Nedelja svesnosti o disleksiji

Tokom prve sedmice u oktobru obeležava se nedelja svesnosti o disleksiji. Disleksija je jezički poremećaj i odlikuju je teškoće u učenju čitanja i razumevanju pročitanog.

Disleksija se javlja u čak 5-17% svetske populacije i postoji u svim jezicima, te zaslužuje da joj posvetimo pažnju barem tokom ove nedelje.

Važno je da razumemo to da disleksija nije bolest, pa da možemo da je izlečimo terapijom. Takođe, disleksija se ne može prerasti.

Disleksija se ne može prevenirati. Samo pravovremenim uočavanjem problema teškoće možemo ublažiti i omogućiti detetu školovanje uz manje izazova. Dijagnozu postavlja logoped nakon testiranja, a potom logoped sprovodi i tretman.

Kada se primećuju prvi znaci disleksije?

Okolina počinje da primećuje probleme početkom redovnog školovanja. Dete sa disleksijom ima teškoće da poveže slovo i glas, da pročita slog/reč/rečenicu, izazovno mu je jezičko pretraživanje unutar kategorija (npr. „na slovo na slovo“). Njihov vokabular je često manji, što dodatno otežava razumevanje pročitanog. Deca često gube red, a redosled glasova u reči menjaju, povremeno zamenjuju slična slova, slabije se snalaze na papiru ili čitaju reč sa desne na levu stranu... Neka deca čitaju tečno, ali ne razumeju šta su pročitala.

Školovanje i disleksija

Sa početkom formalnog obrazovanja, veći broj dece ispoljava teškoće u učenju čitanja. Međutim, uvek treba istaći da teškoće u čitanju ne znače odmah i dijagnozu disleksije. Veliki broj dece će ispoljavati teškoće u usvajanju čitanja (oni će teškoće brzo prevazići uz podršku i tretman), dok će manji broj njih dobiti zvaničnu dijagnozu disleksije.

Neophodno je da onog trenutka kada uočimo teškoću, detetu pružimo podršku. Odlaganjem i čekanjem da se problem sam reši i da dete teškoću preraste, produbljujemo razlike između deteta i ostalih vršnjaka. Samim tim, sustizanje vršnjaka i praćenje školskog programa može da postane nemoguće.

Zaključak koji možemo da izvedemo jeste da će dete koje ima disleksiju bez adekvatne podrške logopeda kasniti u ispunjavanju školskih zahteva i u jednom trenutku će biti potreban individulani obrazovni plan (IOP1 ili IOP2).

Poruka roditeljima

Važno je napomenuti da već od pete ili šeste godine života možemo uočiti decu koja će verovatno imati teškoće u učenju čitanja. To su deca koja se teže igraju „na slovo, na slovo“, deca koja teže izdvajaju prvi glas u reči (analiza reči na glasove), koja teže spajaju glasove u reč (sinteza). To mogu biti i deca koja igraju ove igre, ali to rade uvek sa istim rečima, tj. onim koje su naučili napamet.

Dijagnoza disleksije se zvanično postavlja u trećem razredu. Razlog tome jeste kako bi se detetu dalo vreme za učenje i savladavanje oba pisma. Međutim, greška koja se pravi jeste da se zanemaruje rad na problemima pre same dijagnoze. Važno je svakom detetu pružiti podršku, važno je svako dete podržati kroz proces obuke čitanja. U situaciji da dete ima teškoće u učenju čitanja, naša podrška će trajati kratko, dok u slučaju disleksije dete će duže zahtevati pomoć i podršku.

„Ono što je najvažnije jeste da se podrži svako dete, jer teškoće u čitanju utiču na postignuća u svim školskim predmetima, a potom i na samovrednovanje i samopoštovanje. Javite se logopedu čim uočite da dete ulaže trud, ali da obuka čitanja ide teže“, poručuje logoped Smilja Majević.