Šta znamo o karcinomu jetre?

Uzrok | Dijagnostika | Informacije koje treba znati pre lečenja | Preventiva

Postoje različiti tipovi karcinoma jetre, a razlikujemo ih prema tipovima tumorskih ćelija.

Hepatocelularni karcinom je primarni tumor jetre što znači da se prvobitno stvara u tkivu jetre i najčešća je forma raka jetre, a počinje u hepatocitima, glavnim ćelijama jetre. Obuhvata 90% svih tumora jetre.

Statistika raka jetre je na zabrinjavajućem nivou - rak jetre je na šestom mestu po učestalosti u svetu. Kada govorimo o Evropi, 10 od 1 000 muškaraca i 2 od 1 000 žena će razviti rak jetre u nekom trenutku svog života.

U savremenom društvu, najpoznatiji faktori rizika za razvoj hepatocelulatnog karcinoma se mogu podeliti na:

• infektivne tj. virusne (hronični hepatitis B i C),
• toksične (alkohol, aflatoksin, vinil-hlorid),
• metaboličke (masna bolest jetre, hereditarna hemohromatoza, Vilsonova bolest, deficit alfa 1 antitripsina…),
• autoimunske (primarni bilijarni holangitis, primarni sklerozirajući holangitis, autoimunski hepatitis).

Uzrok

Glavni uzročnik HCC-a su virusni hepatitisi, međutim, svi drugi uzročnici hroničnih bolesti jetre, kao i posledično ciroze jetre, mogu dovesti do pojave hepatocelularnog karcinoma.

Dugotrajna zloupotreba alkohola može voditi cirozi jetre i raku. Unos alkohola kod osoba koje boluju od hepatitisa znatno povećava rizik od nastanka raka jetre.

Svaki unos više od 2 jedinice alkohola za muškarce i 1 jedinice za žene dnevno (jedinica odgovara količini od 350 ml piva, 150 ml vina, 50 ml žestine), za jetru je opasan unos alkohola.

Podatak koji zabrinjava stručnu javnost jeste da je pojava hepatocelularnog karcinoma moguća i bez razvoja ciroze jetre kod obolelih od masne bolesti jetre, i to još uvek pod nepoznatim mehanizmima nastanka. Lek za masnu bolest jetre još uvek ne postoji, tako da je odluka pacijenta da pomogne sebi i svom telu najvažnija.

Pacijentima treba pravovremeno savetovati korekciiju životnih navika i redukciju telesne težine, jer je to ključan lek za njihovu jetru. Gubitak od 10% na telesnoj težini dovodi do oporavka jetre za 90%, međutim, tako stabilan gubitak telesne težine postigne samo 10% pacijenata.

Dijagnostika

Dijagnoza raka jetre uglavnom se zasniva na sledećim pregledima:

• klinički pregled,
• analiza krvi,
• PIVKA II test iz krvi uz AFP i ultrazvuk,
• radiološki pregled,
• CT ili MRI pregled,
• histopatološki pregled.

Svi pacijenti sa cirozom jetre zahtevaju pažljiv nadzor, kao i pacijenti koji nemaju cirozu ali imaju hepatitis B ili C infekciju. Prema preporukama Evropskog udruženja, na svakih šest meseci treba raditi ultrazvuk jetre jer je to jedini način ranog otkrivanja čvorova, cista ili izraslina koji bi se mogli pretvoriti u rak jetre.

Čvor manji od 1 cm treba pratiti ultrazvučnim pregledom u intervalima od šest meseci. Verovatnoća da će se ovaj tip čvora pretvoriti u rak jetre tokom narednih par meseci je izuzetno mala. Čvor veličine između 1 i 2 cm trebalo bi ispitati radiološkim pregledima (CT skener sa kontrastom, ultrazvuk ili pregled magnetnom rezonancom sa kontrastom). Ukoliko dve različite tehnike pokažu tipičnu sliku raka jetre, onda čvor tako treba i tumačiti. Ukoliko to nije slučaj, lekar treba predložiti biopsiju za dalja ispitivanja u laboratoriji.

Ponekad je dijagnoza toliko izvesna da biopsija jetre nije potrebna – ukoliko tehnike pregleda pokažu da je čvor veći od 2 cm i ima tipičnu sliku raka jetre. Takođe, ukoliko postoji bilo kakav čvor u jetri, a u isto vreme je vrednost alfafetoproteina u krvi visoka (400 ng/ml ili viša) i ima tendenciju rasta, dijagnoza je izvesna.

Šta treba raditi pre lečenja?

Pre početka lečenja, od najveće važnosti je određivanje stadijuma bolesti i procena funkcije jetre. Na osnovu ovih parametara, moguće je odrediti optimalnu terapiju i proceniti ishod ovih pacijenata. U eri savremene onkologije, sa pojavom imunoterapije u lečenju malignih bolesti pojavili su se i ohrabrujući rezultati koji sugerišu da bi ovaj vid lečenja mogao da donese korist pacijentima sa HCC.

U zemljama gde pacijenti imaju dostupne sve terapijske opcije, životni vek pacijenata sa metastatskom bolešću je produžen i preko 20 meseci.

Radi realizovanja glavnog cilja poboljšanja ishoda naših  pacijenata sa karcinomom jetre, neophodna je dostupnost svih raspoloživih terapijskih opcija.

Preventiva i poruka čitaocima

Najvažnije je da čitaoci budu svesni potrebe za redovnim sistematskim pregledima. Prevencija nastanka HCC-a podrazumeva eliminisanje svih faktora rizika za bolesti jetre, kao i primenu mediteranske ishrane, upotrebu kontrolisanih namirnica u kojima neće biti prisutan aflatoksin, konzumaciju kafe, fizičku aktivnost, prevenciju i lečenje dijabetesa i gojaznosti, virusnih hepatitisa, ograničenu i kontrolisanu primenu suplemenata - antioksidanasa.

Preporuka za sve bolesnike sa hroničnim bolestima jetre, uključujući i one inficirane virusima B i C hepatitisa, jeste redovna kontrola kod nadležnog infektologa. Imperativ za sve bolesnike koji imaju cirozu jeste izbegavanje bilo kakvog dopunskog oštećenja jetre, redovna ultrazvučna kontrola i određivanje tumorskih markera radi ranog otkrivanja mogućeg HCC-a. Tako se pravovremenom dijagnozom omogućava i adekvatno lečenje.

Detaljne informacije na pojedinačne teme o karcinomu jetre možete pročitati u tekstovima koji su napisali lekari istaknuti u istraživanjima i lečenju ove bolesti:

• Građa jetre i razvoj karcinoma jetre | doc. dr Marija Branković,
• Neinfetektivna etiologija raka jetre | prof. dr Tamara Milovaović,
• Koliko su opasni hronični hepatitisi kao uzročnici raka jetre? | prof. dr Ivana Milošević
  
• Lečenje uznapredovalog karcinoma jetre | spec. dr Marija Ristić,
• Praćenje pacijenata sa povećanim rizikom od nastanka karcinoma jetre | doc. dr Marija Branković.