Telefon za zakazivanje
Telefon za zakazivanje
Raspored rada doktora
Oblasti medicine
Specijalizacija
Ustanove u kojima radi
Grad
Jezici
O doktoru
Dr Bojan Jovanović je specijalista opšte hirurgije s dugogodišnjim iskustvom u radu s pacijentima iz Niša. Stručnjak u oblasti minimalno invazivne hirurgije.
Poznat je po svom poduhvatu gde je laproskopski obavio dve operacije odjednom - operaciju žučne kese i slepog creva. Od tada uživa veliko poštovanje kako pacijenata, tako i svojih kolega i saradnika.
Dr Jovanović obavlja:
- operacije slepog creva;
- operacija kile;
- operacija žučne kese;
- operacije debelog creva,
- operacije akutnih stanja u abdomenu.
Stručno se usavršavao širom zemlje i inostranstva. Autor je i koautor nekoliko radova.
Zakažite pregled kod dr Bojana Jovanovića pozivom na broj 063/687-460 ili putem Stetoskop.info sajta.
Obrazovanje:
Osnovne studije.
Specijalizacija iz opšte hirurgije.
Radno iskustvo:
Univerzitetski klinički centar NIš
Hirurg u Centru za minimalno invazivnu hirurgiju.Humano Niš
Hirurg.Članstvo:
Lekarska komora Srbije
Član.Srpsko lekarsko društvo
Član.| Naziv usluge | RSD |
|---|---|
| Pregled hirurga |
5,000Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.
|
Najnoviji tekstovi koje je lekar objavio:
Skup simptoma u kojima dominiraju poremećaj u radu motorike...
Još od Šekspirovih vremena moždani udar ,,dodaje godine našo...
Kod osoba obolelih od shizofrenije svaka vrsta fizičke aktiv...
Jedan od najeminentnijih svetskih stručnjaka na polju endo-v...
Da li kod dijabetesa tip 2 uvodjenjem insulina, pankreas prestaje da luči insulin? Kojim dijagnostičkim metodama i laboratorijskim analizama se proverava funkcija pankreasa?
Ass. dr Milena Velojic Golubovic
Zelela bih da znam nešto više o Hashimoto tireoiditis-u zato sto mi je to dijagnoza uz ostale autoimune bolesti. Žlezda mi je odstranjena u većoj meri 1990. godine, pijem tivoral, a imam još reumatoidni artritis, pernicioznu anemiju , sindrom suvog oka itd.
Neke automune bolesti mogu ići zajedno, kao što je kod Vas slučaj. Verovatno ste imali nodozno (čvorasto) izmenjenu i veliku žlezdu koja je operatvno tretirana. Naravno sada je prisutna hipotireoza i doživotno trebate uzimati hormon T4 (tivoral, letrox). Ukoliko je supstitucija dobra (na osnovu odsustva specifičnih tegoba, kliničkog nalaza, TSH i T4), ovo oboljenje samo po sebi neće imati uticaj na dužinu i kvalitet Vašeg života. Ostale autoimune bolesti leče specijalisti odgovarajućih grana medicine. Prof. Dr Slobodan Antić
Moj muž ima 28god, visok je 187, a težak 96kg. Prilikom analize krvi utvrđen mu je šećer 5,9 ( nor. do 6,4), ukupan holesterol 5,08 HDL 0,89, LDL 3,7 trigliceridi 1,11. Analize su rađene nakon 20 dana i šećer u krvi mu je 6.2 ( gornja granica 6,1) holesterol 4,4 HDL 0,90 LDL 2,9 trigliceridi 1,3. Doktor opšte prakse i intrenista su mu rekli da to nije ništa strašno i da malo koriguje ishranu. Međutim, prošle godine kada je bio na lekarskom šećer mu je iznosi 6.6, pa je nalaz ponovio par dana posle i šećer je bio 5,6. Da li treba da uradi test opterećenja na glukozu, da li ovakvo povećanje šećera ukazuje da ce on sigurno oboleti od dijabetesa ili se uz korigovanje ishrane i fizicku aktivnost to može izbeći?
Pozitivna porodična anameza na dijabetes, i vrednosti glikemije preko 6 (poremećena jutranja glikemija našte) ukazuju na rizik od dijabetesa, i potrebno je uraditi oralni test opterćenja glokozom (o-GTT). Nema podataka o starosti, povišenom krvnom pritisku i pušenju, a to su takođe faktori rizika za dijabetes. U svakom slučaju, zdrava ishrana, sa redukcijom telesne težine, redovna i dozirana fizička aktivnost, mogu sprečiti ili bar značajno odložiti nastanak šećerne bolesti. Prof. dr Slobodan Antić, internista-endokrinolog
Šta znači imati vodenu cistu na štitnoj žlezdi, da li mogu da utičem na to da se cista povuče/smanji, kako da se "ponašam" u smislu da utičem da se "postojeće stanje" poboljša (ne pogorša)? Radila sam UZ vrata zbog pljuvačne žlezde i otkrivena mi je vodena cista na štitnoj žlezdi. Od tada sam toliko opterećena time, bukvalno ne mogu da se oslobodim gledanja u vrat svaki minut, imam osećaj pritiska na vratu, zabrinuta sam. Što se tiče vrednosti hormona svi rezultati su u redu. Napominjem da nikakve simptome karakteristične za poremećaj funkcije žlezde nemam (što je predpostavljam logično zbog vrednosti hormona), ali od kada sam to saznala plašim se da ću razmišljanjem o tome samo pogoršati stanje. Što se tiče stresa, prisutan je na poslu svakodnevno, jer radim veoma dinamičan i odgovoran posao. Da li je ovo "ozbiljna" bolest, da li je moja štitna žlezda zdrava, da li cista može da nestane ili da se smanji, kako da se "ponašam" u mojoj situaciji? Napominjem da sam 73. godište, dipl. ecc (obavljam stresan posao vezan za kancelariju), endokrinolog je napisao da se uradi kontrola UZ za 6 meseci, a kontrola nivoa hormona za 1 god.
Cista je po pravilu benigna formacija na štitastoj žlezdi, koja ne bi trebalo da vas zabrinjava. Nema podataka o veličini ciste, ali verovatno je potrebno uraditi punkciju ciste, sa patohistološkim pregledom i po potrebi sklerozacijom, nakon čega ne bi trebalo da dođe do recidiva, odnosno ponovnog pojavljivanja ciste. Sve se ovo može uraditi pod kontrolom ultrazvuka i praktično je bezopasno i bezbolno.
Da li možete da mi objasnite sledeći scintigrafski nalaz: u desnom režnju se uočava hipofunkcijski nodus pozicioniran kraniolateralno. Medijalna kontura desnog reznja slabo delineirana. Istmična regija uvećana i oslabljeno fiksira pertehnetat u inferiornom delu. Šta to znači i šta dalje? Da li je u ovakvom slučaju potrebna operacija?
Scintigrafiji je sigurno prethodio ultrazvučni pregled, koji je uz klinički pregled značajniji za dijagnostiku čvora (nodusa) štitaste žlezde, a koji niste opisali. Ukoliko je čvor veći od 10 mm, a funkcija žlezde normalna, kao prva dijagnostička mera, savetuje se FNB (punkcija tankom iglom). To je jednostavna, praktično bezbolna dijagnostička metoda. Većina nodusa se samo prati, a tek u slučaju značajnog rasta, sumnje ili dokaza maligniteta, sprovodi se hirurško lečenje.
Prikazano 176-180 od ukupno 220 pitanja