Neinfektivna etiologija karcinoma jetre

Masna bolest jetre | Zloupotreba alkohola | Drugi faktori rizika | Dijagnostika | Preventiva i poruka čitaocima

Hepatocelularni karcinom (HCC) najčešći je primarni malignitet jetre. Važnost edukovanja javnosti o HCC-u se ogleda i u tome da upravo ovaj malignitet jetre predstavlja problem zdravstvenih sistema ne samo u Srbiji, već širom sveta. Dodatnu zabrinutost stvara činjenica da je jedan od najsmrtonosnijih karcinoma. Glavni uzročnik HCC-a su virusni hepatitisi, međutim, svi drugi uzročnici hroničnih bolesti jetre, kao i posledično ciroze jetre, mogu dovesti do pojave hepatocelularnog karcinoma.

Tehnološkim napretkom u medicini, danas se virusni hepatitisi uspešno leče. Takođe, postoji i vakcinacija protiv hepatitisa B, te je očekivano da se učestalost hepatocelulatnog karcinoma smanji. Međutim, zbog učestalosti drugih uzročnika, broj obolelih od HCC-a beleži porast.

U savremenom društvu, najpoznatiji faktori rizika za razvoj hepatocelulatnog karcinoma se mogu podeliti na:

•       infektivne tj. virusne (hronični hepatitis B i C);
•       toksične (alkohol, aflatoksin, vinil-hlorid);
•       metaboličke (masna bolest jetre, hereditarna hemohromatoza, Vilsonova bolest, deficit alfa 1 antitripsina…);
•       autoimunske (primarni bilijarni holangitis, primarni sklerozirajući holangitis, autoimunski hepatitis).

Masna bolest jetre

Čitav svet beleži alarmantan broj obolelih od masne bolesti jetre, a učestalost ovog oboljenja je u porastu. Smatra se da je od masne bolesti jetre obolelo više od 25% svetske populacije, svih uzrasta i etničkih grupa, bez obzira na pol.

Naročito zabrinjavajući podatak jeste broj obolele dece, zato što deca imaju vremena da razviju sve komplikacije masne bolesti jetre, uključujući i hepatocelularni karcinom.

Masna bolest jetre se pre svega vezuje za gojaznost i postojanje metaboličkog sindroma, koji uz poremećaj masnoća u krvi dovodi do pojave ishemijske bolesti srca, šećerne bolesti, ali može dovesti i do brojnih drugih bolesti, uključujući i karcinome. Ovi pacijenti najčešće i umiru od posledica kardiovaskularnih bolesti i tumora izazvanih gojaznošću. Smatra se da će 1-2% umreti zbog otkazivanja funkcije jetre i razvoja hepatocelulatnog karcinoma, ali ako se uzme u obzir broj obolelih, i ovi procenti se pretvore u apsolutne brojeve, dobijamo zabrinjavajući broj obolelih.

Podatak koji zabrinjava stručnu javnost jeste da je pojava hepatocelularnog karcinoma moguća i bez razvoja ciroze jetre kod obolelih od masne bolesti jetre, i to još uvek pod nepoznatim mehanizmima nastanka. Stoga, pacijentima treba pravovremeno savetovati korekciiju životnih navika i redukciju telesne težine, jer je to ključan lek za njihovu jetru. Gubitak od 10% na telesnoj težini dovodi do oporavka jetre za 90%, međutim, tako stabilan gubitak telesne težine postigne samo 10% pacijenata.

Lek za masnu bolest jetre još uvek ne postoji, tako da je odluka pacijenta da pomogne sebi i svom telu najvažnija.

Zloupotreba alkohola

Još jedan čest uzročnik hronične bolesti jetre jeste zloupotreba alkohola. Na ovu temu se i dalje nedovoljno govori.

