Jezički razvoj deteta između prve i druge godine

Mozak deteta raste i razvija se u dva glavna pravca. Prvi je određen biološkim činiocima, fiziološkim rastom i onim što je priroda odredila. Dok je drugi pod uticajem njegovih iskustava.

Mi ne možemo da menjamo ili ubrzavamo razvoj, već moramo da čekamo kad je dete spremno za usvajanje novih veština.

Ako je dete prevremeno rođeno, prematuritet pogađa svaki aspekt razvoja drugačije. Određene sposobnosti mogu biti netaknute, dok druge mogu biti ozbiljno narušene.

 

Sposobnost slušanja je osnova razvoja dečjeg govora i jezika, kao i socijalnih i akademskih veština. Dete u ovom periodu može da prati i izvršava jednostavne naloge. Razume prosta pitanja ("Gde je tata?"). Pokazuje imenovane slike u knjizi. Prati uputstva kako da nadje dva poznata predmeta. Sluša i prati kraće priče.

 

Detetov vokabular rapidno raste od momenta kad izgovori prvu reč (oko 12. meseca). Sam vokabular se uvećava tokom celog našeg života usled školovanja, čitanja i životnog iskustva. Prosečan broj reči koje dete ume da izgovori i kojima se služi sa

 

12 meseci – od 2 do 6 reči, pored reči "mama" i "tata"

15 meseci – 10 reči

18 meseci – 50 reči

24 meseca – 200-300 reči

 

Osnovni pojmovi kojima opisujemo mesto, vreme, način, poredimo i sl., tokom ovog perioda dete može da prati jednostavne prostorne upute (u, na). Razume pojam "još jedan". Koristi se jednostavnim pokazateljima pravca (gore, dole). Koristi dva do tri predloga (na, u, ispod).

 

Prosečna dužina rečenice deteta je veoma pouzdan pokazatelj nivoa razvijenosti jezičkih sposobnosti. Na ovom uzrastu dete izgovara rečenice od jedne, dve i tri reči.

 

Većina lingvista se slaže da se među prvim zamenicama usvajaju JA i TO.

 

Kod deteta uzrasta do 2 godine, razumljivost govora je između 25% i 50%.

 

Dete je u stanju da postavi i odgovori na pitanje u cilju održavanja komunikacije i prikupljanja informacija. Ono pitanje postavlja podižući intonaciju svog glasa. Ali i počinje da koristi formu "šta je to?"

Na postavljeno pitanje može da odgovori na više načina:  

  • "Hoćeš sok ili vodu?" – dete bira jedan od ponuđena dva odgovora
  • "Gde je lopta?" – dete prstom pokazuje sliku u knjizi
  • "Šta je to?" – dete imenuje poznate predmete (kola, beba, lopta)
  • DA/NE pitanja – dete klima ili odmahuje glavom
  • "Gde je tata?" – dete usmerava pogled ka tati

 

 

Kako stimulisati dete u ovom periodu?


Počnite da pričate, pevate i čitate vašem detetu u najranijem uzrastu. Dete uči jezik tako što sluša odrasle kako pričaju.

Kad vaše dete počne da izgovara pojedinačne reči ("mama"), vi to proširite (npr. "Ovde je mama. Mama te voli....").

Kad nešto objašnjavate detetu, služite se kratkim i jednostavnim rečenicama. Kako dete bude raslo, tako će se i vaše rečenice proširivati.

Postavljajte detetu pitanja koja zahtevaju više od odgovora da/ne. Pažljivo slušajte dete dok vam se obraća. Odgovarajte na njihova pitanja i posvetite vreme da im pojasnite ono što ih zanima. Razgovarajući sa detetom vi mu pomažete da obogati rečnik, širi svoja saznanja o svetu i razvija znatiželju.

 


Kada potražiti savet/pomoć?


Ako dete koje ima 15 meseci,...

            nema prvu reč

            ne reaguje na zabranu ili na pozdrav pa-pa

 

Ako dete koje ima 18 meseci,...

            ne koristi barem 6 do 10 reči dosledno

            ne čuje dobro ili loše razlikuje zvukove

 

Ako dete koje ima 20 meseci,...

            ne koristi bar 6 različitih konsonanata

            ne prati jednostavna uputstva

 

Ako dete koje ima 24 meseca,...

            ima rečnik sa manje od 50 reči

            nije zainteresovano za socijalne interakcije

 

Takođe, pomoć treba potražiti i ako je dete,...

            veoma probirljivo u jelu (jede samo 4 do 5 vrsta hrane, na određenu vrstu hrane povraća)

            ne pokazuje interesovanje za komunikaciju

            izraženo balavi

            muca intenzivno i duže od 3 nedelje


PROČITAJTE I: Jezički razvoj deteta tokom prve godine

Razvoj govora i jezika kod dece između druge i treće godine


Podeli tekst:

Diplomirani logoped Smilja Majević bavi se problemima kasnog progovaranja, govornih i jezičkih poremećaja (razvojna disfazija, mucanje, problem artikulacije), kao i patologijom glasa, problemima čitanja, pisanja, računan...

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 1

  1. Jelena Gardoš 20.02.2018

    Odličan tekst!


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde