Gubitak apetita i pothranjenost

Nevoljni gubitak telesne mase najčešće nastaje zbog neke ozbiljnije organske bolesti i predstavlja veći dijagnostički problem u odnosu na gojaznost. Pothranjenost treba razlikovati od malnutricije koja predstavlja preveliki ili nedovoljan unosa nutrijenata.

Prevalenca pothranjenosti u nerazvijenim zemljama kreće se od 10-50% i razlozi za njenu pojavu su pre svega nedovoljan unos hrane. U razvijenim zemljama prevalenca pothranjenosti kreće se od 3-5% i ona je uglavnom rezultat različitih bolesti.

Poseban problem jeste pothranjenost hospitalizovanih pacijenata koja se kreće oko 30% i najčešće se stiče tokom lečenja. U hospitalnim uslovima moraju se uzeti u obzir svi aspekti osnovnog obolenja, zajedno sa preciznom ocenom ishrane i ishranjenosti pacijenta kako bi se dobili podaci u vezi nutritivne terapije. Uzroci gubitka telesne mase mogu biti neodgovarajući unos hrane, loša apsorpcija i digestija, metabolički poremećaji koji smanjuju apetit (npr. insuficijencija jetre, bubrega), dugotrajna oboljenja (tuberkuloza, karcinom), psihogeni poremećaji, povećana potrošnja i kombinacija svih navedenih uzroka.

Postoji veliki broj (oko 50) protokola za procenu pothranjenosti, tj. za identifikaciju hospitalizovanih pacijenata sa nutritivnim rizikom. Hospitalne i druge zdravstvene ustanove bi trebalo da imaju doktrinarne stavove i uvedu neki od tih protokola. Plan nutritivnog lečenja obuhvata određivanje energetskih i proteinskih potreba, praćenje ishranjenosti, propisivanje dijete, dodavanje suplemenata, enteralnu i parenteralnu ishranu i njihovo kombinovanje.

Prilikom hospitalizacije pacijenta treba uvek uraditi ocenu ishrane i ishranjenosti. Kod onih koji imaju rizik radi se detaljna procena metaboličkih, nutritivnih i funkcionalnih parametara (istorija bolesti, pregled, laboratorijska ispitivanja) i to od strane kliničara i dijetetičara. Pored određivanja indeksa telesne mase, korisno je izmeriti obim nadlaktice i debljinu kožnog nabora iznad tricepsa i uporediti dobijene vrednosti sa standardima.

Važno je sagledati dinamiku mršavljenja

Značajnim se smatra gubitak telesne mase veći od 5% tokom poslednjih 3-6 meseci, s tim da se mogu praviti korekcije kod gojaznih. Ishrana pothranjenih pacijenata se prati dnevnikom ishrane.

Dijagnostički kriterijumi za pothranjenost

  • Nevoljni gubitak telesne mase (> 5% od idealne telesne mase)
  • Indeks telesne mase < 20 kod mlađih od 65 godina
  • Indeks telesne mase < 22 kod starijih od  65 godina
  • Albumini ispod  35 g/L (3.5 g/dL)
  • Niska nemasna telesna masa (ispod 10%)
  • Dokaz o porastu citokina (npr. povišen nivo S-reaktivnog proteina)

Kod pothranjenih pacijenata dijetoterapija mora biti individualno propisana, prilagođena uzroku i stepenu ishranjenosti. Njen osnovni cilj je povećanje energetskog unosa, kao i unosa zaštitnih materija. Ishrana kod pothranjenih pacijenata treba da bude hiperenergetska, hiperproteinska, bogata ugljenim hidratima, mineralima i vitaminima, sa umerenim sadržajem masti. Po potrebi, upotrebljavaju se i dijetetski suplementi (npr. Nutridrink).

Kod blage pothranjenosti, preporučuje se uravnotežena ishrana sa češćim i manjim obrocima, uz upotrebu začina koji stimulišu apetit. Posebno se preporučuje upotreba namirnica veće energetske gustine, kao što su sokovi, suvo i koštunjavo voće, kao i hiperenergetski napici. Povećanje energetske vrednosti obroka mora biti postepeno i ne treba da prelazi 50% od normalne energetske vrednosti, a kod izrazite pothranjenosti 100%. Ograničavanje unosa soli je neophodno ukoliko postoje edemi gladi.

Uz dijetoterapiju, umerenu fizičku aktivnost i češći boravak na svežem vazduhu, potrebno je uvesti polusatni odmor posle glavnih obroka i to u ležećem položaju. Atraktivno servirani obroci, prijatnog ukusa obnavljaju apetit i pomažu u sticanju odgovarajućih navika u ishrani.

Teški oblici pothranjenosti leče se u stacionarnim zdravstvenim ustanovama. Prvih dana ishrana treba da bude istovremeno parenteralna i oralna. Hrana mora biti lako svarljiva, sa malo masnoće, u vidu čestih, malih obroka (8-10), u početku od obranog mleka (100 ml), uz dodatak 10-15 g  mleka u prahu, tako da pacijent dnevno konzumira oko 1 litar mleka. Ukoliko je pacijent suviše slab, koristi se veće razblaženje mleka.

U kasnijoj fazi mleku se dodaju šećer i skrob, uvode se mlečno kiseli napici, zatim kašasta hrana, supe i kuvano meso, uz postepeni prelazak na mešovitu ishranu i povećanje energetske vrednosti hrane. Treba posebno voditi računa o smanjenoj toleranciji pacijenta prema mastima. Ukoliko su prisutni edemi gladi treba ograničiti unos soli.

Ako pacijent odbija hranu, neophodna je enteralna ishrana.



Podeli tekst:

Prof. dr Maja Nikolić je specijalista higijene i subspecijalista zdravstvenog vaspitanja, nutricionista, dijetolog. Radi na Medicinskom fakultetu u Nišu.

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 4

  1. Marijana 23.02.2022

    Interesuje me kome u Bg-u da se obratim vezano za pothranjenost. Postoji li ustanova koja se bavi ovim problemom. Hvala!


  2. Vladimir Stanković 11.11.2020

    Poštovana, imam problem sa apetitom i čim malo pregladnim, apetit mi se potpuno zatvara. Često se mučim da nešto pojedem i sve me to opterećuje. U koju ustanovu bih mogao da se javim i da budem eventualno hospitalizovan, ali s obzirom na to da imam 25 godina, ja nisam više adolescent što znači da Institut Dragiše Mišović u Beogradu ne dolazi u obzir. 


  3. Zorsna jeftic 11.04.2020

    Ja imam je problem i volela bi da mi pomognete počela sam da gubim na kilaži i da gubim apetit gladna sam ali ne mogu da jedem. Pojedem 2 zalogaja i više ne mogu.


  4. Charity 06.02.2010

    Imam jedan problem, pa sam odlucila da vam se obratim. U poslednjih par mjeseci izgubila sam oko 4-5 kg. Nemam apetita i kad sam gladna ne mogu da jedem, ako uzmem koji zalogaj bude mi muka i ne mogu da nastavim. Ne znam sta da radim, pa ako imate neki savjet za mene bila bih vam veoma zahvalna?


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde