Smejemo se humoru koji nas opušta ili situaciji sa kojom možemo da se identifikujemo. Tajna smejanja je u deljenju iskustva - smejemo se nevoljama i zabunama koje se mogu desiti svima nama. Ponekad se smejemo da bismo prikrili nervozu i opustili se. Nekada to radimo da bismo izgledali simpatično. Iskreni osmeh stvara male kesice ispod oba oka, a lažan ne. To se ne može kontrolisati.
Iako se, kada je reč o trošenju kalorija, ne može porediti sa trčanjem, vožnjom bicikla ili dizanjem tegova, naučnici tvrde da se glasnim smehom 10-15 minuta dnevno u zavisnosti od telesne težine može potrošiti između 10 i 40 kalorija, koliko ima u jednoj kockici čokolade. Za one koji se redovno smeju, to je dva kilograma godišnje.
Povećanjem frekvencije srca tokom smejanja, menja se frekvencija i dubina disanja, a aktivno radi nekoliko mišićnih grupa: dijafragma, trbušni i međurebarni mišići, mišići lica, a povremeno i mišići ruku, nogu i leđa. Smeh stimuliše metabolizam.
Nakon smejanja dolazi do smanjenja nivoa kortizona i adrenalina, hormona koji rastu za vreme stresa i sa sobom nose rast krvnog pritiska, poremećaje metabolizma i začepljenje arterija. Smeh povećava spontano stvaranje limfocita koji uništavaju tumorne ćelije.
Raspoloženje utiče na imunoglobulin A, prvu zaštitu disajnih puteva od mikroorganizama, koji je viši u danima kada smo dobro raspoloženi. Naučnici su dokazali da su leva i desna strana mozga mnogo bolje koordinisane kod osoba koje imaju razvijen smisao za humor i često se smeju. Pozitivne emocije podstiču i jačaju imunološki sistem.
Postoje verovanja da ljudi koji se češće smeju duže žive. U svakom slučaju, osmeh, kažu, ne košta ništa onoga koji ga daje, a pruža utehu i čini srećnim onog kome je namenjen.
Psiholozi tvrde da se muškarci više smeju urnebesnim komedijama, a žene se radije kikoću anegdotama iz svakodnevnog života.
