Deca i ekrani – problemi modernog doba

Možda bi pravi naslov trebalo da bude „Bebe i deca korisnici mobilnih telefona, tableta, kompjutera i televizora“. Svedoci smo velike zloupotrebe tehnologije sa „višim ciljem“ zabave i edukacije dece.

Deca i elektronski uređaji

Elektronske uređaje ne možemo isključiti iz naših života i svakako da deca moraju da ih primete i da se za njih zainteresuju. Bilo da radimo posao na kompjuteru, javljamo se na poziv, šaljemo poruku, fotografišemo, gledamo film, dete, a i beba, biće privučeno uređajem. Za njega je to blještava stvarčica koju koristi roditelj. Problem nastaje kad tu istu stvarčicu krene da koristi dete, ili beba.

Deca, a i bebe, najčešće slušaju i gledaju pesmice, crtane filmove i različite video klipove. Ono što uvek možemo da vidimo jeste da je dete odjednom mirno, tiho i zainteresovano za sadržaj koji mu je dat. A ta zainteresovanost može da traje satima. Umesto da se kreće i istražuje svet oko sebe, dete je mirno, čak previše mirno, što za posledicu može imati lošije motorne sposobnosti i/ili neke posturalne probleme.

Sadržaj koji gleda, dete na najranijem uzrastu, ne razume i iz njega ne uči. Ono što beba ili mlađe dete vidi jeste brzo smenjivanje slika jarkih boja. Dodatnu brzinu daje i mogućnost skrolovanja po ekranu. Skrolovanjem dete razvija funkciju palca. Na taj način zanemaruje se razvoj šake i važnost kažiprsta.

Brzo smenjivanje slika, kao i skrolovanje sadržaja, negativno se odražava na pažnju. Tako da iako nam se čini da dete dugo održava pažnju, stalno menjanje sadržaja njegovu pažnju (koja je inače kratka) čini još kraćom, a dete stalno traži novi podsticaj kroz stalno nove sadržaje.

Uticaj elektronskih uređaja na govor kod dece

Kad komuniciramo poruke koje šaljemo sagovorniku jesu verbalne, ali i neverbalne. Istovremeno sagovornik čuje naše reči, čuje melodiju, ritam i tempo našeg govora, ali i vidi mimiku, gestove i držanje našeg tela. Tokom komuniciranja pratimo sagovornika, njegovu pažnju, interesovanja. Ako primetimo da nas sagovornik ne prati, da je mislima odlutao ili da našu poruku ne razume, mi svoj iskaz menjamo i prilagođavamo. Trudimo se da ravnopravno učestvujemo u komuniciranju. Trudimo se da održimo i produžimo interakciju. Naša komunikacija je uvek dvosmerna.

Sadržaj koji se prezentuje putem elektronskih uređaja zahteva samo pasivno gledanje i slušanje. Sve je nasnimljeno, sadržaj ide svojim tempom bez obzira na to šta dete čini. Da li je dete razumelo? Da li je dete ispratilo? Da li dete ima pravo da nešto kaže? U ovom slučaju nema dvosmerne komunikacije.

Izlaganjem deteta sadržajima putem elektronskih uređaja značajno limitiramo njegov celokupni razvoj, jer utičemo na razvoj fine i grube motorike, govora kao i pažnje.

Argumenti za (ne) davanje elekronskih uređaja deci

Najčešći razlozi zbog kojih roditelji daju elektronske uređaje deci:

• I mi smo tako pa nam ništa ne fali

Pa, nismo baš. Platforma Youtube postoji od 2005.godine, a telefoni koji mogu da podrže gledanje i slušanje preko Youtube-a postoje nešto više od 10 godina.

• Samo pet minuta tišine

Nikad ne bude pet minuta. Uvek bude mnogo, mnogo više. Telefon je jeftina bebisiterka koja čini više štete nego koristi. Kada biste stvarno izmerili celokupno vreme detetove izloženosti ekranima, zapanjili biste se.

• Neka nauči engleski

Engleski, srpski, kao i bilo koji drugi jezik ne uči se kroz jednosmernu komunikaciju. Jezik učimo kroz interakciju sa drugima, bilo odraslima ili decom. Učenje boja, brojeva, alfabeta na engleskom nije funkcionalno učenje. Tj. dete ima znanje koje ne može da primeni u svakodnevnoj komunikaciji sa okolinom.

• Neka čuje pravilan izgovor engleskog

Pasivno slušanje nije način na koji učimo jezik, pa tako ne učimo ni pravilan izgovor nekog jezika.

• Tako uči različite stvari

Deca najbolje uče kroz pokret i iskustvo i na taj način dobijaju funkcionalno znanje koje mogu da primene i na osnovu koga nova znanja mogu da povezuju, a samim tim lakše uče.

• Svi daju deci

Dosta roditelja daje, ali ne daju svi!

• Sva deca imaju telefon/tablet

Neka deca imaju, ali nemaju sva!

• Bolje televizor nego telefon

Izbegavanjem telefona u korist televizora dobijamo isti učinak – dete je pasivni posmatrač različitih sadržaja.

• Ne znam da šteti

Dosta često čujem ovaj odgovor. Ne smatram ga iskrenim, jer se o štetnosti telefona dosta govori u različitim medijima. Možemo reći da o štetnosti ekrana „već znaju i ptice na grani“

Logoped poručuje roditeljima

Ni jedan od navedenih razloga ne opravdava upotrebu telefona/tableta/televizora na najranijem uzrastu. Elektronski uređaji su dobre sluge, ali zli gospodari. Svetska zdravstvena organizacija smatra da deca do 2. godine života ne treba da se izlažu ekranima, a nakon toga izlaganje treba da bude strogo kontrolisano od strane odraslih.

 „Pružimo detetu priliku da razvije svoj pun potencijal u stvarnom svetu koji ga okružuje, isključimo ekrane! ”, naglašava logoped Smilja Majević.