Edukacija za Vaše zdravlje

Kašalj je zaštitini refleksni mehanizam koji otklanja strane čestice i sekret iz bronhija i bronhiola. Ovaj refleks se neadekvatno aktivira u toku inflamacije u respiratornom traktu ili neoplazmi. U ovakvim slučjevima mogu se primeniti lekovi koji suprimiraju suvi bolni kašalj koji prati različita oboljenja. To su antitusici (ili supresori kašlja). Mora se dobro zapamtiti da ovi lekovi smiruju kašalj kao simptom, ali ne i uslove koji su do njega doveli. To su dakle simptomatski lekovi. Kod kašlja koji prati bronhiektazije ili hronični bronhitis, antitusici mogu prouzrokovati štetno zgušnjavanje sputuma i njegovu retenciju. Ove lekove ne treba koristiti ni u lečenju kašlja koji prati astmu.

Bronhijalna sluz je viskozna sluzava tečnost koju luče ćelije disajnih puteva. Njena funkcija je fizička blokada direktnog kontakta bronijalne sluznice i vazduha koji ulazi u disajne puteve, vlaženje i zagrevanje vazduha na putu prema alveolama. Kod upala pluća i disajnih puteva dolazi do prevelikog lučenja sluzi i posledičnog otežanog dolaska vazduha u pluća. Iako se disajni putevi putem refleksa kašlja pokušavaju rešiti viška sluzi iskašljavanjem, to ponekad nije moguće, pa se zbog toga koriste ekspektoransi.

Akutno zapaljenje ždrela se retko javlja izolovano, samostalno, već u sklopu zapaljenskih oboljenja sluznice nosa i sinusa, usne šupljine i krajnika, najčešće kao propratni simptomi kod većine infektivnih bolesti.

Rinitisi su zapaljenja nosne sluznice, koja se ispoljavaju kongestijom nosa, curenjem nosa (rinoreom), kijanjem ili svrabom u nosu. Mogu biti alergijski, infektivni i drugi. U lečenju rinitisa primenjuju se nazalni dekongestivi u obliku kapi ili sprejeva. Takođe, mogu se primeniti i sistemski nazalni dekongestivi. Alergijski rinitis tretira se kao klasična alergija i mora se lečiti lokalnim kortikosteroidima u obliku kapi ili spreja ili se leči sistemskim antihistaminicima.

Psihozomimetici kod konzumenta izazivaju simptome shizofrenije tj. psihoze. Dakle oni imitiraju psihozu pa otuda i takav naziv, psihozomimetici. U psihozomimetička (halucinogena) sredstva zavisnosti spadaju: LSD – dietilamin lizerginske kiseline (trip, acid), THC - tetrahidrokanabinol (aktivna materija u marihuani), PCP - fenciklidin (anđeoski prah), STP - 4-metil-2,5-dimetoksimetilpentilamin, Meskalin - aktivna materija meksičkog kaktusa pejotla, Psilocibin - aktivna materija meksičke gljive teonanakatl, Bufotenin - aktivna materija iz sluzi nekih žaba, Skopolamin - aktivna materija u biljci Datura stramonii.

Zavisnost podrazumeva nesavladivu želju za drogom, jaku želju za nabavljanjem i uzimanjem droge po svaku cenu, sklonost povećavanju doze droge kako zavisnost duže traje. Zavisnost osim opasnosti za zavisnika nosi opasnost i za porodicu i celu društvenu zajednicu. Zavisnost može biti psihička, fizička ili kombinovana.

U psihostimulanse spadau amfetamini i njima slični lekovi, i metilksantini. Amfetamini su stimulansi koji deluju na centralni nervni sistem. Sintetički amfetamini se nazivaju metamfetamini. To je sintetički stimulans mozga koji uzrokuje promene mentalnih i motoričkih funkcija. Danas je u upotrebi metilfenidat.

U sklopu niza predavanja širom Srbije posvećenih dispepsiji i rezultatima prve domaće, randomizovane, multicentrične kliničke studije, čiji je cilj bio da se ispita efikasnost i bezbednost primene Ranisana i Omeprola u terapiji pacijenata obolelih od dispepsije, kompanija Zdravlje Actavis je u septembru, u saradnji sa Sekcijom opšte medicine i lokalnim podružnicama Srpskog lekarskog društva, organizovala 4 sastanka (Vranje, Sombor, Kruševac i konfernecija lekara opšte medicine na Kopaoniku) sa temom: ’’Efikasna i bezbedna terapija dispepsije’’.

Ishrana u periodu dojenja je veoma bitna, kao što je bila i u trudnoći. Od vrste unetih namirnica, zavisi i kvalitet mleka. Potrebe u toku dojenja su povećane, a zavise od količine mleka koju žlezde izluče u toku dana. S obzirom da dete raste i postaje sve aktivnije, treba da se zadovolje i njegove povećane potrebe u hranljivim materijama. Dodatna energija, u odnosu na period pre trudnoće, neophodna je ne samo zbog dojenja, već i zbog promena kojima je organizam izložen.

Jed­no­go­dišnjak može da je­de ri­bu ko­ju je­du od­ra­sli, sa­mo man­je ko­ličine i  man­je. Po­sle pr­vog rođen­da­na, de­te više ni­je odojče. Ono ima mno­go ener­gi­je, ra­do­zna­lo je i br­zo. Ho­da, trči, pen­je se uz ste­pe­ni­ce, ko­ri­sti kašiku i šol­ju, može da pi­je na slam­ku, igra se hra­nom ume­sto da je­de.