Strah od gubitka kontrole

Na bogatom repertoaru iracionalnih strahova koje tipično srećemo kod fenomena anksioznosti, značajno mesto ima strah od gubitka kontrole. Ovaj strah je vrlo čest simptom anksioznosti i može se javiti praktično kod svih anksioznih poremećaja. 

Forme ispoljavanja ovog straha su višestruke, ali najčešće je reč o strahu od:

• gubitka kontrole nad ponašanjem,
• telesnim funkcijama,
• emocijama i mislima.

Šta su anksiozni poremećaji i kako se ispoljavaju?

Glavna osobina psihijatrijskih stanja anksioznosti jeste strah, i naravno anksioznost. Ova dva osećanja, anksioznost i strah, se javljaju uvek kada procenimo da nam preti neka opasnost.

Kažemo da se radi o strahu ako je opasnost neposredna, a da se radi o anksioznosti ako osoba strašljivo isčekuje neku opasnot u budućnosti. Pored straha koji se javlja u situacijama koje sa sobom realno nose neku opasnost, postoje i strahovi koji se javljaju kad opasnosti uopšte nema, ili je opasnost mala, a reakcija straha prenaglašena. Takvi strahovi se nazivaju patološkim, nerealnim ili bolesnim strahovima i osnov su mnogih oboljenja u psihijatriji, ali dominantno anksioznih poremećaja.

Kada smatramo da je naša egzistencija u opasnosti (to se dešava u slučaju straha i anksioznosti), telo reaguje tako što mu je potrebna je veća količina kiseonika, te počinjemo ubrzano da dišemo. Ubrzava nam se i rad srca i raste na kratko vreme i krvni pritisak, a sve u cilju da se krv sa neophodnim materijama dopremi u što većoj količini do onih delova tela koji su nam tada neophodni. Takođe, javi se i preraspodela krvi, tako da se krvotok u onim delovima koji nam nisu u trenutku opasnosti neophodni nešto malo redukuje, dok se u drugim delovima pojačava. Zato kada osetimo strah prebledimo i osuše nam se usta.

U isto vreme se i usporavaju neki procesi bez kojih u tom kritičnom trenutku možemo, da bi se sačuvala energija za odbrambene aktivnosti. Da se telo usled oslobađanja veće količine energije ne bi pregrejalo, uključuju se nove svrsishodne reakcije koje služe da snize temperaturu tela, a to su drhtanje i preznojavanje.

Koje sve vrste anksioznih poremećaja postoje?

• Panični poremećaj se karakteriše pojavom paničnih napada i takozvane anticipatorne anksioznosti. Panični ataci su uglavnom iznenadni napadi straha koji se javljaju "kao grom iz vedrog neba". Strah počinje polako da raste, dostigne maksimum za nekih desetak sekundi, traje jedno određeno kratko vreme u najizraženijem obliku (koje se meri u minutima), a onda spontano opada. 
• Generalizovani anksiozni poremećaj se karakteriše pojavom strepnje, zebnje, slutnje povezane sa najmanje dve ili više svakodnevne i uobičajne situacije. To su osobe koje tokom većeg dela dana stalno slute da će se nešto loše dogoditi. Stalno im je u glavi prisutna misao koja počinje sa "šta ako.....". 
• Agorafobija je strah koji se javlja najčešće kao posledica predhodnih paničnih ataka ili  neke traumatske situacije. Glavna karakteristika je da se osoba plaši da uđe u određene situacije, ili, ako uđe i javi se strah, beži iz tih situacija. 
• Socijalna fobija se karakteriše neadekvatnim i intenzivnim strahom od negativne procene drugih ljudi. Javlja se u situaciji kada se osoba nalazi u socijalnim relacijama.  
• Jednostavna fobija je strah koji se javlja od jedne određene situacije ili objekta. Recimo strah od vožnje liftom ili avionom, strah od visine, insekata, psa, krvi.
• Opsesivno - kompulzivni poremećaj je najteži od svih anksioznih poremećaja. Karakterišu ga opsesije i kompulzije. Opsesije su nametljive neprijatne misli, slike i impulsi. One se umeću u normalan misaoni tok, prekidaju ga, veoma su neprijatne i za osobu najčešće neprihvatljive sadržine. 

Strah od gubitka kontrole nad ponašanjem

Strah od gubitka kontrole nad ponašanjem je karakterističan za opsesivno kompulzivni poremećaj.

Opsesivne misli agresivnog sadržaja, na primer, da se udari slučajni prolaznik ili da se povredi bliska osoba, su osnova na kojoj se može razviti ovakav strah. Osoba se stalno preispituje, strahuje i analizira da li bi ona to zaista mogla da uradi, da li će moći da izdrži i odupre se agresivnom impulsu. Slično je i kod opsesija sa religijskom, suicidalnom i seksualnom tematikom. Na primer, osoba može strahovati da će glasno opsovati Boga u crkvi, da se neće odupreti impulsu da povredi sebe ili da seksualno zlostavlja slabiju osobu.

Za vreme paničnih napada, bilo u sklopu paničnog poremećaja ili kod drugih paničnih stanja, strah od gubitka kontrole nad ponašanjem je česta pojava. Iznenadni nalet vrlo intenzivnog straha praćen burnim telesnim simptomima koji karakteriše napad panike na misaonom planu, često je praćen idejom da će osoba izgubiti kontrolu nad sobom. Osoba se boji da neće znati šta da radi, da će možda juriti besciljno, vikati, „govoriti gluposti“, biti agresivna prema drugima i da će sebe nekim postupkom osramotiti.

Strah od gubitka kontrole nad telesnim funkcijama

Strah od gubitka kontrole nad telesnim funkcijama se uglavnom sreće kod fobičnih stanja straha.

Najčešći oblici socijalnog straha od gubitka telesne kontrole povezani su sa povraćanjem na javnom mestu i gubitkom kontrole nad fiziološkim radnjama, kao što su mokrenje, posebno u situacijama kao što su vožnja autobusom, liftom, na pismenom ispitu koji dugo traje, pri poseti prijateljima i slično. Kada su smetnje izražene, kod ovih osoba je prisutan paralizirajući strah da neće moći da održe telesnu kontrolu u određenim situacijama. Posledično, javlja se ponašanje izbegavanja koje je tipično za fobična stanja.

Kod agorafobije, gde se panični napadi mogu manifestovati telesnim simptomima u vidu vrtoglavice, nestabilnosti ili nesvestice, strah od pada na javnom mestu je vrlo čest simptom. Osoba u tim situacijama ima doživljaj da će se onesvestiti i pasti, ili da će kolabirati. Ovo je takođe jedan od vidova straha od gubitka telesne kontrole.

Strah od gubitka kontrole nad mislima

Strahovi od gubitka kontrole nad mislima i emocijama su u bliskoj vezi, imaju različite forme ispoljavanja i najčešće su opsesivni fenomeni.

Osoba može verovati da bi se njene misli na neki način mogle otuđiti i preuzeti kontrolu nad njom, ili da bi mogla izgubiti kontakt sa umom ili uvid u njegov sadržaj. Ovde se logično nadovezuje strah od gubitka razuma odnosno ludila.

Strah od gubitka kontrole nad emocijama se odnosi na mogućnost da osoba bude preplavljena snažnom i neželjenom emocijom koja bi mogla voditi u nepredvidivo i opasno ponašanje, na primer, u slučaju ljutnje i besa. Može se javiti i zabrinutost od gubitka kontrole nad svim emocijama što se tumači kao gubitak razuma odnosno uvod u ludilo.