Bolesti oka – pitajte doktora

Ja bih Vam savetovala da, ako treba uraditi bili kakvu reintervenciju, to rade iskljucivo doktori koji su radili prvi pristup. VMA je visoko kvalitetna ustanova, sa najstrucnijim kadrom, koji teba da predlazu i rade reintervencije ovih i slicno komplikovanih patoloskih stanja. U medjuvremenu, do pregleda, stavljati antibiotsku mast.  

Verovatno se radi o nekom oziljku, koliko mogu da razumem, koji prouzrokuje nelagodnost. Sto se tice mrlja one ne moraju da budu posledica povrede. Opacitati ili letece musice sem sto mogu da budu veoma neprijatne, ne moraju biti znak nikakvog patoloskog procesa i ne zahtevaju nikakvu terapiju.

Da potrebno je skinuti meka kontaktna sociva prilikom upotrebe vestackih suza.

Promaja bas i nije uzrocnik otoka kapaka. Najverovatnije je rec o infekciji (bakterijskoj ili virusnoj) zbog cega Vam je propisan antibiotik. Otok moze biti i posledica cmicka o cemu sam vec pisala.Grejanje suvom toplotom i lokalna primena antibiotika bi resila Vas problem. Ako je otok posledica alergijske prirode, onda zahteva primenu kortiko preparata. Bilo bi pozeljno da dijagnozu postavi ocni lekar.

Da bi se videlo pravo stanje periferije retine, u kojoj moze biti nekih promena, obavezan je pregled na siroku zenicu. Uvek postoji novi pregled kod drugog lekara. Drugog saveta, do da ne obracate paznju na postojece svetlucanje, u ovom trenutku nemam.

Šećerna bolest (Diabetes mellitus) je poremećaj metabolizma ugljenih hidrata. Posledice šećerne bolesti su retinopatija, nefropatija i neuropatija. Retinopatija se po kliničkim karakteristikama može podeliti na neproliferativnu i proliferativnu. Kod neproliferativne retinopatije dolazi do kesastih ili saćastih proširenja krvnih sudova ili njihovih suženja, krtosti i lakog pucanja i pojave eksudata. Kod proliferativne retinopatije dolazi do masovnih krvarenja na retini, ili u staklastom telu, formiranja novih krvih sudova, koji veoma lako pucaju i u kasnijoj fazi proliferišu. Ovaj oblik se završava mnogobrojnim komlikacijama i gubitkom vida. Lečenje retinopatije je vrlo složeno, dugotrajno neizvesno i ne uvek sa dobrim rezultatima, podrazumeva lečenje šećerne bolesti, internistička terapija, laser fotokoagulaciju i u krajnjem slučaju vitrektomiju. Skoro da svaki peti dijabetičar kod nas ima retinopatiju i kod većine se samo radi o lakšem obliku sa delimičnim smanjenjem vidne funkcije. Redovne kontrole na 6 meseci su obavezne.

Sva srdestva su dovoljno dobra, sa sličnim ili istim komponentama. Ono, čega zapravo Vi treba da se pridržavate je pravilna upotreba sredstava za održavanje sočiva.

Da bi se postavila prava dijagnoza otoka na Vašem kapku neophodan je pregled kod oftalmologa. Možda se radi o čmičku, a moža o konjunktivitisu. Nema potrebe da ispirete oko kamilicom.

Probleme, simptome koje ima, će Vaša prijateljica rešiti tako što će stavljati adekvatnu terapiju, preporučenu od strane oftalmologa. Ako se bude pridržavala saveta neće ostati nikakvih posledica. Verovatno da se radi o konjunktivitisu koji će brzo reagovati na terapiju. Ono čega Vaša prijateljica treba da se drži to su apsolutna higijena ruku i radnog prostora i nikakvo dodorivanje lica i očiju u toku rada.

Očigledno da je vama konjunktivitis izazvan upotrebom sočiva. Crvenilo konjunktive, svrab, pečenje, pojačano suzenje, otok kapaka, osećaj stranog tela u oku su neki od simptoma. Alergijsa reakcija na sočivo je veoma prisutna u praksi. Bilo bi neophodno da ne nosite sočiva dok ova reakcija koju imate ne prođe i da koristite lekove, po uputu vašeg oftalmologa. A što se tiče veštine u stavljanju sočiva potrebno je vreme, nemojte da gubite strpljenje.

Operacije koje se vrše u državnim klinikama su pokrivene redovnim zdravstvenim osiguranjem, pa za njih nije potrebno nikakvo dodatno plaćanje. Operacije u privatnim klinikama i cenovnik usluga se verovatno razlikuju, pa bi ste morali da ih lično kontaktirate. Ja nemam konkretne informacije.

Ono što bih ja uradila to je ponovni kompletni pregled oka na široku zenicu. Zaista, Vaš problem ne mora da bude u vezi sa bilo kakvim patološkim procesom, što je i najverovatnije slučaj, jer i obični opacitati, o kojima sam pisala, mogu da budu viđeni upravo ovako kako opisujete. Uzimanje diklofenaka nije uzročnik. Možete da uzimate polivalentnu vitaminsku terapiju sa C vitaminom i cinkom u nešto većim količinama.

Miopija, kratkovidost, je refrakciona anomalija, kod koje je očna jabučica duža od normalne, ili je, pak, rožnjača zakrivljenija nego uobičajeno. Zato se slika stvara ispred mrežnjače, što rezultuje smanjenjem vidne oštrine na daljinu, dok je vid za blizinu očuvan. Kratkovidost je nasledna, obično se javlja u školskom uzrastu, povećava se u periodu rasta, a zaustavlja se sa prestankom telesnog rasta. Neophodno je da Vaše dete ima stalnu kontrolu kod oftalmologa (na 6 meseci) i da redovno nosi naočare.

