Ukoliko imate problem sa koncentracijom, preporučujemo da prvo pročitate ovo:
Poslednja istraživanja pokazuju da svaka odrasla osoba dnevno čuje, ili pročita, u proseku po 100.500 reči. Pod pojmom dan podrazumeva se vreme provedeno u budnom stanju i to van posla, što u stvari znači da je prava brojka daleko veća!
Profesor sa Univerziteta u Kaliforniji Rodžer Bon je tokom istraživanja pokušao da sazna kolika je količina informacija kojoj je čovek svakodnevno izložen, baveći se raznim aktivnostima u kući i van nje.
Kako bi otkrio razmere informatičke revolucije, Bon je istraživao odlaske u bioskop, slušanje radija, razgovore telefonom, igranje video igrica, surfovanje Internetom i čitanje novina.
Došao je do zaključka da je rad mozga veoma naporna, te da mozak odrasle osobe dnevno izložen stotinama hiljada reči, da obradi oko 34 gigabajta informacija.
Međutim, naučnici su zabrinuti, jer smatraju da je naš mozak zatrpan informacijama čiji protok može negativno uticati čak i na strukturu mozga, piše "Dojče vele".
Poslednja istraživanja pokazuju da svaka odrasla osoba dnevno čuje, ili pročita, u proseku po 100.500 reči. Pod pojmom dan podrazumeva se vreme provedeno u budnom stanju i to van posla, što u stvari znači da je prava brojka daleko veća!
Profesor sa Univerziteta u Kaliforniji Rodžer Bon je tokom istraživanja pokušao da sazna kolika je količina informacija kojoj je čovek svakodnevno izložen, baveći se raznim aktivnostima u kući i van nje.
Kako bi otkrio razmere informatičke revolucije, Bon je istraživao odlaske u bioskop, slušanje radija, razgovore telefonom, igranje video igrica, surfovanje Internetom i čitanje novina.
Došao je do zaključka da je rad mozga veoma naporna, te da mozak odrasle osobe dnevno izložen stotinama hiljada reči, da obradi oko 34 gigabajta informacija.
Međutim, naučnici su zabrinuti, jer smatraju da je naš mozak zatrpan informacijama čiji protok može negativno uticati čak i na strukturu mozga, piše "Dojče vele".
Jedna od najeminentnijih britanskih naučnica Suzan Grinfild objašnjava kako je već nekoliko puta upozoravala da popularne socijalne mreže mogu posebno biti štetne za razvoj mozga kod dece. Ona kaže da one utiču na opažanje, mladim ljudima 
pružaju instant zadovoljstvo, što ih čini da budu više okrenuti sami sebi.
Profesor Bon kaže da učestala upotreba računara nesumnjivo šteti mozgu: "Jedno je sigurno: naša pažnja je sada podeljena na kraće intervale, a mislim da to sigurno nije dobro, naročito kada želimo da razmišljamo dublje o nekim stvarima".
Profesor neurologije sa Oksforda Kolin Blejkmor na to dodaje: "Mozak raste i povećava se u zavisnosti od načina na koji se koristi. Možda će procesuiranje ove količine informacija podstaći mozak da počne sa reprodukcijom nervnih ćelija".
Profesor Bon kaže da učestala upotreba računara nesumnjivo šteti mozgu: "Jedno je sigurno: naša pažnja je sada podeljena na kraće intervale, a mislim da to sigurno nije dobro, naročito kada želimo da razmišljamo dublje o nekim stvarima".
Profesor neurologije sa Oksforda Kolin Blejkmor na to dodaje: "Mozak raste i povećava se u zavisnosti od načina na koji se koristi. Možda će procesuiranje ove količine informacija podstaći mozak da počne sa reprodukcijom nervnih ćelija".
