Cerebralna paraliza iz ugla ortopedskog hirurga

Cerebralna paraliza nije bolest već hronično neurološko stanje koje se karakteriše poremećajem razvoja motornih funkcija: pokreta, položaja, tonusa, refleksa. Ovi poremećaji nastaju u toku moždanog razvoja dovodeći do ograničenja različitih aktivnosti kao što su hod, kordinacija pokreta, gutanje, žvakanje, govor... Pored navdenih motornih poremećaja mogu postojati i drugi poremećaji kao što su konvulzije, poremaćaji vida, sluha, lučenja pljuvačke, poremećaji funkcije unutrašnjih organa, zatim poremaćaji ponašanja, komunikacije i dr.

Kako nastaje cerebralna paraliza i koji su faktori rizika?

Cerebralna paraliza nastaje kao posledica događaja ili serije događaja koji nemaju progresivan karakter, a koji su doveli do oštećenja mozga, koji je u razvoju.

Faktori rizika koji mogu dovesti do pojave cerebralne paralize su mnogobrojni. To su nepovoljni činioci koji deluju za vreme trudnoće. Posebno su značajni oni činioci koji deluju u prvih 5 meseci trudnoće, pošto mogu da se komplikuju pojavom kongenitalnih anomalija mozga. U pomenute činioce spadaju: povrede trudnice i ploda, infekcije ili metabolički poremećaji kod trudnice, intoksikacije trudnice lekovima ili drugim toksičnim materijama, višestruka trudnoća, prekomerna ili nedovoljna količina plodove vode (amnionske tečnosti) i dr.

Koji su simptomi cerebralne paralize?

Postoji zaostajanje u motornom razvoju različitog stepena. To se odnosi na sposobnost samostalnog držanja, glave, sedenja, stajanja, hoda. Spontana pokretljivost ekstremiteta i trupa može da bude poremećena. Mišićni tonus je izmenjen, najčešće postoji povećan tonus (hipertonija) spastičkog tipa. Ovaj oblik se odlikuje, pored povećanog tonusa (tzv. krute oduzetosti ekstremiteta) i postojanjem deformiteta na trupu i ekstremitetima. Na trupu može postojati kosa karlica i kriva kičma, na gornjim ekstremitetima u predelu ramena najčešće postoji uvrnutost i pripijenost nadalaktice uz trup, u predelu lakta njegova savijenost (fleksioni deformitet), u predelu šake i prstiju njihova savijenost i pojava deormiteta u obliku palca u šaci. U predelu kuka pripijenost, savijenost i uvrnutost natkolenice, iščašenje jednog ili oba kuka, u predelu kolena njegova savijenost i u predelu stopala postojanje baletskog stopala, uvrnuto ili izvrnuto stopalo. Postoje i redje forme cerebralne paralize kao što su: diskinetička forma koja se odlikuje postojanjem nekontrolisanih pokreta, poremećajima položaja i koordinacije; ataksička forma koja se odlikuje poremećajem ravnoteže, koordinacije i položaja i mešovita forma koja se odlikuje kombinacijom poremećaja navedenih formi.

Pored motornih poremećaja, kod ometenih cerebralnom paralizom, mogući su i poremećaji drugih sistema i organa: poremećaji vida, sluha, govora, poremećaji funkcije organa za varenje, disjanih organa, organa mokraćnog sistema, mogući su hormonalni poremećaji, epileptičke konvulzije, mentalni poremaćaji i dr.

Kako se cerebralna paraliza dijagnostikuje?

Dijagnoza cerebralne paralize se postiže razgovorom sa roditeljima ili starateljima (anamneza), pregledom pacijenta, pregledom mozga (endokranijuma) uz pomoć ultrazvuka, kompjuterizovane tomografije (skenera), nuklearne magnetne rezonance, a od koristi mogu da budu i elektroencefalografija EEG (registrovanje moždane električne aktivnosti), elektromiografija (registrovanje neuromišćnih potencijala), evocirani potencijali (ispitivanje osećaja odn. senzorike vidnog i slušnog aparata kao i osećaja dodira). Takodje, nekad je potrebno obaviti i metabolička i genetska ispitivanja i ispitivanje na postojanje koagulopatija.

