Disfagija predstavlja poremećaj gutanja koji se karakteriše kao osećaj zaostajanja zalogaja hrane u grlu ili grudima.
Uzrok nastanka
Mnogi poremećaji i bolesti mogu uzrokovati teškoće u gutanju:
poremećaji i bolesti usta i ždrela, emocionalni problemi (npr.
anksioznost), tumori, bolest vratnog dela kičme, divertikulumi
jednjaka, neuromuskularni poremećaji (moždani udar, Parkinsonova
bolest, Huntingtonova bolest, multipla skleroza, amiotrofična lateralna
skleroza, mijastenija gravis, mišićna distrofija, neke infektivne
bolesti (kao poliomijelitis i sifilis), polimiozitis), poremećaji i
bolesti jednjaka (tumori, strikture (suženja), strana tela, ahalazija,
difuzni grč jednjaka, hipertenzija donjeg sfinktera jednjaka,
sklerodermija).
Klinička slika
Disfagija se manifestuje
osećajem zaostajanja čvrste, kašaste i tečne
hrane (zavisno od stepena suženosti), obično iza i ispod grudne kosti,
ređe u proksimalnom delu jednjaka i u predelu baze vrata.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, objektivnog pregleda, rendgenografije
jednjaka sa kontrastom, rendgenografije srca i pluća, endoskopije,
testa aciditeta jednjaka, ezofagealne manometrije.
Lečenje
Leči se osnovno oboljenje koje je uzrokovalo disfagiju. Preporučuje se
da jedete polagano i pažljivo žvaćete. Tegobe se manje javljaju kod
gutanja tečnosti i kašaste hrane nego kod čvrste hrane. Izbegavajte
jako hladnu i vruću hrano ako primetite da vam pogoršavaju smetnje. Ako
se osoba počne gušiti, odmah treba pružiti prvu pomoć - tzv.
Heimlichov
zahvat.
