Mindfulness i bol

Tri glavna stuba mindfulness-a su fokus, neprosuđivanje i otpuštanje.

Fokusom, prihvatanjem i otpuštanjem stičemo osećanje moći: moć da sada i ovde biramo kako želimo da reagujemo. Ovo nam daje slobodu da osećamo i živimo sa uživanjem. Pomaže nam da izbegnemo kajanje i presije. Druga osnova mindfulnesa je neosuđivanje. Očekivanja, želje i fantazije, često su izvor pritisaka, Poslednji koncept je ključan, to je otpuštanje. Koliko puta nas je, tek kada smo na svesnom nivou odustali od neke želje, ta ista želja sačekala nas je na prvoj krivini i sasvim ležerno počastila svim onim prijatnim emocijama, za koje smo se doskoro borili i konstantno nailazili na zid.

Hronični bol je jedan od najteže izlečivih mentalnih problema u modernoj psihologiji, baš zato što je uporno tu, i zato što se javlja bez najave i bez mogucnosti da predvidimo kog će intenziteta biti.

Često se događa da provedemo dosta vremena tako što predviđamo kada će ponovo doći do bola, kojeg intenziteta će biti… Dakle ne samo da osećamo taj bol, u određenom periodu dana, nego ga stalno iznova i iznova preživljavamo.

Pored toga što u toku dana imamo određeni period kada smo bolu izloženi, imamo i napetost vezanu za to kada će opet doći. Svako ko ima iskustvo sa hroničnim bolom, zna da prepozna prve simptome, dakle početak bola.  

Upravo su to situacije u kojima možemo najbolje da reagujemo. Jedna od tehnika koju mindfulness koristi jeste da pristupimo bolu sa dobrodošlicom, tako da možemo celim svojim iskustvom i svim svojim čulima da mu pristupimo. Dakle kad osetimo prvi simptom, treba da fokusiramo na tu tačku, da probamo da svu svoju pažnju usmerimo na bol koji osećamo. Tako fokusirani možemo u početku da shvatimo koji je to tip bola koji osećamo danas, koje je jačine. To je zaista dovoljno u početku. Baš zato što mi impulsivno reagujemo na bol ma koje jačine bio.

Umesto otpora imaćemo otvorenost i saosećanje prema samima sebi, kao i prema bolu. Ovako ćemo za početak upoznati jačinu i tip bola. Posle više nedelja praćenja ove veštine možemo da vežbamo meditaciju u kojoj se koristi zrak svetlosti koji mi pravobitno zamislimo i onda ga spuštamo do lokacije na kojoj osećamo bol. Takođe, zamišljamo kako to svetlo greje našu tačku bola i opušta nas. To je prvi korak, pomoću kog ćemo srušiti barijeru, i spustiti nivo otpora.

Meditacija:

U nastavku se nalaze koraci koje treba ispoštovati prilikom meditacije a pri osećanju bola.

• Nađemo udobno mesto
• Zatvorimo oči
• Udahnemo duboko i izdahnemo na nos
• Osetimo u kom delu tela nam je bol najjači
• Gde se tačno nalazi bol
• Kakve je jačine
• Kakvog je oblika
• Celim svojim bićem ga osetimo
• Udahnemo duboko i izdahnemo na nos
• Zamislimo svetlo koje se spušta iz temena glave ka lokaciji bola
• Dozvolimo da to svetlo opušta bol
• Udahnemo duboko i izdahnemo na nos

Druga tehnika koju mindfulness koristi je bazirana na promeni misli. Dakle kada prvo razumemo gde je bol i kakav je, bitno je da razumemo da mi nismo taj bol da je on samo manifestacija našeg fizičkog stanja. Dakle tu je i prođe, kao i u danima kada nismo imali taj bol.

Normalno je da u početku često osećamo da smo ometeni dok ovo radimo, da nam padaju na pamet razne misli, da ne možemo da se fokusiramo. Da je bol pre jak i da nema mnogo smisla, da nismo spremni, da se posvetimo meditaciji. U tim sitacijama je najbitnije da nastavimo sa vežbanjem da smo posvećeni ovoj tehnici i da stvorimo rutinu svakodnevnog vežbanja. Tako da možemo da osetimo sve moguće benefite, sa vremenom.

Kroz redovno vežbanje ove veštine, uspećemo da smanjimo napetost vezanu za očekivanja patnje i bola. Dakle telo će nam biti opuštenije i samim tim ćemo imati ređe momente u kojima osećamo hroničan bol.

Za Stetoskop.info Sofija Borojević, master psihologije