Koje su druge bolesti koje prate cerebralnu paralizu?

Stanje cerebralne paralize može da bude komplikovano postojanjem drugih poremećaja kao što su:

• epilepsija (pojava konvulzija),
• mentalna retardacija,
• hidrocefalus (povećan obim glave-makrocefalus),
• poremećaji vida, sluha, govora, lučenja pljuvačke (povećano lučenje pljuvačke-hipersalivacija),
• zatvor (otežano pražnjenje creva),
• postojanje hladnih šaka i stopala (vazomotorni poremećaji),
• pojava niskog rasta, prevremenog puberteta (hormonalni poremećaji),
• česte infekcije disajnih puteva,
• poremećaji kontrole mokrenja,
• gubitak koštane snage (osteoporoza) i dr.

Kakva je prognoza kod cerebralne paralize?

Kod lakših formi cerebralne paralize praktično nije potrebno lečenje i takve osobe mogu da imaju potpuno normalan život. Nasuprot rečenom, osobe sa veoma teškom formom cerebralne paralize su u potpunosti zavisne od drugih, uglavnom zahtevaju neprekidan nadzor, a često i smeštaj u specijalizovanim ustanovama za zbrinjavanje i negu. Ostali oblici cerebralne paralize se leče timski uz pomoć stručnjaka različitih specijalnosti, pri čemu ortopedska hirurgija ima posebnu ulogu u korekciji deformiteta radi omogućavanja lakšeg obavljanja svakodnevnih životnih aktivnosti.

Prosečno kod oko 80% hendikepiranih cerebralnom paralizom se može očekivati da će imati normalan životni vek.

Kako se danas leči cerebralna paraliza?

Savremeni pristup lečenju cerebralne paralize podrazumeva timski pristup u kome učestvuje niz stručnjaka: fizijatar, ortoped, neurolog, neurohirurg, pedijatar, oftalmolog, otorinolaringolog, stomatolog, radiolog, defektolog, logoped, psiholog, socijalni radnik, fizioterapeut, radni terapeut, medicinska sestra-tehničar, ortotičar, protetičar, inženjer koji se bavi rehabilitacionim inženjerstvom, nastavnik, roditelj.

Lečenje je neoperativno i operativno. Ciljevi neoperativnog lečenja su usmereni ka očuvanju pokretljivosti zglobova, sprečavanju nastanka deformiteta i njihovoj korekciji, jačanju mišićne snage, osposobljavanju za obavljanje svakodnevnih životnih aktivnosti. Ono podrazumeva primenu različitih oblika fizikalne terapije, radne terapiju, lečenje gipsom, ortopedskim pomagalima, medikamentno lečenje, terapiju kiseonikom (oksigenoterapija), primenu akupunkture, lečenje matičnim ćelijama. Operativno lečenje podrazumeva neurohirurško lečenje, čija je svrha smanjenje spazma i nekontrolisanih pokreta i ortopedsko-hirurško lečenje, koje ima za cilj korekciju deformiteta na trupu i ekstremitetima.

Koji su najveći izazovi kod osoba sa cerebralnom paralizom u Srbiji i svetu danas?

Cerebralna paraliza predstavlja značajan medicinski, društveni i ekonomski problem za svako društvo. Za sada nije moguće efiksano sprečiti pojavu cerebralne paralize. Njena učestalost se ne smanjuje uprkos napretku medicinske nauke, poboljšanom nadzoru trudnica i efikasnijem zbrinjavanju problema u trudnoći, poboljšanju akušerske prakse i postporodjane nege trudnice i novorodjenčeta. Izlečenje cerebralne paralize nije moguće, ali je moguće lečenjem postići takva poboljšanja sa kojima će pacijenti i njihovi roditelji biti zadovoljni. Za ometene cerebralnom paralizom, prema anketama obavljenim kod nas i u svetu, najznačajnije je da postanu samostalni, nezavisni, da mogu da se zaposle, da imaju dobre mogućnosti komunikacije, da mogu da osnuju porodicu. Prema tome imajući u vidu rečeno jasno je i koji su najveći izazovi za osobe sa cerebralnom paralizom, kao i za timove koji se bave njihovim lečenjem.