Pravovremeno prepoznavanje dece niskog rasta

Kako dete treba da raste? | Zašto nastaje nizak rast? | Kada prepoznati?

Normalan rast kod dece je pokazatelj dobrog opšteg zdravlja, adekvatne ishrane i povoljnog psihoemocionalnog okruženja. Nizak rast ili pothranjenost treba da ukažu na nedovoljnost ishrane i poremećaj zdravlja. Praćenje linearnog rasta jedan jeod osnovnih metoda za rano otkrivanje oboljenja i praćenje oporavka tokom lečenja. 

Kako dete treba da raste?

Tokom detinjstva brzina rasta najveća je tokom prve dve godine života. U detinjstvu je zatim ujednačen rast, oko 5-7,5 cm godišnje. Sporo progresivno smanjivanje i najmanja brzina rasta je pred početak puberteta (4–5 cm). Zatim sledi brz rast u periodu puberteta. Skok u brzini rasta traje oko dve godine, a ukupni doprinos visini u odraslom dobu je 15%. Kod devojčica je brži rast na samom početku puberteta (8-10 cm za godinu dana), odnodno do pojave menarhe. Dečaci brže rastu u drugoj polovini puberteta (10-15 cm za godinu dana). 

Veoma je važno da se za svako dete odredi srednja visina roditelja (genetički potencijal rasta ili ciljna visina):

• Ciljna visina za dečaka (cm)  =  (visina oca + visina majke)/2 + 6,5;
• Ciljna visina za devojčicu (cm)  =  (visina oca + visina majke)/2 – 6,5.

Tako izračunata ciljna visina se ucrtava u kartu rasta deteta i njegov izabrani pedijatar prati brzinu linearnog rasta i registruje svaku promenu. Visina deteta je u skladu sa visinom roditelja u slučaju da je projektovana adultna visina unutar raspona ciljna visina ± 5 cm.

Zašto nastaje nizak rast?

Nizak rast može biti fiziološki, patološki i idiopatski. Na sreću, fiziološki oblici niskog rasta su mnogo češći od patoloških oblika. Jedan od najčešćih oblika fiziološkog niskog rasta je familijarno niski rast. Deca nemaju nikakve simptome ili znake bolesti. Jedan ili oba roditelja su niskog rasta. U toku detinjstva i adolestencije rast ostaje na niskom percentilu. Koštano sazrevanje je u skladu ili izuzetno kasni (najviše do dve godine) za hronološkim uzrastom.

Drugi oblik fiziološkog niskog rasta je nizak rast sa zakasnelim početkom puberteta. Deca su takođe bez sistemskih simptoma i znakova druge bolesti. Postoji podatak o kasnom ulasku u pubertet jednog od roditelja. Učestalost je veća kod dečaka. Koštana zrelost kasni za više od dve godine u odnosu na hronološki uzrast, ali je u skladu sa visinskim uzrastom. Rast je usporen već u ranom detinjstvu i veoma je mala brzina rasra pre početka puberteta. Takođe, nije retka kombinacija porodično niskog i usporenog rasta.

Što je odstupanje telesne visine od normalne veće, to je veća verovatnoća da dete ima neki od patoloških oblika niskog rasta. Najčešći patološki oblici niskog rasta su:

• nedostatak hormona rasta;
• hipotiroidizam;
• Tarnerov sindrom;
• skeletne displazije;
• rahitis;
• nizak rast prouzrokovan intrauterusnim zastojem u rastenju (IUZR);
• celijakija;
• inflamatorne bolesti creva;
• hronična renalna insuficijencija;
• zračenje lobanje (nedostatak hormona rasta) ili kičme;
• genetski sindromi (Prader-Willy-jev, Noonan-ov, Silver-Russel-ov i drugi);
• terapija glikokortikoidima u suprafiziološkim dozama (astma, reumatske bolesti) i drugi. 

Kada treba prepoznati nizak rast dece?

Definicija niskog rasta je zasnovana na arbitrarno utvrđenim kriterijumima (telesna dužina/telesna visina, koja je manja od -2 standardne devijacije ili ispod 3. percentila).  Odnosi se na zdravu decu istog uzrasta i pola, poželjno iste rasne pripadnosti. 

Indikacije za neodložno ispitivanje u cilju otkrivanja uzroka niskog rasta:

• telesna visina manja od -2 SD (ispod 3. percentila) za uzrast i pol;
• niska brzina rasta izmerena u periodu od najmanje 6 meseci, bez obzira na telesnu visinu;
• dete rođeno malo za gestaciono doba, koje u uzrastu od 2 godine ne dostigne normalnu, odnosno telesnu visinu u skladu sa visinom roditelja;
• telesna visina manja od 25. percentila kada istovremeno postoji odstupanje od ciljne visine (genetičkog potencijala) za više od 5 cm;
• deca u pubertetu koja ne pokazuju očekivani pubertetski skok rasta.

Uzroke niskog ili usporenog rasta najbolje je otkriti u pretpubertetskom uzrastu (između 4. i 7. godine). Ukoliko je tempo rasta manji od 4,5 cm godišnje, bez obzira na uzrast, treba uputiti dete na pregled.

"Prosečni uzrast na prvom pregledu kod endokrinologa u Srbiji je 11 godina, što svakako treba promeniti i pomeriti za period pre polaska u školu. Svako dete niskog rasta treba uputiti endokrinologu i pružitu mu šansu da se uzrok niskog rasta otkrije i adekvatno leči."