Kod miopije, kratkovidosti, očna jabučica je duža od normalne, ili je, pak, rožnjača zakrivljenija nego uobičajeno. Zato se slika stvara ispred mrežnjače, što rezultuje smanjenjem vidne oštrine na daljinu, dok je vid za blizinu očuvan. Kratkovidost je nasledna, obično se javlja u školskom uzrastu, povećava se u periodu rasta, a zaustavlja se sa prestankom telesnog rasta. Primena laserske tehnologije u promeni zakrivljenosti rožnjače, i time u terapiji različitih oblika refraktivnih mana oka, postoji više od jedne decenije. Prema statističkim podacima preko milion pacijenata godišnje u svetu se podvrgava ovoj proceduri. Stopa uspeha, tj. normalna vidna oštrina bez korekcije postiže se kod 90-95% operisanih. LASIK (Laser In Situ Keratomileusis) je metoda kojom se, pomoću ekscimer lasera, koriguju refrakcione anomalije. Postoje i druge metode: Fotorefraktivna keratektomija (PRK), LASEK, modifikovani PRK i Epi-LASIK.

Čudi me da do sada već nije rađena operacija, jer se ona radi u ranijem uzrastu, ali je verovatno lekar koji vodi Vaše dete smatrao, na osnovu nalaza, da je sada pravi momenat. Trebalo bi da Vaša kći nosi naočare, ako je zadnja dioptrija +2.0, jer je kod dece akomodacija veoma izražena, i potrebno ju je neutralisati. U svakom slučaju preporučila bih Vam da potražite još jedno mišljenje oftalmologa koji se bavi strabizmom. Mogli bi ste da odete do Novog Sada ili Beograda.

Degenerativne promene u makuli (žuta mrlja) su jedan od gorućih problema u oftalmologiji. Javlja se u više oblika, ali je najčešća forma vezana za stariju populaciju i nosi naziv senilna makularna degeneracija (ARMD). Ređe forme viđaju se u urođenim degenerativnim, progresivnim oboljenjima (juvenilna makularna degeneracija), ili kod visoke kratkovidosti. Makula može biti oštećena i kod nekih sistemskih ili infektivnih oboljenja. Rezultat oštćenja makule je poremećaj centralnog vida (kako Vi i opisujete), bez mogućnosti korekcije naočarima, uz očuvanje perifernog vida, tako da se ne radi o kompletnom slepilu. Na žalost promene koje su postepene i bezbolne (smanjene kontrastne osetljivosti, smanjene vidne oštrine, pojave mrlje u centru vidnog polja (centralni skotom), ili krivljenje slika...), dovode do znatnog pada vidne oštrine i do gubitka sposobnosti čitanja. Nema specifične terapije u slučaju suve makularne degeneracije. Savetuju se: vitamini, gingko preparati, izbegavanje pušenja, zaštita od jake, pretežno plave svetlosti. Pomagala u vidu lupa ili teleskopa takođe mogu biti od pomoći. Hirurški pristup koji je poslednjih godina u zamahu je tzv. translokacija, ili “premeštanje” makule, gde se cela mrežnjača rotira tako da makula “pada “ na zdrav deo sa očuvanim pigmentnim epitelom. Ono što je neophodno za Vas, uz pridržavanje pomenute nespecifične terapije, je redovna kontrola kod oftalmologa na 6 meseci.

Oštećenja rožnjače mogu biti posledica degenerativnih i distrofičnih promena. Distrofija rožnjače je stanje u kome jedan ili više delova rožnjače gube svoju normalnu prozračnost, postaju magloviti. Postoje više od 20 vrsta distrofije rožnjače i imaju neke tipične karakteristike: uobičajeno su nasledne, podjednako napadaju oba oka, nisu uzrokovane spoljašnjim faktorima (povredama), uglavnom napreduju postepeno, većina zahvata prvo jedan sloj, a zatim može da se proširi na ostale slojeve rožnjače, uglavnom se javljaju i kod muškaraca i kod žena koji nemaju neke druge bolesti. Distrofije rožnjače utiču na vidnu oštrinu u različitim stepenima. Kod nekih dovode do ozbiljnih oštećenja vida, a kod drugih nema promena i dijagnostikuju se prilikom nekog rutinskog očnog pregleda. Vama savetujem kontrolne oftalmološke preglede jednom godišnje, kako bi ste pratili tok bolesti, a svoju decu, naravno, uputite na rutinski pregled.

Kongenitalni nistagmus ne može biti izlečen. Postoje lekovi kao GABA, Baclofen i sl. koji u određenim vrstama nistagmusa mogu da dovedu do poboljšanja (smanjenje amplitude i frekvence). Nošenje korektivnih stakala, prizme, i kontaktnih sočiva ima za cilj poboljšanje refrakcionih anomalija, naročito astigmatizma, koji uvek prate nistagmus. Što se tiče hirurških intervencija postoji nekoliko procedura sa različitim stepenom uspešnosti. Retrobulbarno ili intramuskularno davanje Botox-a, smanjuje nistagmus, ali privremeno. Tenotomija, sva 4 prava mišića, takođe daje različite rezultate. Ispitivanja, u smislu poboljšanja stanja kod nistagmusa, se bave i samokontrolom od strane pacijenata, poznata kao biofeedback. Na žalost ni jedna od metoda, do sada, nije dala željene rezultate.