Vreme i raspoloženje

Nije potrebno biti veliki psiholog ili poznavalac interakcija između prirode i čoveka da bi se uočili uticaji klimatskih promena na naša osećanja, raspoloženja i ponašanja.

Jesenja melanholija, zimska depresija, bezvoljnost i tromost, uzmirenost i nervoza koju donose vetrovi, okrepljujuće budjenje organizma u proleće, letnje dobro raspoloženje i čilost - nisu tek slučajni pratioci godišnjih doba koji ostavljaju trag.

Gotovo istovetno reaguju i životinje i ptice koje, leti lete više i poletnije i cvrkuću zvonkije. Zimi se pritaje, trome su i gotovo bez energije. Po pravilu, u životinjskom svetu zametci mladunaca i njihov izlazak u stvarni život skopčan je sa prolećem i letom, dok je zima vreme mirovanja. U hladnim danima čak i prirodni neprijatelji gube instinkte međusobnog lova i ganjanja.

Ni čovek se, kada je o ovoj temi reč, ne razlikuje mnogo od ostatka živog sveta. Naš receptor, antena za prijem poruka iz prirode, nalazi se u hipotalamusu, delu mozga koji kontroliše kako naše telo, tako i raspoloženje, a shodno njemu i ponašanje. Hipotalamus je najzadovoljniji, najproduktivniji kada do njega dopire dovoljno prirodne svetlosti, motorne snage za proizvodnju dobrog raspoloženja i čilosti tela. Prirodno vreme za sakupljanje te pokretačke energije su proleće i leto.

Okrepljujući sunčevi zraci

Budući da hipotalamus kontroliše neke od najvažnijih životnih funkcija – raspoloženje, mentalne i fizičke aktivnosti, spavanje, telesnu temperaturu, apetit, libido i seksualnu želju, sa pravom se može konstatovati da smo u potpunosti zavisni od procesa koji se dešavaju u ovom delu mozga.

Dobijajući tokom proleća, posebno u letnjim mesecima, pregršt prirodne svetlosti, hipotalamus radi punom parom. Na tome su mu zahvalni i naše telo i psiha, jer smo puni energije, dobro raspoloženi, orniji za rad, sa optimizmom trošimo dane. I hrana više prija, dok je telo gipkije i spremnije na ljubavne igre. Nesanice i problemi sa spavanjem leti su prava retkost, a ispavano, odmorno biće spremnije je i otvorenije i za pozitivnu komunikaciju sa okolinom.

Sa druge strane, u jesenjim, pogotovo u zimskim danima kada prirodne svetlosti nema ni za lek, čitav organizam se urušava kao kula od karata. To se odražava na fizičku kondiciju i psihičko zdravlje, sa sasvim suprotnim osećanjima i manifestacijama od prethodno pomenutih. Nije, stoga, čudno, što se tada pojavljuju brojne smetnje sa zdravljem, a kako pokazju neke studije, i smrtnost je veća u zimskim mesecima.

U ovim mesecima ne možemo prevariti prirodu, ali možemo hipotalamus pojačavanjem veštačke svetlosti u radnom i životnom okruženju.

Plahovitost vetra

Nije retkost čuti konstataciju: „Vetar me dovodi do ludila!“ Da se tako ne osećaju samo odrasli pokazuje jedna norveška studija koja je ispitivala uticaj vremenskih prilika na školski uspeh dece i adolescenata. Pokazalo se da su oni osetljiviji na strujanja vetrova nego njihovi roditelji. Nastavnici su prihvatili preporuku stručnjaka da u vetrovitim danima ne obrađuju teške lekcije, niti ispituju učenike, jer je stepen njihove uznemirenosti, dekoncentrisanosti i nemotivisanosti toliki da ih sputava da u školi od sebe daju maksimum.

Vetrovi ponajpre iritiraju periferni nervni sistem, a lančano - centralni. Posledica toga su razdražljivost, anksioznost, neka nedefinisana uznemirenost i ustreptalost čitavog organizma. Tokom vetrovitih dana podložniji smo stresovima i depresiji, ali i agresivnom ponašanju. Kriminološke statistike pokazuju značajan porast ubistava, pljački, krađa automobila i drugih prestupa svaki put kada se vazduh uskovitla.

Južni vetrovi uz to izazivaju i probleme sa spavanjem, a severni nagle padove telesne temperature i usporeno funkcionisanje gotovo svih sistema u organizmu.

Naučnici još uvek nisu odgonetnuli šta je to u vetrovima što izaziva ovakve reakcije. Većina je, ipak, sklona da promene u ponašanju i raspoloženju tumači poremećajima u prirodnim elektromagnetnim poljima na koje organizam reaguje na svoj način.

U ovu priču uklapaju se i slične reakcije organizma i psihe pod uticajem strujanja iz erkondišna. Iako je reč o gotovo neosetnom povetarcu, on ipak  menja prirodnu atmosferu. Budući da erkondišni prosto gutaju pozitivne jone iz vazduha, reč je o nezdravom načinu rashlađivanja kojem, uprkos svemu, teško odolevamo u toplim letnjim danima.