Kratki odgovori na teška pitanja o mršavljenju

Skoro svi koji su ikada držali dijetu znaju koliko je teško održati smanjenu telesnu težinu. I skoro svi se, uključujući brojne naučnike, pitaju šta je za to najbolje. Članak od ponedeljka o tome šta se desilo sa takmičarima iz TV emisije ,,Najveći gubitnik’’ predstavlja odličnu ilustraciju ovog problema. Iako ne postoji čarobna formula za održavanje telesne težine, evo odgovora na neka pitanja koja se stalno postavljaju.

Da li su veće šanse da se održi smanjena telesna težina ako se mršavi sporo?

Ovaj savet osobe na dijeti često dobijaju ali studije nisu ustanovile da je to tačno. Na primer, jedna nedavna australijska studija, koju su finansirali Australijski nacionalni savet za zdravstvena i medicinska istraživanja i Fondacija za medicinska istraživanja ser Edvard Danlop, nasumično je izabrala 204 gojaznih osoba da 12 nedelja unose samo 450 do 800 kalorija dnevno ili da smanje unos kalorija za 400 do 500 dnevno u periodu od 36 nedelja. Cilj za obe grupe je bio da se telesna težina smanji za 15 odsto. Tri godine nakon početka studije, skoro svi su povratili težinu koju su izgubili, uprkos savetima o ishrani i vežbanju. Nije utvrđena razlika između nivoa dva hormona, leptina i grelina, koji podstiču glad. Glavna razlika između ove dve grupe je bila da je više osoba u grupi za brzo mršavljenje izgubilo najmanje 12,5 odsto svoje telesne težine (80 odsto, u poređenju sa 50 odsto u grupi koja je mršavila sporo) i da je manje njih odustalo (3 odsto, u poređenju sa 18 odsto u drugoj grupi).

Da li treba izbegavati užinu da bi se održala smanjena telesna težina?

Iako deluje logično da užina može da poveća težinu, studije u kojima je po metodi slučajnog uzorka jedan deo ispitanika imao užinu a drugi ne nisu potvrdile ovu pretpostavku, a čak i opservacione studije nisu pronašle dokaze da užina negativno utiče na mršavljenje.

Ako se mišići razvijaju vežbanjem, uključujući dizanje tegova, da li se tako održava brži metabolizam?

Mišići sagorevaju više kalorija od masti tako da iz toga može da se zaključi da što su mišići razvijeniji, to će osoba brže sagorevati kalorije. Ali ispada da razvoj mišića nema skoro nikakvog efekta na metabolizam u mirovanju, koji određuje koliko kalorija osoba sagori u mirovanju. Razlog za to leži u činjenici da je svaki mišić koji se razvije mali u poređenju sa ukupnom mišićnom masom tela. A najveći deo vremena taj mišić je u mirovanju. (Ne možete da idete okolo i vežbate bicepse non-stop). Mišići imaju veoma nisku metaboličku stopu u mirovanju. Jedan istraživač je izračunao da ako muškarac težine oko 80 kg diže tegove i razvije oko 2,5 kg mišića – prosek za muškarce koji dižu tegove 12 nedelja – sagorevaće dodatnih 24 kalorije dnevno, što je isto kao nekoliko bombona marke Life Saver.

Da li spor metabolizam nakon mršavljenja može da se pobedi intenzivnim kardiovaskularnim vežbama?

Može, pod uslovom da se ne unosi više kalorija kako bi se nadoknadile one koje su potrošene. Zvuči jednostavno, ali ,,u praksi nije baš tako’’, kaže dr Majkl Rozenbaum (Michael Rosenbaum), doktor i istraživač u oblasti gojaznosti na Univerzitetu Kolumbija. Mozak kontroliše glad i želju za hranom i jako je lako slučajno uneti više kalorija nego što se sagori vežbanjem. Ovo je jedan od glavnih razloga zašto studije u kojima se primenjuje isključivo vežbanje da bi se smršalo ne uspevaju da potvrde ovaj efekat.

Vežbanje može da ima i neočekivan efekat, koji su dokumentovali dr Rozenbaum i dr Rudolf Lejbel (Rudolph Leibel) sa Univerziteta Kolumbija. Oni su ustanovili  da nakon što izgubite 10 ili više odsto telesne težine isključivo kroz dijetu, vaši mišići počinju da koriste gene koji ih čine efikasnijim. Tako sagorevaju 20 do 30 odsto manje kalorija tokom iste vežbe.

Da li postoji neka vrsta ishrane koja pomaže da se zadrži smanjena telesna težina?

Mnogi se kunu u ishranu sa malo ugljenih hidrata ili bez glutena, ili poste dva dana u nedelji. Dr Li Keplan (Lee Kaplan) istraživač u oblasti gojaznosti sa Harvarda, kaže da ne postoji režim ishrane ili mršavljenja koji garantovano deluje, ali da ljudi često mogu da zadrže 5 odsto smanjene telesne težine da bi osetili prednosti po zdravlje. On svojim pacijentima kaže da pokušavaju sa različitim programima mršavljenja da bi pronašli onaj koji kod njih deluje.

Kakve onda nade ima da se zadrži smanjena telesna težina?

Priče o ljudima koji su uspeli da zadrže smanjenu telesnu težinu imaju jednu zajedničku temu: stalnu opreznost, praćenje telesne težine, kontrolu hrane koja se unosi i njene količine (često merenjem hrane), često vežbanje, trpljenje gladi i odupiranje želji za jelom najbolje što znaju. Oni koji održavaju skroman gubitak kilograma manje govore o borbi sa samim sobom od onih koji pokušavaju da održe znatno smanjenu telesnu težinu.