Opšti anestetici koriste se kao dodatak hirurškim postupcima da bi se bolesnik uveo u besvesno stanje i izgubio osetljivost na bolne draži. Anestezija je reverzibilna, nespecifična depresija centralnog nervnog sistema (CNS) koju karakteriše amnezija (gubitak pamćenja), analgezija (gubitak osećaja za bol), pad mišićnog tonusa, gubitak refleksnih pokreta, hipnoza i gubitak svesti.
Anestetici na ćelijskom nivou dominantno inhibiraju sinaptičku transmisiju. Inhibicija se najverovatnije razvija usled smanjenog oslobađanja neurotransmitera, inhibicije dejstva transmitera ili smanjenja ekscitabilnosti postsinaptičke ćelije.
Većina anestetika pored depresornog dejstva na nervni sistem deluje depresorno i na kardiovaskularni sistem i to dejstvom na miokard i na krvne sudove. Halogenovani anestetici češće izazivaju poremećaj srčanog ritma, neželjeno dejstvo koje potenciraju cirkulišići kateholamini.
Pri povećanju koncentracija anestetika sa sporim dejstvom u krvi, prepoznaju se stadijumi kroz koje bolesnik prolazi:
Anestetici na ćelijskom nivou dominantno inhibiraju sinaptičku transmisiju. Inhibicija se najverovatnije razvija usled smanjenog oslobađanja neurotransmitera, inhibicije dejstva transmitera ili smanjenja ekscitabilnosti postsinaptičke ćelije.
Većina anestetika pored depresornog dejstva na nervni sistem deluje depresorno i na kardiovaskularni sistem i to dejstvom na miokard i na krvne sudove. Halogenovani anestetici češće izazivaju poremećaj srčanog ritma, neželjeno dejstvo koje potenciraju cirkulišići kateholamini.
Pri povećanju koncentracija anestetika sa sporim dejstvom u krvi, prepoznaju se stadijumi kroz koje bolesnik prolazi:
- prvi stadijum –analgezija – osoba je očuvane svesti, ali pospana. Reaktivnost na bolne nadražaje je smanjena. Stepen analgezije značajno varira u zavisnosti od vrste agensa.
- drugi stadijum – ekscitacija – u ovom stadijumu osoba gubi svest i više ne reaguje na bolne draži ali je i dalje prisutna refleksna aktivnost kao odgovor na bolne stimuluse. Drugi refleksi, kao što je refleks kašlja i nagona na povraćanje posle draženja faringsa, prisutni su i vrlo česti pojačani. Osoba može da se kreće, nepovezano govori, zadržava dah, guši se ili povraća. Nepravilno disanje može promeniti apsorpciju anestetika. Ova faza je opasna i moderne procesure anestezije su dizajnirane tako da se ova faza izbegne.
- treći stadijum – hirurška anestezija – u ovoj fazi disanje postaje pravilno i gube se spontani pokreti. Ukoliko je anestezija plitka, očuvani su neki refleksi i povećan je tonus mišića. Produbljenjem anestezije ovi refleksi nestaju a mišići se potpuno relaksiraju. Disanje progresivno postaje pliće i interkostalni mišići se relaksiraju pre dijafragme.
- četvrti stadijum – medularna paraliza – disanje i vazomotorna kontrola prestaju i smrt nastaje za nekoliko minuta.
Opšte anestetike delimo na: inhalacione anestetike i neinhalacione (intravenske) anestetike. Uobičajena je praksa da se bolesnik brzo uvodi u besvesno stanje upotrebom intravenskog anestetika, dok se za održvavanje anestezije koristi jedan ili više inhalacionih anestetika. Uz ove lekove u anesteziji se koriste i analgetici, a za postizanje relaksacije skeletnih mišića, lekovi iz grupe blokatora neuromišićne spojnice. Ovakva procedura obezbeđuje brži uvod u anesteziju, kao i brz oporavak, čime se izbegava dug period polubudnosti i time se obezbeđuje relativno lako izvođenje i dobro podnošenje hirurških intervencija sa malim poremećajima homeostatskih refleksa.
Povezani tekstovi:
Crevna flora je podložna čestim promenama, i na nju utiču br...
Tumori se karakterišu stalnom, patološkom i autonomnom proli...
Rastvori za intravensku primenu su rastvori za parenteralnu...
Jedini predstavnik depolarizirujućih miorelaksansa je suksam...
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde