Edukacija za Vaše zdravlje

Kad odojče na­pu­ni osam me­se­ci u nje­go­voj is­hra­ni počin­je da do­mi­ni­ra čvr­sta hra­na. To je vre­me kad se od gnječene hra­ne po­la­ko pre­la­zi na re­dov­nu po­ro­dičnu is­hra­nu. Ovaj pre­laz je ve­o­ma važan, jer ćete na osno­vu nje­ga zna­ti da li je kod Vaše be­be raz­vi­jen ape­tit za čvr­stu hra­nu.

Zbog po­većanih zah­te­va u ka­lo­ri­ja­ma, vi­ta­mi­ni­ma i mi­kro­e­le­men­ti­ma (gvožđe, cink i dr.) u uz­ra­stu od na­vršena četi­ri do na­vršenih šest me­se­ci, majčino mle­ko i adap­ti­ra­na mlečna form­u­la više ne za­do­vol­ja­va­ju po­tre­be odojčadi.

To je teško infektivno kontagiozno oboljenje koje je poznato i pod nazivom epidemični meningitis, jer se nekada javljao u vidu velikih epidemija.

Psihoze obuhvataju čitav niz oboljenja, ali se naziv antipsihotici – kao i neuroleptici, antishizofrenički lekovi ili veliki trankvilizatori, uobičajeno odnosi na lekove koji se koriste u terapiji shizofrenije. To je jedno od najznačajnijih psihijatrijskih oboljenja zato što se javlja kod mladih osoba, često ima hroničan tok i značajno onesposobljava obolele. U etiologiji shizofrenije veoma je izražen nasledni faktor. Najvažnije kliničke osobine su: deluzije, halucinacije, obično u vidu glasova, poremećaji misli (u vidu prisilno ponavljanih misli, besmislenih rečenica i iracionalnih zaključaka, ponekad praćenih osećajem da se misli nameću ili oduzimanju spoljnom silom), poremećaji ponašanja, socijalno povlačenje, emocionalna indiferentnost.

Parkinsonova bolest je progresivno oboljenje koje se karakteriše poremećajima pokretljivosti. Glavni simptomi su: tremor u mirovanju, koji se najčešće prvo javlja na rukama, rigiditet mišića i usporenost voljnih pojkreta, a često je i praćeno razvojem demencije. Najčešće je idiopatskog (nepoznatog) porekla, ali može biti i posledica šloga, virusnih infekcija ili može biti izazvana lekovima koji smanjuju količinu dopamina u CNS-u (centralni nervni sistem). Poremećena je ravnoteža koncentracije dopamina i acetilholina pri čemu nedostaje dopamin, a acetilholina ima u višku.

Epilepsija je veoma čest poremećaj, kojeg karakterišu epileptički napadi. Ovi napadi imaju različite oblike i različite ishode, u zavisnosti od epizoda neuronskih pražnjenja; oblik napada zavisi od dela mozga koji je zahvaćen. Simptomi se kreću od kratkotrajnog prekida pažnje, do potpuno razvijenog napada sa snažnim konvulzijama, koji traje po nekoliko minuta. Epilepsiju ima 0,5-1% populacije. Savremeni antiepileptici efikasno kontrolišu napade epilepsije kod oko 70% pacijenata.

Migrena je često iscrpljujuće stanje, koje pogađa 10-15% ljudi, a čiji uzrok nije dovoljno poznat. Klasičan sled događaja u migrenoznom napadu sastoji se od početnog poremećaja vida (aura), pri kojem se javlja treperenje praćeno slepom mrljom, koja polako napreduje preko vidnog polja. Ovaj poremećaj vida je 30 minuta kasnije praćen snažnom pulsirajućom glavoboljom, koja počinje unilateralno, često udružena sa fotofobijom, mučninom, povraćanjem i malaksalošću koja traje nekoliko časova.

Termin opioid odnosi se na bilo koju supstancu koja proizvodi efekte slične morfinu. Opijum je ekstrakt soka biljke maka (Papaver somniferum). Opijum sadrži mnoge alkaloide srodne morfinu. Struktura morfina određena je 1902. godine i od tada je izučavan veliki broj polusintetskih jedinjenja i sintetskih opioida. Osim jedinjenja sličnih morfinu, opijum sadrži i papaverin, relaksans glatke muskulature.

Lokalni anestetici su sredstva koja reverzibilno i privremeno blokiraju prenos nadražaja u perifernim nervima na mjestu primjene. Molekuli lokalnog anestetika sastoje se od aromatičnog dela vezanog estarskom ili amidnom vezom za osnovni bočni lanac. Lokalni anestetici blokiraju započinjanje i širenje akcionog potencijala tako što sprečavaju voltažno-zavisni porast provodljivosti za jone natrijuma. Iako imaju niz različitih nespecifičnih efekata na funkciju membrane, njihov osnovni zadatak je da blokiraju natrijumske kanale. Oni to postižu tako što fizički zatvaraju transmembransku poru i dolazi do interakcije sa reziduama transmembranskog heliksa. Lokalni anestetici blokiraju provodljivost u nervnim vlaknima malog prečnika bolje nego u velikim vlaknima.

Opšti anestetici koriste se kao dodatak hirurškim postupcima da bi se bolesnik uveo u besvesno stanje i izgubio osetljivost na bolne draži. Anestezija je reverzibilna, nespecifična depresija centralnog nervnog sistema (CNS) koju karakteriše amnezija (gubitak pamćenja), analgezija (gubitak osećaja za bol), pad mišićnog tonusa, gubitak refleksnih pokreta, hipnoza i gubitak svesti.