Reč disleksija nastala je iz grčke riječi "dys" (što znači slab, loš, neprimeren) i reči "lexsis" (jezik, reči). Disleksija je, prema definiciji Orton Dyslexia Society, jedna od nekoliko teškoća u učenju. To je jezično utemeljen poremećaj konstitucijskog porekla koji obeležavaju teškoće u kodiranju pojedinih reči, a koje obično odražavaju nedostatne sposobnosti fonološke obrade. Disleksija se karakteriše različitim teškoćama u različitim oblicima jezika, često uključujući uz probleme čitanja i ozbiljne probleme u sticanju veštine pisanja.
Uzrok nastanka
Većina stručnjaka slaže se da je glavni uzrok disleksije zamena funkcija leve i desne moždane polovine. Za jezičke funkcije mozga, dakle, i za čitanje i pisanje, zadužena je leva moždana polovina koja se još naziva analitička. Kod disleksičara zbog kašnjenja razvoja leve polovine jezičke funkcije preuzima desna. Kako desna polovina primarno vrši funkcije sinteze vizuelnog i auditivnog tipa, pojavljuju se teškoće pri analizi reči, a to objašnjava zbog čega disleksičari misle na neverbalan ili vzuealan način.
I geni su važni, ali ne i presudni za nastajanje disleksije. Naime, dete može da poseduje gen za razvoj disleksije, ali to ne mora da znači da će imati taj poremećaj. Na razvoj disleksije utiču i govorno područje i načini podučavanja čitanja i pisanja. Razlikuje se analitičko-sintetički metod podučavanja i globalni, koji je pogodniji za disleksičnu decu. U našem jeziku važi načelo da kako čujemo, tako i pišemo - zbog toga je važno analizirati glasove, što češće dovodi do pojave disleksije.
Klinička slika
Disleksija se javlja u najranijem detinjstvu i obično se otkriva u ranom školskom dobu, kada dete počinje da savladava veštine čitanja i pisanja. Disleksična deca su prosečne ili natprosečne inteligencije, izrazito kreativna, s razvijenim posebnim, vizuelnim, stilom mišljenja. Odstupanja u ranom razvoju deteta mogu najaviti pojavu poteškoća u učenju čitanja. Deca s disleksijom pri čitanju menjaju redosled slova ili slogova u reči, zamenjuju ili izostavljaju neka slova, menjaju, dodaju ili izostavljaju pojedine reči. Disleksična deca opisuju da im se pri čitanju reči okreću u različitim smerovima, da slova „igraju”, da ne mogu da uhvate red, ili da se rečenice stapaju.
Rukopis im je često neuredan i nerazumljiv, takođe dolazi do izostavljanja i zamene pojedinih slova i slogova i teškoća pri izražavanju misli u pisanom obliku. Disleksično dete je često dezorijentisano u vremenu i prostoru i ne može tačno da odredi vremenski sled događanja. Zavisno od oblika i nivoa disleksije, dete može da ima sve ili samo neki od navedenih simptoma.
Deo njih može se javiti i kod određenog broja dece koja nemaju disleksiju, što često zbunjuje roditelje i nastavnike. Međutim, simptomi kod dece s disleksijom su brojniji, jače izraženi i dugo traju. Zato je važno razlikovati decu koja imaju prolazne teškoće u čitanju i pisanju, decu koja imaju trajne teškoće (disleksija) i decu koja imaju teškoće u okviru opšte smanjenih sposobnosti. Svakoj od navedenih grupa treba pristupiti na prilagođen način.
Dijagnoza
Posumnjate li da neko dete ima disleksiju, potražite stručno mišljenje logopeda ili defektologa. Danas postoje vrlo jednostavni testovi pomoću kojih se može sa sigurnošću utvrditi disleksija.
Lečenje
Budući da ne postoje dva deteta sa disleksijom i istim simptomima, i deca predškolskog uzrasta pokazuje različito izražena odstupanja u veštinama i sposobnostima koje su važne za usvajanje čitanja i pisanja. Iz toga sledi da ne postoje univerzalni programi pomoći, nego je program i pristup za svako dete individualan. Specifični programi se temelje na rezultatima logopedskih procena, sistemski su, postupni i razvojno primereni. Jezičko - govorni tretman je temeljan i u njega se ugrađuju vežbe za podsticanje nerazvijenih veština i sposobnosti (vidnih, slušnih, grafomotoričkih, pažnje, pamćenja...).
Dete sa disleksijom ili ono kod koga postoje naznake da bi moglo postati disleksično, najteže uči auditivnim putem. Znamo da se kod nas školsko učenje (još uvek) zasniva upravo na auditivnim metodama. Zato je važno osigurati učenje putem svih čula i pronaći način koji najbolje odgovara svakom detetu. Kako je auditivni put učenja najslabiji, treba ga ojačati odgovarajućim vežbama kojima će jačanje auditivnih sposobnosti biti prezentovano i kroz druge kanale (slikama, bojama, različitim materijalima). Važno je takvom detetu dati jasne naloge (ne složene nego deo po deo) i više nego drugoj deci približiti pojmove vremena i prostora. Izuzetno je važno imati veru u dobar ishod, pokazati strpljivost u radu, havliti dete za svaki uspeh i podizati mu samopouzdanje.
Zakažite tretman kod logopeda pozivom na 063/687-460:
Imam 55 godina, Imam disleksiju. Imala sam velikih problema sa čitanjem i pisanjem. Tada se nije išlo kod logopeda, već su se deca sa problemom smatrala lenja. Ja sam do te mere kao mala bila uporna da sam napamet učila tekstove koje je trebalo glasno čitati u školi. Kasnije sam išla na dramsku sekciju i uporno vežbala čitanje. Moram da priznam da sam tada mrzela čitanje. A onda su na red došle neke lepe knjige koje sam otkrila i zavolela sam čitanje. Ni dan danas ne volim da čitam naglas, bojim se da ću pogrešiti. Već kao nekad unapred se pripremim. Ljudi nevolje i ne razumeju osobe sa nekim problemom i skloni su da ih ismevaju.
Moje dete nema disleksiju, ali loše čita. Kad god treba da čita izbegava, i pomalo se povlači u sebe zbog toga. Pomažem na razne načine, ali uvek na mišiće. Da li imate neki predlog kako da poboljša čitanje u pojača samopouzdanje. Razume pročitano, nema problem sa pisanjem, isključivo je nesiguran što se tiče čitanja. Ima 8,5 godina, drugi je razred.
Kako se zove kad je neko disleksičan za muziku?
Imala sam ozbiljnu povedu leve strane glave pa su mi se nakon toga javljale neke promene vezane za govor, pisanje, osecaj vremena i sl. Tada sam imala nekih 48 godina. Da li je moguca pojava disleksije u takvim sluvajevima? Niko mi nije nista rekao, sem sto su me 1999. godine poslali u invalidsku penziju, na moj uzas!!!!?
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Bolesti