Svaki unos više od 2 jedinice alkohola za muškarce i 1 jedinice za žene dnevno (jedinica odgovara količini od 350 ml piva, 150 ml vina, 50 ml žestine - zavisno od procenta alkohola u piću), za jetru je opasan unos alkohola. Nažalost, pacijenti sa alkoholnom bolešću jetre najčešće dolaze u stadijum odmakle ciroze jetre, i neretko se njihova ciroza komplikuje razvojem HCC-a. S obzirom na to da ovi pacijenti žive sa veoma ugroženom funkcijom jetre, i uz to u veoma lošem opštem stanju (jer alkohol loše utiče i na druge organe i organske sisteme), nesporno je da su mogućnosti za lečenje vrlo ograničene. I ovde, budućnost pacijenata zavisi pre svega od njih samih - neophodan je potpuni prekid unosa bilo koje vrste alkohola - doživotno. Takođe, bitno je da se pravovremeno jave lekaru za pomoć.

Stigmatizacija i skrivanje će samo dovesti do otežane apstinencije i samim tim manje verovatnoće oporavka jetre.

Drugi faktori rizika

Žene su vrlo sklone razvoju imunoloških bolesti, mada od njih oboljevaju i muškarci. Zbog imunoloških poremećaja nepoznatog uzroka, dolazi do borbe organizma protiv sopstvenog tkiva jetre. Savremena farmakoterapija je značajno napredovala, te se većina imunoloških bolesti jetre adekvatno kontroliše lekovima i time sprečava progresija u cirozu, te je izuzetno važno da se pravovremeno dijagnostikuje i adekvatno leči. 

Od imunoloških bolesti je samo primarno sklerozirajući holangitis gorući problem, jer još uvek nema leka koji će kontrolisati bolest. Sklerozirajući holangitis je krajnje nepredvidljivog toka. Ova bolest može se komplikovati u svim stadijumima bolesti, dakle i pre stadijuma ciroze. Češće se komplikuje razvojem holangiocelularnog karcinoma, a ređe hepatocelularnog karcinoma. 

Postoje i različite metaboličke bolesti (Vilsonova bolest, hemohromatoza, deficit alfa 1 antitripsina…), gde zbog urođenih poremećaja dolazi do taloženja bakra, gvožđa itd. kako u jetri, tako i u drugim organima, te ih time oštećuju. Ove bolesti dijagnostikuju se i kod dece i kod odraslih. Adekvatnim lečenjem, i u ovim bolestima se može sprečiti progresija u cirozu jetre i razvoj hepatocelularnog karcinoma.

Dijagnostika

Što se tiče jetre, neophodno je uraditi laboratorijske analize i ultrazvučni pregled trbuha. Nijedan poremećaj nalaza jetre nije prihvatljiv, dakle, svaki treba adekvatno ispitati i lečiti, te na taj način sprečiti razvoj odmakle bolesti jetre, ciroze i HCC-a.

Rutinski skrining na hepatocelularni karcinom se preporučuje svim pacijentima koji imaju cirozu jetre, bez obzira na njen uzrok. Skrinig se sprovodi ultrazvučnim pregledom trbuha ili magnetnom rezonancom trbuha sa određivanjem nivoa serumskog alfa fetoproteina svakih šest meseci. Cilj skrininga, kao i redovnih kontola jeste da se kod visokrizičnih pacijenata karcinom jetre otkrije u ranom stadijumu bolesti, jer su tada prognoze lečenja najpovoljnije.

Preventiva i poruka čitaocima

Najvažnije je da čitaoci budu svesni potrebe za redovnim sistematskim pregledima. Prevencija nastanka HCC-a podrazumeva eliminisanje svih faktora rizika za bolesti jetre, kao i primenu mediteranske ishrane, upotrebu kontrolisanih namirnica u kojima neće biti prisutan aflatoksin, konzumaciju kafe, fizičku aktivnost, prevenciju i lečenje dijabetesa i gojaznosti, virusnih hepatitisa, ograničenu i kontrolisanu primenu suplemenata - antioksidanasa.