Aneurizme su ograničena proširenja krvnih sudova. Najčešće se javljaju na aorti ili arterijama na periferiji. Nastaju zbog slabljenja određenog dela zida krvnog suda. Uzrokuju je ateroskleroza, gljivične infekcije, infekcije sifilisom, aortitis, trauma, a javlja se i kad postoji porodična predispozicija. Najznačajnija je aneurizma aorte, koja može nastati u bilo kom njenom delu, mada se u 75% slučajeva javlja u trbušnom (abdominalnom) delu. Ateroskleroza je bolest koja je najčešće udružena s aortnim aneurizmama i upravo je ona najvećim delom zaslužna za stvaranje proširenja na krvnom sudu. Povišeni krvni pritisak i pušenje takođe tome doprinose.
Klinička slika
Aneurizma abdominalne aorte najčešće počinje ispod bubrežnih arterija i često se širi na gore u jednu ili obe ilijačne arterije. Može se javiti bol, dubok i probadajući, obično je dugotrajan i najintenzivnije se oseća u lumbosakralnom predelu. Pacijent može imati osećaj izuzetno jakih pulsacija u trbuhu. Kod pažljivog pregleda pacijenta palpacijom trbuha, često se može otkriti široko područje u kom se oseti pulsacija trbušne aorte, nad njom se aulskutatorno može čuti i šum, mada se i vrlo velike aneurizme ponekad teško mogu otkriti fizikalnim pregledom. Aneurizme koje se brzo povećavaju i koje prete rupturom (pucanjem) često su bolno osetljive i često mogu rupturirati bez prethodnih simptoma.
Aneurizma torakalne (grudne) aorte manifestuje se često dubokim difuznim bolom u grudnom košu, disfagijom (otežanim gutanjem), promuklošću, hemoptizom (iskašljavanjem krvi), ili suvim kašljem.
Aneurizma torakalne (grudne) aorte manifestuje se često dubokim difuznim bolom u grudnom košu, disfagijom (otežanim gutanjem), promuklošću, hemoptizom (iskašljavanjem krvi), ili suvim kašljem.
Dijagnoza
Ultrazvukom, a najpreciznije CT-om (kompjuterizovana tomografija, skener) uz primenu intravenskog kontrasta se može odrediti veličina, proširenost i karakteristike aneurizme. Abdominalnom aortografijom može se odrediti veličina aneurizme i prikazati zahvaćenost drugih velikih krvnih sudova. Aortografija je potrebna i opravdana kada se sumnja na proširenje aneurizme iznad bubrežnih arterija. Većina bolesnika s aneurizmom trbušne aorte ima generalizovanu aterosklerozu, pa je iz tog razloga pre operacije potrebno proveriti kardiovaskularni status pacijenta.
Terapija
Sam tok bolesti zavisi od veličine aneurizme. Ruptura retko nastaje ako je širina aneurizme manja od 5 cm, ali se učestalost značajno povećava ako je širina aneurizme veća od 6 cm. Kod svih takvih aneurizmi se preporučuje hiruški zahvat, osim ako nema kontraindikacija za operaciju. Na rupturu (pucanje) trbušne aneurizme aorte može se posumnjati kod pojave jakog i iznenadnog bola u donjem delu trbuha i leđima. Zavisi od jačine krvarenja, mogu uslediti hipovolemijski šok (šok usled gubitka krvi), i smrt. Ruptura aneurizme spada u hitna hiruška stanja. Rizik kod operacije rupturirane aneurizme je oko 50%, a ukoliko dođe do disfunkcije bubrega nakon operacije, prognoza je izrazito loša.
Povezani tekstovi:
Kardiovaskularne bolesti su najčešći uzrok smrti. Kako bi se...
Operacija vena je najpouzdaniji način lečenja, ali vežbanje...
Ateroskleroza prati proces starenja koji je različit kod sva...
Holter monitoring EKG-a je neinvazivna dijagnostička procedu...
Hvala vam puno!
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Bolesti