Razvoj jezika traje ceo život. Čak i mi, odasli, čujemo i učimo nove reči i tako bogatimo svoj vokabular.
Za svako dete je važno da razume i koristi u svom govoru što više reči. Bogat rečnik u predškolskom periodu siguran je znak dobrog uspeha u školi.
Najlakši način da razvijemo detetov vokabular jeste da pričamo SA detetom. Znači, ne pričati detetu jer to npr. radi televizor. Mi pustimo program, a dete niko ništa ne pita, ono samo sluša; dete je nemi posmatrač.
Važno je pričati SA detetom. Uključiti ga u konverzaciju, zahtevati njegovo učešće i aktivno prisustvo. Na taj način ono ostvaruje napredak.
Dete se tokom dana igra brojnim igračkama na različite načine, a mi sve to možemo da iskoristimo i obogatimo detetov rečnik.
Kad se dete igra vozilima, mi možemo
- imenovati vrste vozila (auto, sportski auto, džip, autobus, avion, kamion, prikolica, voz, lokomotiva, vagon...)
- porediti vozila (veći/manji, brži/sporiji...)
- pričati o tome šta/koga prevoze (ljude, tovar, automobile, đubre,...)
- pričati o tome šta mi radimo (vozimo, jurimo, parkiramo, sudarimo, prevrnemo... Sa starijom decom: vozimo do mosta, parkiramo ispred radnje, sudarimo se na putu...)
Kad se dete igra kockama, mi možemo:
- porediti kocke po veličini (velike/male)
- klasifikovati ih po bojama
- brojati kocke
- pričati sa detetom o tome šta gradimo (kuću, dvorac, most, zamak...)
- imenovati šta dete radi (traži, nađi, stavi, skini, skloni... Sa starijom decom: stavi na vrh, skini sa strane, skloni ispod...)
Kada se dete igra lutkom, mi možemo:
- imenovati delove tela na lutki
- imenovati garderobu koju lutka ima, kao i radnje vezane za to (obuci, svuci, veži, skini, otkopčaj, zakopčaj)
- govorom propratiti dečju igru svakodnevnih aktivnosti (kupamo lutku, oblačimo lutku, idemo u park, idemo u vrtić/školu, lutka ruča, ide kod lekara...)
- imenovati ono što radimo i šta zahtevamo od deteta (hvataj, baci, uzmi, nađi, podigni, šutni,..)
- porediti radnje (baci visoko/nisko, baci snažno/polako, lopta ide brzo/sporo...)
- učiti dete socijalnim veštinama (sad bacam ja, sačekaj svoj red, ti si na redu, dodaj loptu...)
- pričati o bojama i bojicama koje koristi (drvene, flomasteri, voštane; crveno kao jabuka, žuto kao sunce...)
- pričati o oblicima koje dete crta (krug kao lopta, kao sunce, kao točak... Sa starijom decom: nacrtao si ispod drveta loptu, na nebu je žuto sunce, ispred kuće nacrtaj stazu, na krovu je ptica...)
- pričati o oblicima koje pravimo (liči na pitu, kobasicu, picu, spljošteno ,uvijeno...)
- porediti dobijene oblike (veće/manje, debelo/tanko, tvrdo/meko...)
- pričati o tome šta radimo (stisni, skloni, dodaj, pomeri, rolaj...)
- ako imamo modle, možemo imenovati oblike koje dobijamo
- pričati o slici, delovima koje tražimo, boji koju tražimo i slažemo
- pričati o tome gde treba staviti deo slagalice (gore/dole, pored...)
- imenovati delove/figure kojima se dete igra
- pričati o situaciji koju dete igrom proživljava. To su najčešće već viđene situacije, bilo da ih je dete lično doživelo ili videlo.
