To je teško infektivno kontagiozno oboljenje koje je poznato i pod nazivom epidemični meningitis, jer se nekada javljao u vidu velikih epidemija.
Uzrok nastanka
Prouzrokovač je Neisseria meningitidis (meningokok). To je aeroban bacil i veoma je neotporan u spoljašnjoj sredini. Osetljiv je na svetlost i vlagu. Nastanjuje gornji respiratorni trakt a poznato je 13 seroloških grupa. U našim krajevima je najčešća serološka grupa B, a u manjoj meri C, ređe Y ili W-135. Jedini izvor onfekcije je čovek a to su najčešće latentne kliconoše. Prenos zaraze je kapljični iako ređe može biti i direktnim kontaktom.
Klinička slika
Meningokokni meningitis može u kliničkoj slici varirati od laganog do teškog oblika koji završava letalno u roku 24 do 48 sati.
Srednje teški oblik bolesti može početi na dva načina. U nekih bolesnika prethodi meningitisu nazofaringitis ili katar gornjih disajnih puteva. Ovaj stadijum traje 2 dana ili više, bolesnici se žale na bol iza nosa, bol pri gutanju, kašlju, a i temperatura im je povišena. U drugim slučajevima bolest počinje naglo, groznicom, visokom temeperaturom.
U jednom i drugom slučaju se ubrzo nakon spomenutih simptoma javljaju glavobolja, bol po celom telu, mučnina i povraćanje i drugi specifični i opšti simptomi gnojnih meningitisa (meningealni sindrom), takođe se javljaju neki simptomi koji su karakteristični za meningokokni meningitis.
Na koži se javlja, kao posledica oštećenja kapilara u toku bakteriemije, osip u obliku petehija ili ekhimoza, a u najtežim slučajevima dolazi i do obilnijih krvarenja. Osip se javlja u 25 - 60% slučajeva, može varirati od izrazito retkog do gustog. Na koži se takođe javlja i herpes febrilis koji je kod meningokoknog meningitisa relativno čest tako da je i dijagnostički značajan. Javlja se između 3. i 5. dana bolesti.
Srednje teški oblik bolesti može početi na dva načina. U nekih bolesnika prethodi meningitisu nazofaringitis ili katar gornjih disajnih puteva. Ovaj stadijum traje 2 dana ili više, bolesnici se žale na bol iza nosa, bol pri gutanju, kašlju, a i temperatura im je povišena. U drugim slučajevima bolest počinje naglo, groznicom, visokom temeperaturom.
U jednom i drugom slučaju se ubrzo nakon spomenutih simptoma javljaju glavobolja, bol po celom telu, mučnina i povraćanje i drugi specifični i opšti simptomi gnojnih meningitisa (meningealni sindrom), takođe se javljaju neki simptomi koji su karakteristični za meningokokni meningitis.
Na koži se javlja, kao posledica oštećenja kapilara u toku bakteriemije, osip u obliku petehija ili ekhimoza, a u najtežim slučajevima dolazi i do obilnijih krvarenja. Osip se javlja u 25 - 60% slučajeva, može varirati od izrazito retkog do gustog. Na koži se takođe javlja i herpes febrilis koji je kod meningokoknog meningitisa relativno čest tako da je i dijagnostički značajan. Javlja se između 3. i 5. dana bolesti.
Druge manifestacije koje prate meningokokni meningitis se mogu podeliti u tri grupe
- Manifestacije koje nastaju zbog širenja infekcije iz primarnog žarišta: sinuzitis, otitis media, bronhopneumonije itd.).
- Manifestacije kao posledica bakteriemije: one mogu biti vrlo brojne a praktično su važne promene na zglobovima, srcu, oku i nadbubrežnoj žlezdi. Artritis se obično javlja kasnije u toku bolesti, pogađa češće velike zglobove, a klinički se manifestuje bolovima u zglobu, otokom i nemogućnošću izvođenja pasivnih i aktivnih pokreta. Na srcu su češći perikarditis i miokarditis, dok je endokarditis ređi. Promene na oku su u smislu iridociklitisa i horioiditisa. Nadbubrežna žlezda češće pretrpi oštećenja u okviru meningokokne sepse.
- Promene u vezi sa upalnim procesom na centralnom nervnom sistemu i nervima: upala moždanih ovojnica se može proširiti na unutrašnje uvo i dovesti do oštećenja kohlearnih ili vestibularnih struktura. Gluvoća se javlja u 5% slučajeva, može biti potpuna ili delimična, jednostrana ili obostrana, a kako se javlja na početku bolesti pre početka lečenja njena učestalost nije pala upotrebom antibiotika. Takođe usled pritiska eksudata na moždane nerve dolazi do njihove pareze, najčešće su zahvaćeni VII, VI, ili III i IV nerv, pareza može pogoditi i spinalne nerve. Prognoza ovih pareza je dobra. Od ostalih promena koje se mogu pojaviti usled pritiska eksudata na površinu mozga, tromboza, vaskularnih promena, apscesa mozga itd. treba spomenuti hemipareze i hemiplegije, konvulzije itd. Posledice meningokoknog meningitisa nisu retke, neke najčešće su gluvoća, slepilo, hidrocefalus, paralize živaca, hemiplegije i epilepsije.
Nelečena bolest progredira i obavezno dovodi do letalnog ishoda. Međutim, primenom adekvatne terapije bolest u većini slučajeva dobija povoljnu evoluciju i završava se lečenjem bez sekvela u najvećem broju slučajeva.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, kliničkog pregleda, laboratorijskih analiza (kompletna i diferencijalna krvna slika, hemokultura, pregled likvora, bojanje po Gramu, biopsija kožnih promena i bojenje po Gramu, analiza urina, testovi zgrušavanja).
Lečenje
Lek izbora je svakako penicilin G u velikim dozama. U slučaju rezistencije na penciclin može se primeniti hloramfenikol ili cefalosporini III generacije. Pored primene kortikosteroida kao antiedematozna sredstva se mogu primeniti moćni diuretici tipa furazemida ili manitola. Konvulzije se preveniraju i leče primenom antikonvulziva.
