12 meseci, ali i nekoliko meseci kašnjena se smatra normalim, tako da mislim da sa vašim detetom tu ema većeg odstupanja. Definitivni zaključak o tome da li je hipotonije korigovana ili ne može se dati tek nakon nekoliko godina praćenja razvoja deteta.

Poštovana Gospodjo, prvo se izvinjavam zbog kašnjenja u odgovoru, jer sam bio na godišnjem odmoru. Ukoliko se jave ponovljeni prelomi, kod dece u razvoju, kao što je slučaj sa Vašim detetom, a posledica su manje traume ( ne pad sa visine, bicikla i slično), postoji mogućnost da se radi o smanjenoj koštanoj gustini (sadržaju minerala koji kostima daju čvrstinu). Ovo se može proveriti na osnovu ispitivanja koštane denzitometrije ( merenja gustine kosti) i odredjenih laboratorisjkih nalaza. Ukoliko smanjena gustina kostzi postoji, leči se odredjenim preparatima. Ukoliko su nalazi uredni, osim kvalitetne i uravnotežene ishrane, u kojoj su zastupljeni mleko i mlečni proizvodi, voće i povrće i meso, dodaci ishrani se ne preporučuju, osim multivitaminskuih preparata. Plivanje je fizička aktivnost koja najravnomernije utiče na opšti razvoj tela. Ukoliko ste u mogućnosti, možete me kontaktirati na Klinici za dečju hirurgiju i ortopediju KC NIŠ, posle 20.8. 2007, sa rendgenskim snimcima.

Pre svega. izvinjavam se zbog kašnjenja sa odgovorom, jer sam bio na kraćem odmoru. Kokošije grudi se sa zadovoljavajućim uspehom mogu lečiti neoperativnim putem, n ošenjem aparata za kokošije grudi (vrsta midera, izradjenog od metala i kože), dok se ne završi rast, optimalno do 12-13 godine života. Potom je korekecija bez hirurške intervencije nemoguća. Fizička aktivnost, usmerena na jačanje grudnih mišića može da delimično ublaži postojeći deformitet, tj. da ga razvijeniji grudni mišići "sakriju - maskiraju". Operacija se radi pre svega iz estetskih razloga, jer su funkcioanlne smetnje kod ovog deformiteta praktično odsutne.

‚Pre svega se izvinjavam zbog kašnjenja sa odgovorom, jer sam bio odsutan. Obzirom na nalaz magnetne rezonance, na kome postoje uznapredovale degenerativne (gonartrotične) promene, uz postojanje oštećenja oba ukrštena ligamneta, pre svega prednjeg ukrštenog, smatram da je operacija jedino trajno rešenje. Stepen Vaših tegoba, klinički nalaz kao i neposredan uvid u nalaz mRI su nneophodni za procenu stepena hitnosti operacije, ali u svakom slučaju, vremenom će se promene pogoršavati a tegobe povećavati.

Ukoliko otok i bolovi i dalje postoje, i pokreti u kolenu su ograničeni, neophodan je pregled ortopeda. Na osnovu kliničkog nalaza utvrdiće se da li poostoji sumnja na ozbiljniju povredu ligamenata kolena, što bi iziskivalo dodatnu dijagnostiku - npr. Magnetnu rezonancu.

Talus vertikalis predstavlja jedan od redjih ali i težih urodjenih deformiteta stopala. Može se javiti kao jedini deformitet ili u sklopu teških urodjenih anomalija. Stopalo ima karakterističnu formu "upijača za mastilo". Za definitivnu potvrdu dijagnoze, i razlikovanja ovog deformiteta od drugih, blažih oblika deformiteta stopala, neophodno je napraviti odredjene rendgenske snimke, na kojima se odredjuje odnos kostiju stopala (merenjem odredjenih uglova medju njima). Do skora se smatralo da je uspešno lečenje ovog deformiteta jedino operativno, i da je neoperativno lečenje neefikasno. Prema novijim iskustvima, može se primeniti neoperativno lečenje, serijom korektivnih gipseva, posle čega je nekada potrebno uraditi i odredjene hirurške intervencije, koje su obično manjeg obima. I kod uspešno korigovanih stopala sa talus vertikalisom, procenat recidiva, odnosno pogoršanja i ponovne deforomacije stopala je nažalost relativno veliki, pa je nekada potrebno ponoviti lečenje.

vrlo je važno da je razvojni poremećaj kuka otkriven u prvom mesecu života i da je započeto odgovarajuće lečenje. Lečenje Pavlikovim kaiševima se primenjuje u skoro celom svetu, i daje najbolje rezultate. Da bi bilo efikasno, potrebno je da se primenjuje najmanje 3 meseca, ukoliko je dete biol mladje od 3 meseca kada je lečenje počelo, što je slučaj i sa Vašom ćerkicom. Taj period je potreban da bi se uz pomoć aparata kukovi razvili pravilno. Kod dece kod koje je lečenje kukova preduzeto pravilno i navreme, očekuje se da hod bude normalan, bez ikakvih problema. Neophodno je da se dete kontroliše sve dok se ne završi rast. Posle lečenja pavlikovim kaiševima, u principu nije potrebno drugo lečenje.

Akutni bol u krstima, trajni bol u krstima ( lumbago) i isijas mogu  nastati kod degenerativnih procesa kicmenih prsljenova koji se  uglavnom vidjaju kod osoba srednjeg ili starijeg zivotnog doba. Osim degeneracije medjuprsljanskih diskusa i njihovog prolapsa u kicmeni kanal stvaraju se i kostani i hrskavicavi osteofiti (kljunasti nastavci) koji takodje ulaze u kicmeni kanal i vrse pritisak bocno na medjuprsljenske otvore i njihove sadrzaje .Na taj nacin najcesce dolazi do pritiska ili ostecenja nerava koji izlaze iz ovih prsljenova, sto se moze manifestovati bolom u nogama, trnjenjem ili motornom slaboscu ekstremiteta, a nekada i smetnjama mokrenja. Kod mladih osoba nema ove degeneracije, ali trauma ili nagli pokreti kicme mogu dovesti do prskanja fibroznog prstena i pritiska na nervne korenove. Simptomi lumbaga (koji moze nastati i zbog loseg drzanja tela, gojaznosti, visokih potpetica...) su u vidu stezanja ili osecaja zamora u krsnom predelu bez propagacije u noge. Za lecenje se preporucuju korektivne vezbe za jacanje slabinskih misica. Sa druge strane " isijas" je uzrokovan ili kompresijom nervnog korena u kicmenom kanalu zbog prolapsa diskusa ili zbog pritiska na mestu njegovog izlaska iz karlice.Karakterise je bolom najcesce duz jedne noge koji se pojacava pri naglim pokretima ili pri kasljanju, kijanju cak i smejanju,ogranicenom pokretljivoscu i ukocenoscu kicmenog stuba, spazmom paravertebralnih misica,trnjenjem i slaboscu misica donjih ekstremiteta, ugasenim misicnim refleksima.Faza bolova nastaje naglo i traje nekoliko nedelja. Lecenje lumbalnih bolnih sindroma moze biti medikamentozno ( lekovi za smanjenje otoka, bola i opustanje misica), fizikalnom terapijom ili operativno ako je u pitanju diskus herniae. Tretman se zapocinje konzervativnim lecenjem ( saveti pacijentu kako da ustaje i stoji, koji polozaj da zauzme za spavanje, vezbe). Kada neuroloski nalaz i sminanje zivaca ( EMNG) ukazuje da je hirurska intervencija potrebna ne treba je odlagati suvise jer se jedino tako korenovi mogu osloboditi kompresije.